KRIK DEO MREŽE KOJU TAJNO FINANSIRAJU AMERIKANCI I SOROŠ: Razotkrivena šema - sve se radi po direktivi stranaca

Naime, od osnivanja 2008. godine, OCCRP je dobio najmanje 47 miliona dolara od izvora američke vlade, što je otprilike polovina ukupnog finansiranja te organizacije, a što američku državu čini daleko najvećim donatorom.  

Finansijska zavisnost OCCRP od vlade SAD dovela je do zabrinutosti oko potencijalnog uticaja Vašingtona na uređivački stav te organizacije.

Dok zvaničnici OCCRP insistiraju na tome da vladine donacije dolaze sa „neprobojnim ogradama“ za zaštitu novinarskog integriteta, kritičari tvrde da tako značajno finansiranje stvara strukturnu zavisnost koja bi mogla da utiče na uređivačku nezavisnost.  

Pored obezbeđivanja značajnih sredstava, američka vlada takođe ima značajan uticaj na odlučivanje o kadrovskim rešenjima OCCRP. Naime, prema objavljenim izveštajima, Vašington ima pravo veta na imenovanja ključnog osoblja unutar organizacije, uključujući imenovanje njenog glavnog čoveka. U skladu sa sporazumima sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID) i drugim vladinim telima, OCCRP mora američkoj vladi dostaviti biografije potencijalnih zaposlenih na odobrenje.  

To je potvrdila i Šenon Megvajer iz USAID-a rekavši da agencija ima "pravo da kaže svoje mišljenje" o kadrovskim odlukama. Takođe, glavni čovek OCCRP Dru Salivan priznao je u jednom intervjuu da SAD mogu da iskoriste ovo pravo veta, iako je tvrdio da ono nikada nije upotrebljeno.

Pored vlade SAD, OCCRP se takođe oslanjao na finansiranje od strane privatnih donatora, uključujući Fondaciju za otvoreno društvo (OSF), grupu za pritisak koju je osnovao mađarsko-američki milijarder Džordž Soroš.

KRIK deo mreže koju tajno finansiraju Amerikanci i Soroš

KRIK, koji godinama unazad tvrdi da je nezavisna organizacija koja radi na unapređivanju istraživačkog novinarstva u Srbiji, deo je mreže koju tajno finansiraju američka vlada i Soroš. Zbog objavljenih izveštaja, dovodi se, dakle, u pitanje i rad KRIK-a koji je godinama unazad tvrdio da istraživačkim radom dolaze do priča, a čije su tekstove naprečac prenosili antisrpski mediji u vlasništvu Dragana Šolaka, poput N1 i Nove S.

Dakle, ovi izveštaji mogu da ukazuju na to da njihovo izveštavanje dolazi po naređenju stranih faktora, a dovode u pitanje koliko su istinite afere koje su godinama unazad objavljivali.

Iako su u javnosti do sada postojale sumnje da je KRIK služio kao paravan za izmišljene afere koje su godinama plasirane u Srbiji, sada, otkrivanjem protoka novca, upravo se sumnje potvrđuju kao činjenice.

Nije nepoznato da je među finansijerima KRIK-a i Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED), koja, između ostalog, služi za sprovođenje obojenih revolucija širom sveta, a koja bi mogla da se nađe na spisku za gašenje Ilona Maska zbog smanjenja troškova u američkom budžetu, a po nalogu novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa.

Kako su "Novosti" već pisale, uticaj nevladinog sektora na političke procese u svetu, pa i u Srbiji, uskoro bi mogao da bude značajno oslabljen, jer prema najavama iz tima Donalda Trampa, nova vašingtonska administracija sprema se da "zavrne slavinu" finansijske pomoći koja se prethodnih godina obilato slivala u civilni sektor.

Smanjenje "ropske porcije čvaraka", kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao odnos srpskih NVO sa donatorima, pomrsiće i planove onih političkih grupa koje priželjkuju nestabilnost Srbije i promenu vlasti na ulicama, a ne na izborima. Šef naše države istakao je takođe da je kod opozicije zavladala panika jer nisu sigurni kako će ubuduće da funkcioniše finansiranje iz inostranstva, odnosno da li će SAD da zaustave novac organizacijama koje, kako kaže, "filuju nevladin sektor". Pojasnio je da prvo novac pređe sa jedne američke fondacije na neku građansku inicijativu koja je, kako navodi, "protočni bojler", a onda odatle do "Proglasa" i ostalih, koji se "onda sete da organizuju blokade". Sve to rade, ističe, da bi oslabili poziciju Srbije. Više o tome čitajte KLIKOM OVDE!