NAROD SE PITA O PREDSEDNIKU PRE POSLANIKA: "Novosti" istražuju šta podrazumeva savetodavni referendum koji šef države predlaže opoziciji
NA petogodišnji mandat predsednik Srbije Aleksandar Vučić izabran je direktnom podrškom birača na izborima, sa osvojenih skoro 60 odsto, odnosno više od 2,2 miliona glasova, i zato je razumljivo njegovo insistiranje da upravo građani, a ne politički rivali i to na ulici, odlučuju da li treba da ostane ili da ode s te funkcije.
Foto: AP
Vučić je ponudio opoziciji savetodavni referendum o svom razrešenju i javno se obavezao da će, ako se većina izjasni da se ta procedura pokrene u Narodnoj skupštini, istog dana podneti ostavku.
Predsednik nema dilemu da oni koji sada protestuju, navodno tražeći odgovorne za tragediju u Novom Sadu, zapravo traže njegovu ostavku. Dodao je da ga oni ne spominju otvoreno, znajući da on nema bilo kakve nadležnosti u ovom slučaju, ali da suštinski kroz parole i povike na tim skupovima traže "njegovu glavu":
- Nudim im je na tacni. Nećete srušiti Vladu Srbije. Nudim vam rešenje, veliku pobedu. Skupština sa 126 glasova poslanika može da traži od naroda savetodavo mišljenje da li su za moje razrešenje. Ako se njih 50 odsto izjasni da jeste, pokretanje te procedure u parlamentu neće biti potrebno, jer u tom slučaju momentalno odlazim.
Vučić je opoziciji poručio da se na referendum može ići u "januaru, martu, kad god hoće", pozvao ih je da daju svojih 70-80 poslanika, a vlast će, kako je naveo, priteći u pomoć kako bi se došlo do potrebne većine glasova tribuna za pokretanje savetodavnog referenduma o razrešenju predsednika Republike.
Po Ustavu Srbije iz 2006., kako za "Novosti" objašnjava profesor ustavnog prava i sudija Ustavnog suda dr Vladan Petrov, više ne postoji institut opoziva predsednika države od strane građana, odnosno, oni ne mogu neposredno da smene Vučića, već je to u nadležnosti parlamenta.
Međutim, pravna mogućnost u kojoj bi o tome, ipak, odlučivali građani, a koju je predložio Vučić, stoji na raspolaganju Narodnoj skupštini i zasnovana je na članu 17 Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. U tom članu se navodi da parlament može da raspiše referendum o pitanju od šireg značaja iz svoje nadležnosti, radi pribavljanja mišljenja građana o odluci koja treba da bude doneta u vezi s tim pitanjem. Na savetodavnom referendumu od građana bi se se tražilo mišljenje o tome da li bi Narodna skupština trebalo da pokrene postupak za razrešenje predsednika Srbije.
Brnabićeva: Bežali od susreta
PREDSEDNICA Narodne skupštine Ana Brnabić poručila je povodom poziva lidera Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa da Vučić i svi u SNS treba da podnesu ostavke zbog tragedije u Novom Sadu, da "lekcije o poštenju drže ljudi kojima za 10 godina vlasti nikada nije palo na pamet da zbog bilo čega podnesu ostavku".
Kako je navela na društvenoj mreži "Iks", oni koji nisu smeli da se suoče sa Vučićem čak ni kada im je to bila ustavna obaveza na konsultacijama nakon izbora i koji svoje ime ne smeju da stave na sopstvene izborne liste, pričaju nešto čoveku koji je poverenje naroda dobijao toliko puta u poslednjih 10 godina, a najveće upravo na poslednjim izborima i to na svoje ime.
Petrov navodi da parlament može da pita narod o tome, jer je narod nosilac suverenosti:
- A predsednik Republike, kao neko ko je neposredno izabran od naroda, upravo narodu i polaže račun. Ako bi se jedan ovakav referendum raspisao, mišljenje građana bi imalo najviši rang političke težine. Ne vidim razlog zašto bi Vučić podnosio ostavku zbog toga što to neko sa ulice traži.
Naš sagovornik kaže da je predsednik sada "ponudio" opoziciji da pokušaju da institucionalnim putem izdejstvuje ono što inače traže van institucija:
- On im je poručio - opozicijo, imate mogućnost, iskoristite je preko Skupštine, ići ćemo na referendum na kome će narod da se izjasni. Nemojte da pozivate na pretnje, nerede, na nekakve revolucije, nego to učinite institucionalnim putem. Ovo sada jeste neposreno inicirano velikom tragedijom, ali ovde bi se u stvari postavilo pitanje zadovoljstva ili nezadovoljstva građana. Ovo bi bio savetodavni referendum, ali bi bio o političkom čoveku i to onom koji o sada uživa nesporno najveći demokratski politički legitimitet.
Vulin: Politički lešinari
POTPREDSEDNIK Vlade RS Aleksandar Vulin poručio je povodom protesta opozicionih aktivista Pokreta slobodnih građana, koji su na novosadsku Gradsku kuću okačili transparent na kome optužuju vlast za nesreću u tom gradu, da "siledžije i politički lešinari zlouopotrebljavaju svaki tragičan događaj u svojoj političkoj borbi".
- Gadost koju su priredili svim Novosađanima napadom na Gradsku kuću izaziva gađenje i prezir. Nije prvi put da se užasna tragedija koristi za političke ciljeve i uvek od strane istih profesionalnih demonstranata koji žive od tuđeg bola - poručio je Vulin. - Niko nije pokušao da umanji tragediju ili sakrije krivce i da izbegne političku odgovornost, a krivičnu nije ni moguće izbeći.
On ne isključuje da, nakon predloga Vučića o savetodavnom referendumu o razrešenju, iz opozicije, umesto da iskoriste tu pravnu mogućnost, počnu da stižu novi napadi.
- Pretpostavljam da će jedan od njihovih argumenata biti i to zašto se ne ide odmah na proceduru razrešenja u Narodnoj skupštini. Prvo, i za to je potrebna inicijativa najmanje trećine poslanika, dakle opozicije, o kojoj oni vrlo često pričaju, ali koliko je meni poznato nikada je nisu pokrenuli. Drugo, mnogo važnije, razrešenje predsednika Republike je složena pravna procedura u kojoj bi se utvrđivalo da li je on izvršio povredu Ustava, a to je pravna, a ne politička odgovornost. Ovde predsednik Vučić u stvari nudi da narod da mišljenje o tome da li uživa poverenje i dalje, imajući u vidu sveukupnu političku situaciju.
Do smene kroz parlament
PREMA Zakonu o predsedniku Republike, razrešenje šefa države može Narodnoj skupštini da predloži najmanje jedna trećina poslanika ako smatra da je on povredio Ustav, a postupak se pokreće većinom glasova svih narodnih poslanika. Ustavni sud dužan je da u roku od 45 dana od dana kad je pokrenut postupak za razrešenje odluči o tome da li je predsednik povredio Ustav. Ako odluči potvrdno, predsednik se razrešava ukoliko za to glasaju dve trećine narodnih poslanika. Ako Ustavni sud donese odluku da Ustav nije povređen, postupak razrešenja se obustavlja.