PRIŠTINA VREBA PRED VRATIMA INTERPOLA: U Glazgovu danas Skupština međunarodne policijske organizacije
POKUŠAJI Prištine da preko članstva u različitim međunarodnim organizacijama potvrdi svoju nelegalno proglašenu nezavisnost ne idu prema njenom planu, pa tako tzv. Kosovo ni posle deceniju i po nije uspelo da otključa vrata Interpola.
Da su napori za ulazak u ovu svetsku policijsku organizaciju uzaludan posao, očigledno je shvatio i režim Aljbina Kurtija, pa tako Priština nije podnela zahtev za kandidaturu uoči ovogodišnjeg zasedanja Generalne skupštine Interpola, koja počinje danas u Glazgovu.
Čak i da se aplikacija tzv. Kosova uvrsti na dnevni red na samoj sednici, ne postoje šanse da dobiju člansku kartu, jer se odnos snaga u Interpolu nije promenio - većina je protiv prijema lažne države. To je juče potvrdio i potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, koji će prisustvovati zasedanju krovne policijske organizacije.
- Priština za sada nije prijavila kandidaturu, ali, naravno, nije isključeno da prilikom usvajanja dnevnog reda Godišnje skupštine neko od njihovih podržavalaca to učini. Međutim, i ako se tako nešto desi, zbog efekata spoljne politike Srbije vođene poslednjih 10 godina, i onoga što je urađeno ranije u drugim međunarodnim organizacijama, kao što je Unesko, a i ranijem glasanju u Interpolu, tzv. Kosovo nema šanse da postane članica ove organizacije - objasnio je Dačić.
Već doživeli petostruki debakl
ZAHTEV za prijem u Interpol Priština je dosad podnela pet puta - 2010, 2015, 2017. i 2018. i prošle godine, kada je aplikacija skinuta s dnevnog reda Generalne skupštine u Beču. Zahtev za članstvo predali su i 2019. ali su ga povukli neposredno pred početak GS u Santjagu. Prijavu nisu podneli 2021, a 2022. Kurti je odustao od slanja zahteva, jer mu je iz diplomatskih krugova sugerisano da će doživeti debakl na GS koja je u oktobru održana u Nju Delhiju. O prijemu se na Generalnoj skupštini glasalo samo jednom, 2018, ali ni tada nisu uspeli, jer je Srbija, uz pomoć Rusije, Španije, Kipra, Kine, Belorusije i mnogih afričkih zemalja, uspela da odbrani svoje argumente.
Ulazak Prištine u Interpol bio bi presedan, jer je to bilo i u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 Ujedinjenih nacija. Prema pravilima Interpola, prijem nove članice mora da podrži dvotrećinska većina prisutnih u sali od 196 država u ovoj organizaciji, a taj odnos snaga ide naruku Srbiji. Takođe, glasanju o prijemu prethodi niz koraka u kojima se utvrđuje suverenitet kandidata i da li ispunjava sve standarde u borbi protiv organizovanog kriminala, oko vladavine prava i nezavisnog pravosuđa.
Diplomata Zoran Milivojević kaže za "Novosti" da zapadne sile žele da se "kosovska državnost" po svaku cenu potvrdi i uključivanjem u međunarodne organizacije, ali ako procene da nema šanse da Priština postane članica Interpola, neće ići u rizik da se politički kompromituju time što bi to gurali.
- Odnos snaga na globalnoj sceni, kada je reč o nepriznavanju Kosova, nije se promenio i Srbija i dalje ima većinu prilikom glasanja. Čak i da podnesu zahtev male su šanse da njihova kandidatura prođe. Treba imati u vidu i stav Kine, koja ima značajni uticaj u Interpolu. To je bila i tema prilikom nedavne posete Kini ministra Dačića. Da ne govorim o tome da Kosovo nema status države, niti funkckonalne preduslove za članstvo, jer je to jedan režim gde i dalje vlada korupcija, organizovani kriminal - ističe naš sagovorik.
Dodaje da neuspesi Prištine da potvrdi svoju "državnost" i kroz članstvo u međunarodnim organizacijama pokazuju da je projekat nezavisnog Kosova neuspešan, ne samo na na spoljnom planu, imajući u vidu da je u međuvremenu 20 zemalja povuklo odluku o priznavanju, nego i na unutrašnjem, gde ne postoje elementi koji bi pružali argumente u korist državnosti.
Brazilac novi generalni sekretar
NA Skupštini Interpola, koja traje od danas do 7. novembra, trebalo bi da bude izabran i novi generalni sekretar ove organizacije. Nemca Jirgena Štoka, posle deset godina na ovoj funkciji, trebalo bi da zameni Brazilac Valdesi Urkiza.