NOVA PRAVILA GLASANJA U EU "GASE" UCENE: Nemačka i Slovenija predlažu sistem protiv kočničara u EU

Ljubljana i Berlin su podnele zemljama članicama EU tzv. nonpejper, odnosno nezvanični dokument, kojim se pokreće ova inicijativa.

Ministarka spoljnih i evropskih poslova Slovenije Tanja Fajon je poručila da je taj postupak usmeren ka ubrzanju pristupnog procesa.

- Slovenija, zajedno s Nemačkom i mnogim drugim državama članicama, veliku pažnju poklanja idejama koje bi proširenje učinile efikasnijim, a samim tim i bržim – ističe Fajonova za "Novosti".

Šefica slovenačke diplomatije naglašava da je jedna od mogućnosti i da se pregovarački klasteri i poglavlja, kao i neki drugi koraci, otvaraju na osnovu kvalifikovane većine, a ne konsenzusom, kao što je to sada slučaj.

- Ova ideja ima već podršku polovine zemalja članica, a nadam se da i zemlje kandidati prepoznaju njen značaj. Moramo da uradimo što više zajedno, što je pre moguće, a ovo je jedan od načina – naglašava Tanja Fajon za naš list.

Srbija se do sada puno puta susretala s vetom raznih zemalja. Ova reč redovno nas je pratila na putu ka EU, još od kada smo započeli ovaj proces. Holandija je tražila saradnju s Hagom, Nemačka postizanje sveobuhvatnog sporazuma s Prištinom, Francuka poboljšanje vladavine prava, sada nas mnoge zemlje uslovljavaju uvođenjem sankcija Rusiji…

Susedi, a u prvom redu Hrvatska, posebna su priča. Preti nam da nas Zagreb u poodmaklim fazama proširenja zbog bilateralne koristi koči praktično kad mu se prohte.

Najnoviji primer oko otvaranja klastera 3 to najbolje pokazuje. Uz tri baltičke zemlje, Švedsku, Finsku i Holandiju, kojima najviše smeta što nismo sankcionisali Moskvu, u blokadi se ističu – Hrvatska i Bugarska.

Bugarima, očigledno, plaćamo danak zbog dobrih odnosa sa Skopljem, a Sofija istovremeno ima i kritike na položaj njihove manjine u našoj zemlji.

U EU su odavno stavili do znanja da proces proširenja ne treba koristiti za rešavanje pojedinačnih međusobnih problema između bivših i sadašnjih članica. Ali, taj apel se malo sluša.

To je na svojoj koži osetila i sama Hrvatska, kada se sa Slovenijom – koja sada pokreće inicijativu za izjašnjavanje kvalifikovanom većinom – dugo sporila oko Piranskog zaliva, što je u jednom trenutku uticalo i na blokadu pristupnog procesa.

Ova inicijativa dolazi u trenutku i kada bi Hrvatska mogla da ukoči Crnu Goru zbog izjašnjavanja za genocid u Jasenovcu.

Da se sve ovo ne bi dalje događalo, rešenje bi moglo da se nađe u pojednostavljenom sistemu odlučivanja koji se sve više koristi u EU, a koji podrazumeva da za neku odluku glasa 15 zemlja članica sa 65 odsto stanovništva.

Tako pojedinačne zemlje ne bi mogle da leče svoje frustracije i rešavaju probleme na mestu koje nije za to predviđeno. Time bi se predupredile i česte blokade, od kojih neke mogu da budu i višedecenijske, poput one koju je Severna Makedonija doživljavala od Grčke sve dok nije promenila ime.

Možemo samo da zamislimo šta bi nas moglo da čeka oko tzv. Kosova, ukolio se neka članica zainati.

Inicijativa će se sada razmatrati, a onda bi, ukoliko bude prihvaćena, mogla da bude uvrštena u evropsko zakonodavstvo. Takvu vrstu odlučivanja u Briselu su već u opštem smislu ocenili kao poželjnu, da bi Evropa mogla da ide napred.

PRILIKU DOBIJA I UKRAJINA

Slovenačka ministarka je dodala da proširenje EU pruža izvanrednu priliku, kako zemljama Zapadnog Balkana, tako i Ukrajini i Moldaviji, kao i Ukrajini:

- EU je veoma ozbiljna u pogledu proširenja, posebno nakon ruske agresije na Ukrajinu, takođe smo u mogućnosti da na to gledamo strateški.