BALTIČKA TROJKA BLOKIRA NAŠ PUT U EU ZBOG RUSIJE: U Briselu još bez konsenzusa oko toga da Srbija u decembru načini korak ka članstvu

Mađarska, kao predsedavajuća EU, najavljuje nastavak debate o ovom pitanju sledeće nedelje, ali, kako sada stvari stoje, male su šanse da će briselski vrh dati "zeleno svetlo" za naredni korak Srbije ka članstvu.

Jer, ako je i bilo dilema da li će u slučaju Srbije nova garnitura EU - u kojoj su neke od ključnih pozicija zauzeli upravo kadrovi iz Baltika i severnoevropskih zemalja, koje vode otvorenu antirusku politiku - insistirati na ispunjenju političkih kriterijuma, one su posle susreta predsednika Aleksandra Vučića sa novom šeficom briselske diplomatije, Estonkom Kajom Kalas - potpuno razvejane.

Kalasova je u utorak pred Vučića za briselskim stolom stavila tri zahteva: da Beograd uvede sankcije Moskvi, ubrza dijalog s Prištinom i reši "slučaj Banjska". Drugim rečima, nema ništa od otvaranja klastera 3 u decembru.

U protekloj deceniji, otkad je Srbija započela pregovore o članstvu u EU, Estonija, Litvanija i Letonija u više navrata su kočile naš napredak ka Briselu, i to zbog saradnje sa Rusijom, ali i kosovskog pitanja.

Diplomata Zoran Milivojević kaže, za "Novosti", da je sada potpuno jasno da će nova garnitura EU, na čelu sa Kalasovom, insistirati da ispunimo dva ključna uslova - uvedemo sankcije Rusiji i normalizujemo odnose sa Prištinom, na osnovu Ohridskog sporazuma, koji podrazumeva defakto priznavanje:

- Oni tome daju prednost u odnosu na kopenhaške uslove koje smo u potpunosti ispunili, evo već tri godine, i kada je reč o klasteru 3, on uopšte nije sporan. Iz razgovora Vučića sa Kalasovom, ali i iz ponašanja baltičkih država odranije, očekujem da će to čvrsto severnoevropsko jezgro, baltičke zemlje, Švedska, Finska, uz podršku Nemačke, insistirati na ispunjenju političkih kriterijuma.

Tu je, međutim, predsednik Vučić bio jasan. Iz Brisela je poručio da je na zahteve Kalasove odgovorio u skladu sa interesima i politikom Srbije, koja se neće menjati, ma šta nam iz Brisela ponudili: nema mera protiv Rusije niti priznavanja Kosova.

Strahinja Subotić, iz Centra za evropske politike, kaže da je baltičkim zemljama najveći trn u oku to što Srbija nije uvela sankcije Moskvi:

- Kada je reč o uslovu nastavka dijaloga sa Prištinom, tu Kalasova nastavlja politiku svojih prethodnika na mestu šefa diplomatije EU, Đozepa Borelja i Federike Mogerini, da je potreban sveobuhvatni pravno obavezujući sporazum. Naravno, Baltik ima dobre odnose sa Prištinom, ali Kalasova nije tu da zastupa Estoniju ili baltičke zemlje, već celu Uniju. Verujem da će je, ukoliko na bilo koji način izađe iz svog mandata, upozoriti da malo spusti loptu i bude akter koji na neutralan način pristupa tom problemu, pogotovo imajući u vidu da je EU statusno neutralna oko pitanja statusa KiM, koje pet država članica ne priznaje - kaže Subotić za "Novosti".

To što baltičke zemlje insistiraju na uvođenju sankcija Rusiji da bismo napredovali ka EU, po Subotiću, nije nužno nerazrešiv problem.

- Videli smo da Poljska, koja takođe ima tvrd stav prema Rusiji i ne sviđa joj se što im nismo uveli sankcije, oko našeg napretka ka EU ima drugačiji stav. Nedavno je u poseti Beogradu bio poljski premijer Donald Tusk, jedan od najznačajnijih evopskih lidera, koji zagovara otvaranje klastera 3. Od 1. januara Poljska preuzima predsedavanje Savetu EU i treba da igramo na tu kartu, da koristimo i taj kanal komunikacije i saradnje sa zemljama Baltika.