EKSKLUZIVNO SAZNAJEMO: Na protestu u Beogradu će se obratiti i promoterka nezavisnosti „Kosova“ i rezolucije o „genocidu“ u Srebrenici
O pravoj prirodi i karakteru svakog skupa najbolje govori selekcija govornika koji se tom prilikom obraćaju okupljenom narodu. U tom kontekstu je, za upućenije, šokantna vest da će se na današnjem protestu u Beogradu, koji je navodno motivisan tragedijom koja se dogodila u Novom Sadu, građanima obratiti i Sofija Mandić.
Foto: Printskrin
Mandićeva je u uskostručnom krugu poznata kao članica Centra za pravosudna istraživanja – CEPRIS, aktivista „ProGlasa“, saradnica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku – BCBP i članica UO Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu – RERI. Međutim, pored toga što je izuzetno angažovana u nevladinom sektoru, Mandićeva je poznata i po tome što je politički veoma bliska lideru „Stranke slobode i pravde“ Draganu Đilasu, ali i nosiocima nemačkog uticaja na području naše zemlje, u prvom redu nemačkoj nevladinoj organizaciji Forum za civilne mirovne službe – ZFD.
U skladu sa tim, treba podsetiti da je ZFD finansirala štampanje Sofijine knjige pod naslovom „U krugu negacije: godine parlamentarnog (ne)suočavanja s lošom prošlošću – slučaj Srbija“ u kojoj je Sofija Mandić osudila odnos srpskih vlasti prema „brojnim zločinima“ koji su na području bivše SFRJ, ali i južne srpske pokrajine KiM „počinjeni u organizaciji države Srbije“.
Pored toga, Mandićeva se u više navrata na „stručnim“ skupovima eksponirala kao borac za nezavisnost tzv. Kosova, između ostalog i na promociji foto-monografije pod nazivom „Kuća na prodaju“, koju je takođe finansirala ZFD, a čiji je cilj da se na krajnje pristrasan i neobjektivan način prikažu lažni „dokazi“ da su Albanci na području AP KiM navodno decenijama bili žrtve „velikosrpske hegemonije“.
Ostaje da se vidi kako će današnji govor Sofije Mandić na skupu u Beogradu da bude koncipiran, te da li će se odnositi na formalnu temu skupa, ili će ona i ovu priliku iskoristiti da pozove okupljene na promenu vlasti, i dolazak na čelo države onih koji će se „suočiti sa prošlošću“, prihvatiti nezavisnost tzv. Kosova i priznati „genocid“ u Srebrenici, što je narativ od koga ona sebi već više od jedne decenije obezbeđuje egzistenciju, zahvaljujući svojim donatorima iz inostranstva, čije interese promoviše.