ZAOŠTRAVANJE OBRAČUNA LIDERA OPOZICIJE PREKO „STUDENATA“
NEPOSREDNO posle otpočinjanja blokade zgrade Rektorata Univerziteta u Beogradu, predstavnica neformalne „omladinske“ grupe „Borba“ Nikolina Sinđelić je za novinsku agenciju „Beta“ izjavila: „Mi nismo predstavnici te blokade, ne organizujemo je mi“, dodajući da ne zna ko su organizatori, uz pretpostavku da oni najverovatnije kriju svoj identitet „zbog straha za bezbednost“.
Foto: Printscreen
Međutim, ubrzo nakon toga se u medijima pojavila informacija da su organizatori blokade njihovi dotadašnji „saborci“ Ilija Stojadinović, Ilija Kostadinović i Milica Pendić, koji su se „odmetnuli“ od organizacije „Borba“, čijim aktivnostima rukovode Miroslav Aleksić i ostali lideri Narodnog pokreta Srbije i Zeleno-levog fronta, te odlučili da svoje dalje aktivnosti preduzimaju po instrukcijama predsednika Stranke slobode i pravde Dragan Đilasa.
Sve ovo je bilo uvod u dalje zaoštravanje sukoba između suprotstavljenih frakcija prozapadne opozicije, koje se bore za primat. Pošto su uočili da je Đilas ubacio svoje aktiviste da im preuzmu malobrojne „studentske“ grupe, Aleksić i njegovi saradnici su instruisali svoje „studente i omladince“ da se eksplicitno i javno ograđuju od bilo kakve veze sa aktivnostima „Đilasovih omladinaca“, što su oni bespogovorno prihvatili, budući da i sami gaje veliki animozitet prema Đilasu.
Svesni toga da će Đilas u svom „pohodu“ na mesto „apsolutnog lidera srpske opozicije“ nemilice koristiti ogromna finansijska sredstva kojima raspolaže, kao i medijsku propagandnu mašineriju kojom upravlja, Narodni pokret Srbija i Zeleno-levi front su „zbili redove“, te pored „obračuna“ koji u aktuelnom periodu vode sakriveni iza „studentskih“ organizacija, planiraju da uđu i u otvorenu politički konfrontaciju sa Đilasom, u nadi da će ponovo dovesti do njegove marginalizacije, ali ovoga puta definitivne.
U kontekstu svega navedenog, reči kojima se Nikolina Sinđelić ogradila od aktivnosti „Đilasovih studenata“ bi mogle da se protumače i kao svojevrsna pretnja, jer je jasno ko bi i zbog čega mogao da „ugrozi njihovu bezbednost“, tako da bi njihove naredne akcije mogle da postanu poprište sukoba i obračuna među zavađenim grupama „omladinaca i studenata“ u borbi za pozicioniranje njihovih političkih lidera.