RAMPA I OD BUGARA ZBOG VEZA SA SKOPLJEM? Analiza "Novosti" - Zašto se u osmorci koja je blokirala otvaranje klastera 3 našla i Sofija
U PROTEKLOJ deceniji, od kada je započela pregovore o članstvu sa Briselom, Srbija je mnogo puta svedočila politici dvostrukih aršina, a jedino što se menjalo jeste to ko od država EU drži štap, a ko šargarepu.
Foto:
Tako među osmorkom koja sada spušta rampu za naš naredni korak u integracijama nema starih kočničara Francuske i Nemačke, ali se zato baltičkim državama, Švedskoj, Finskoj, Holandiji i Hrvatskoj pridružila - Bugarska.
Državni vrh Srbije nema dilemu da se ni sada nije merilo po zaslugama, već je presuđivala politika, jer je naša zemlja pune tri godine potpuno spremna da otvori Klaster 3. Jasno je i da Baltik i Skandinavce "žulja" to što nismo uveli sankcije Rusiji, a pride hoće i normalizaciju odnosa sa Prištinom (čitajte da priznamo nezavisnost Kosova) i da rešimo slučaj Banjska. Holandija uvek poteže napredak u, kako navode, fundamentalnim oblastima vladavine prava, a Zagreb koristi svaku priliku da nas blokira i već godinama traži da ukinemo zakon o univerzalnoj jurisdikciji za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije.
Međutim, šta je sporno za zvaničnu Sofiju prilična je misterija, što je iz Brisela poručio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić:
- Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam kažem i objasnim. A za Hrvate sve razumem. S druge strane, pozitivno je to što je Nemačka za otvaranje Klastera 3, Francuska i Italija su bile i ostale za. Ako otvore, hvala im, ako ne otvore, opet im hvala, Srbija će gledati da i naredne godine bude najbrže rastuća ekonomija u Evropi.
Srbi najveći evroskeptici
PREDSEDNICA parlamenta Ana Brnabić, poručila je juče iz Brisela, gde je učestvovala na skupu EU-Zapadni Balkan, u organizaciji tink-tenk grupe "Prijatelji Evrope", da je za Srbiju proces integracija potpuo nepredvidljiv i da je teško objasniti građanima zašto ne otvaramo Klaster 3.
Takav odnos Brisela prema našoj zemlji odražava se i na srozavanje poverenja koje građani u Srbiji imaju u EU. Tako je poslednje istraživanje koje je nedavno objavila Evropska komisija pokazalo da od svih zemalja u procesu evrointegracija, u Srbiji građani najmanje veruju u EU, tačnije samo 38 odsto ispitanika, dok je u Albaniji taj procenat 81 odsto, a u Crnoj Gori 75.
Predsednica parlamenta Ana Brnabić poručila je juče iz sedišta EU da je Srbija u potpunosti usklađena sa evropskim kriterijumima i oštro kritikovala to što pojedine zemlje uvode bilateralne sporove u proces proširenja, a u članstvo su primljene neke države koje i dalje imaju nerešena međusobna pitanja, poput Slovenije i Hrvatske koje se spore oko granice.
- Ako se govori o pristupu zasnovanom na zaslugama, da li su Bugarska, Rumunija i Hrvatska bile spremne za proširenje kada su postale članice EU. Oni nisu ispunili ni kriterijume iz Mastrihta, a kamoli kriterijume vladavine prava. Ali to je bila dobra strateška politička odluka koju je donela EU da se proširi - navela je Brnabićeva.
Nova komesarka EU za proširenje Marta Kos rekla je juče da bi Evropska komisija želela da vidi otvaranje Klastera 3. Mađarska, koja trenutno predsedava EU, staviće to pitanje na dnevni red sastanka ambasadora zemalja članica EU (KOREPER) i sledeće nedelje, kada će se definitivno znati da li je moguće postići konsenzus.
Inače, ovo nije prvi put da Bugarska u evropskim telima glasa protiv napretka Srbije u EU integracijama, a tada su za Sofiju bila sporna određena pitanja u vezi sa položajem njihove manjine, koja su u međuvremenu razrešena.
Za Igora Novakovića iz ISAK fonda Bugarskoj bi možda sada mogla da bude smetnja uzlazna linija odnosa Beograda i Skoplja.
- Zaista je nejasno zašto Sofija ne podržava otvaranje klastera. Možda im zaista smeta naša saradnja sa Severnom Makedonijom, a možda je to i neka vrsta manevarskog poteza kako bi pokazali da su, eto, principijelni, da ne blokiraju samo Skoplje, već i Beograd, a s druge strane otvaraju put za napredak ka EU Albaniji i Crnoj Gori - kaže Novaković za "Novosti".
Ističe da otvaranje Klastera 3 ima značaj, ali i da se to ne dogodi, postoje i drugi kanali preko kojih Srbija može da nastavi svoje reformske procese, poput evropskog Plan rasta za Zapadni Balkan:
- Naravno, ukoliko u decembru Brisel ne da "zeleno svetlo" za otvaranje Klastera 3, biće poslata loša politička poruka. Na to je ukazao i predsednik Vučić, koji je rekao da, s obzirom na sve što se dešava na globalnom planu, Evropa mora biti spremna da razmišlja i donosi strateške odluke.