LOMOVI UNUTAR PROZAPADNE OPOZICIJE: Pogačar kivan na Đilasa
NAKON što je - u kontekstu sutrašnjeg protestnog okupljanja ispred Vlade Srbije, zakazanog pod izgovorom pozivanja nadležnih na odgovornost zbog nedavne tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu – saznao da lider Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas namerava da u potpunosti marginalizuje njega i njegove najbliže saradnike, ekstremista i odbornik pokreta „Bravo!“ u Skupštini Novog Sada Miran Pogačar u svom neposrednom okruženju iznosi najnegativnije komentare na račun Đilasa, izražavajući čak i spremnost da se sa njim fizički obračuna.
Foto: Novosti
Dodatnu dimenziju Pogačarevim reakcijama daje njegov sukob sa stranačkim kolegom i osvedočenim uživaocem narkotika, takođe odbornikom u novosadskoj Skupštini Brajanom Brkovićem, koji je kulminirao prethodnih dana, tokom rušilačkog pira u Novom Sadu koji je organizovan pod maskom protestnog okupljanja povodom nedavnog tragičnog događaja u ovom gradu. Naime, kako smo već informisali, Pogačar je optužio Brkovića za kukavičluk, dok je Brković Pogačarevo privođenje ocenio kao fingirano sa ciljem jačanja njegove popularnosti u opozicionim medijima i na društvenim mrežama.
Uz Brkovićevu težnju da na svakom koraku i na svaki način sabotira Pogačara, treba podsetiti i na njegovu bliskost sa Đilasom, kod koga takođe nastoji da svim raspoloživim sredstvima diskredituje Pogačara. Kada su do njega došla saznanja o tome, Pogačar je, kako saznajemo iz dobro obaveštenih izvora, u stadijumu krajnje razjarenosti, uz obilje psovki i pretnji, rekao da će se osvetiti i Brkoviću i Đilasu.
Evidentna težnja prozapadne opozicije i raznoraznih sa njom povezanih „građanskih“, „ekoloških“ i drugih interesnih organizacija da svaki tragičan događaj u našoj zemlji iskoriste za najogoljeniju političku borbu, a što se moglo videti i prilikom prošlogodišnjih protesta nakon masovnih ubistava u OŠ „Vladislav Ribnikar“, Duboni i Malom Orašju, može se okarakterisati kao u najmanju ruku frapantna i krajnje nemoralna. Ipak, srećna je okolnost da je predominantna većina građana Srbije apsolutno svesna toga, zbog čega navedene aktivnosti opozicije ni u kom slučaju ne predstavljaju borbu za njihovu naklonost, jer je to praktično nemoguće, već isključivo gloženje za pažnju i finansije njenih stranih mentora.