ZAVRŠENA SEDNICA SAVETA BEZBEDNOSTI UN O KIM: Obratio se Marko Đurić - Ponašanje Kurtija stvara klimu straha i nesigurnosti (VIDEO)

Zvaršena sednica

Zemlje članice Saveta bezbednosti UN danas su na sednici SB UN o situaciji na KiM ukazale da jednostrane akcije prištinskih vlasti doprinose porastu tenzija i ostale podeljene po pitanju mandata Unmika.

Članice SB UN su na sednici SB UN na kojoj je razmatran šestomesečni izveštaj generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu UNMIK-a, pozvale Beograd i Prištinu da nastave dijalog.

Đurić odgovorio na prozivke

Ministar Đurić je na kraju sednice iskoristio pravo na repliku, kako bi odgovorio predstavnici vlasti u Prištini, rekavši kako je njen stav pokazao da i uprkos svim opštepoznatim činjenicama stav Prištine ostaje nepromenjen.

Đurić je ocenio da nastup predstavnice privremenih prištinskih  institucija Donike Gervale Švarc predstavlja "tužnu poruku" i da smo od nje mogli da čujemo samo niz uvreda i laži na račun Srbije i predsednika Aleksandra Vučića. 

- Na moju konkretnu i dobro dokumentovanu zabrinutost za položaj srpskog naroda na 'Kosovu' i pruženu ruku saradnje albanskom narodu, prisutni predstavnik Kurtijevog režima je još jednom odgovorio odbacivanjem procesa normalizacije, demonstrirajući neprihvatljiv i uvredljiv jezik. Želim još jednom da ponovim da mi nemamo sukob sa albanskim narodom. Imamo samo probleme sa režimom koji sistematski ugnjetava srpsku i druge nevećinske zajednice na Kosovu - rekao je Đurić na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, na kojoj je predstavljen šestomesečni izveštaj UNMIK-a o situaciji u AP Kosovu i Metohiji.

On je ocenio da je Gervala-Švarc u svom nastupu koristila klevetnički jezik, koji samo produbljuje međuetničke tenzije i vraća region u prošlost.

Đurić je dodao da opsesija predstavnika Prištine predsednikom Vučićem govori niz stvari. 

- On dobro vodi Srbiju, a jačanje naše ekonomske bezbednosti i spoljnopolitičke pozicije neke od njih čini ogorčenim i besnim - rekao je Đurić. 

Dodao je da predstavnici Prištine još jednom pokazuju nepoštovanje prema žrtvama sukoba, neprikladnim korišćenjem izraza "genocid". 

- Ovo je posebno tačno, imajući u vidu činjenicu da je više od dve trećine srpske zajednice nasilno proterano sa Kosova i Metohije -  rekao je Đurić.

On je Gervali Švarc poručio da je, u skladu sa međunarodnim javnim pravom, u UN-u predsednik Vučić  i njen predsednik. 

Na to što je Gervala Švarc rekla da postoji navodni nedostatak podrške u srpskoj zajednici na AP Kosovu i Metohiji Vladi Srbije i predsedniku Srbije, on je odgovorio da već tri izborna ciklusa zaredom, Kurtijev režim sprečava Srbe iz južne pokrajine da učestvuju na srpskim izborima. 

- Onemogućava im da ostvare svoja osnovna demokratska prava, a to je više puta osuđivala međunarodna zajednica, uključujući i neke od članova Saveta bezbednosti koji su najsnažniji zagovornici takozvanog nezavisnog Kosova - rekao je Đurić.

Kako je rekao, on je nedvosmisleno osudio svako nasilje nad bilo kojom etničkom zajednicom na AP Kosovu i Metohiji, ali je postavio pitanje zašto vlada Aljbina Kurtija uskraćuje dokaze o incidentu u Banjskoj, dokaze koje je pre mnogo meseci tražilo srpsko tužilaštvo preko Euleksa.

- Svi na 'Kosovu' znaju za činjenicu da vaša vlada uskraćuje ove dokaze i dok se pridružujemo žalosti za svim žrtvama u Banjskoj, uključujući i gospodina Afrina Bunjaka, kojeg je predsednik Vučić javno pomenuo, tražimo dokaze o ubistvu Igora Milenković, Bojana Mijailovića i Stefana Nedeljkovića. Molimo zapamtite ova imena. Njihove porodice i javnost zaslužuju odgovore. Protiv njih je primenjena prekomerna sila. Da li je primenjena na ubilački i zločinački način? Javnost zaslužuje odgovore - rekao je Đurić.

Komentarišući što je Gervala Švarc Srbiju i Đurića nazvala fašistima, Đurić je kao potomak iz porodice koja je preživela holokaust odgovorio skretanjem pažnje međunarodnoj zajednici na činjenicu da je vlada Aljbina Kurtija završila renoviranje kuće jednog od osnivača SS divizije Skenderbeg Džafera Ibrahima Deve u južnom delu Kosovske Mitrovice.

- Bio je jedan od najistaknutijih albanskih kvislinga i saradnika tokom Drugog svetskog rata. Pokrenuo je i počinio zločine nad mnogim Srbima, Jevrejima i Romima. Međutim, danas ga prištinske vlasti doživljavaju kao nacionalnog heroja, a škole i ulice nose njegovo ime. A sada ima i svoj spomenik u Mitrovici koji je izgradila Kurtijeva vlada - rekao je Đurić.

Potom je predstavnica Rusije zatražila reč i ukazala da Gervala Švarc stalno ponavlja istu priču o prošlosti, a da ne može da odgovori na pitanja koja su joj sad postavljena, a koja se odnose na Rezoluciju 1244, Briselski sporazum i uspostavljanje ZSO, kao i razloge za kršenje prava srpskog naroda na severu KiM

- Zašto su Srbi meta nasilja, zašto se hapse ljudi koji pevaju na srpskom jeziku, zašto su domovi povratnika paljeni... Ali nema odgovora na to pitanje - rekla je ruska predstavnica.

Obraćanje Nebenzje

Stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja izjavio je danas da su etničke tenzije u AP KiM na najvećem nivou u poslednjih 15 godina i naveo da odgovornost za to stanje leži na privremenim prištinskim institucijama, koja, kako je rekao, želi da ima potpunu kontrolu nad severom pokraijne.

Obraćanje Marka Đurića

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je na sednici Saveta bezbednosti UN o izveštaju Unmika da Srbija ostaje nepokolebljiva u svojoj posvećenosti miru, stabilnosti i punom poštovanju principa Povelje UN, Rezolucije 1244 i međunarodnog prava. S druge strane, on je upozorio da kršenje ljudskih prava i jednostrani potezi režima Aljbina Kurtija na KiM stvaraju klimu straha i nestabilnost.

- Dozvolite mi da počnem tako što ću vam se svima zahvaliti na kontinuiranoj pažnji u vezi sa eskalacijom krize na Kosovu i Metohiji. Suočena sa teškim izazovima za sigurnost i dobrobit svog naroda, Srbija ostaje nepokolebljiva u svojoj posvećenosti miru, stabilnosti i punom poštovanju principa Povelje UN, Rezolucije 1244 i međunarodnog prava. Dok se nosimo sa ovim izazovima, želim da istaknem da je Srbija u potpunosti posvećena izgradnji prosperitetne budućnosti za sve svoje građane - kazao je Đurić.

- Budući da smo održali rekrodnu stopu rasta BPD-a Srbija je uspela da ga udvostruči u poslednju deceniju... Srbija će 2027. biti doaćin izlžožbe Ekspo što će otvoriti mogućnost razvoja za ceo Balkan - rekao je Đurić.

Osvrnuo se i na inicijativu Otvoreni Balkan koju su pokrenuli predsednik Vučić, premijer Albanije Rama i Vlada Republike Severne Makedonije i stvorili, kako je rekao, jedinstveno regionalno tržište rada. Takođe je poenuo i inicijative poput projekta Digitalna Srbija koja ima za cilj da integriše tehnologiju u srpsku ekonomiju, promovišući društvo zasnovano na znanju.

- Kako pokazuje niz izveštaja u poslednje dve ipo godine stiuacija na KiM se pogoršala, a ponašanje Kurtija stvara klimu straha i nesigurnosti - rekao je on te dodao da apeluje na hitnu i odlučnu akciju SB UN.

Đurić je pomenuo da se drugi talas etinčkog čošćenja desio devedesetih.

- Prvo, ove godine obeležavamo tužnu godišnjicu koja se ne može prevideti – navršilo se 20 godina od pogroma 17. marta 2004. godine, kada je ubijeno 28 nevinih ljudi, a ranjeno skoro 1.000 ljudi. Bio je to drugi talas etničkog čišćenja Srba posle onog 1999. godine koji je doveo do nasilnog proterivanja 250.000 ljudi i 150 srpskih crkava, kao i još 40 uništenih srpskih pravoslavnih crkava.

- Bliska prošlost je bila bolna i komplikovana... Poražavajuće je posmatrati sadašnjost koju je režim Kurtija stvorio. Uveli su mere usmerene na marginalizaciju srpske zajednice. Zamislite da je vaša valuta zabranjena, primanja ukinuta i to je realnost sa kojom se suočavaju ljudi na KiM. U septembru ove gdoine teško naoružana policija upala je u pošte... Osnovna prava postala su nemoguća. Nasilje je eskaliralo. Tokom 2024. bilo je više od 90 napada usmereno na srpske pojedince i imovinu pri čemu se niko nije suočio sa pravdom. Posebno su uznemirijući oni usmereni na decu... - kaže Đurić.

- Nedavno je decu gospodina Nenada nožem napao jedan čovek – što je šesnaesti takav napad od kada je gospodin Kurti preuzeo dužnost. Koliko napada mora da se desi pre nego se preuzme nešto konkretno? - upitao je Đurić.

Kako kaže na KiM upravlja policija naklonjena Kurtiju, i administracija je nametnula gradonačelnike koji su "izabrani" bez podrške srpskog dela zajednice, ali ipak su na vlasti.

- Pre samo dva dan, u izjavi koja opsorava procese dijaloga i zakona Kurti je naveo da ne planira da sprovede sporazum o ZSO. To nije odbacivanje obaveza, već direktna uvreda ovog saveta i autoriteta Međunarodne Zajednice... Svečlja je proširio uvredu kada je rekao da njegova administracija ne planira sprovesti Član 9. Briselskog psorazuma, koji garantuje kolektivni povratak srpskih predstavnika u Kosovsku policiju na severu. Iako to nije iznenađujuće to dovodoi u sumnju namere Prištine da gradi zajedničku budućnost - kaže Đurić.

Prema njegovim rečima nezakonito se uskraćuju prava Srpskoj listi i to dodatno govori o nepoštovanju prava na KiM i ukazuje na neophodnost da se osiguraju mehanizmi protiv takvog ponašanja.

- Zašto bi Srbi glasali na nadolazećim izborima ako za njih ne važe osnovna prava - kaže Đurić te dodaje kako je i patrajarhu Porfiriju zabranjen odlazak u Peć.

- Ovaj akt predstavlja narušavanje ne samo verskih sloboda već i viševekovnog srpskog kulturnog nasleđa, pokazujući nepoštovanje osnovnih prava i sloboda - kazao je.

- Nasilje nad Srbima je dostiglo alarmantan nivo - kaže Đurić, te dodaje da je ove godine pucano na šestoro Srba i još uvek niko za to nije odgovarao.

Đurić kaže da su napadi na Srbe porasli za 50% od kako je Kurti preuzeo vlast.

- Prošle godine je na dečaka od 11 godina pucano od strane tzv. kosovskih bezbednosih snaga za vreme Božićne povorke, a napadač je do dan danas slobodan. Kakva se to poruka šalje? - upitao je Đurić.

Kako kaže hiljade porodica i dalje ne smeju da se vrate. Kako kaže za raseljene Srbe povratak ostaje „daleka i često opasna nada“ jer hiljade porodica koje su bile prisiljene da napuste Kosovo 1999. godine i dalje žive u izgnanstvu, jer povratak podrazumeva „tešku diskriminaciju i lični rizik“.

- Srpski povratnici su zatekli svoje domove spaljene... Targetirajući srpske porodice koje su se usudile da se vrate danas je nešto više od 1% Srba uspelo da se vrati... Prošlog avgusta pritvoreni su Dragan Petković i Miloš Šošić i to po neosnovanim optužvama - rekao je Đurić.

- U svetlu onoga što sam upravo rekao pred ovim Savetom, želim da kažem ovo našoj srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji: niste sami. Srbija je sa vama u vašoj borbi za pravdu, dostojanstvo i bezbednost. Nećemo odustati od podrške vašim pravima da živite u miru, da podižete porodice i da čuvate vaše nasleđe. Vaša hrabrost u suočavanju s teškoćama svedočanstvo je vaše čvrstine i snage. I dok se i suočavate sa ovim izazovima budite uvereni da se Srbija i međunarodna zajednica bore da obezbede vaša prava, sigurnost i budućnost. Nećemo dozvoliti da se vaši glasovi ne čuju i neumorno ćemo se zalagati za vaše pravo da živite slobodno i bezbedno u zemlji vaših predaka. Svet mora da shvati da vaša borba nije samo za teritoriju – to je borba za osnovno pravo da se živi bez straha, dostojanstveno i s pravdom - rekao je Đurić u poruci koji je uputio našem narodu na KiM.

Đurić je pokazao sliku Svečlje kako stoji ispred spaljenog vozila Euleksa, te upitao da li njega treba smatrati nekim ko poštuje red, a uhapšene Srbe teroriristima.

Takođe se obratio albanskoj zajednici na Kosovu i naveo da Srbija nije u sukobu sa njima.

- Mi se sporimo s potezima i politikom režima Aljbina Kurtija, ne sa albanskim narodom. Mi shvatamo vaše želje za mirom i prosperitetom, baš kao što shvatamo i želje srpske zajednice. Pozivamo vas da odbacite politiku podela i sukoba i da nam se pridružite u traganju za budućnošću zasnovanoj na uzajamnom poštovanju, bezbednosti i saradnji. Aljbin Kurti je postao odraz režima protiv koga je počeo da se bori pre više od četvrt veka i nažalost ga je i premašio u nekim aspektima. Izrastao je u ugnjetavača, diskriminatora i onoga koji nas deli. Hajde da zajednički zamislimo budućnost u kojoj albanska i srpska deca uče i odrastaju zajedno, u kojoj komšije podržavaju jedni druge i u kojoj od privrednog rasta imaju koristi svi. Takva budućnost je moguća, ali zato je potrebno odbaciti ekstremističku politiku koja produbljuje jaz. Stanite uz nas i tražite od kosovske vlade da poštuje sve građane i da ispunjava svoje međunarodne obaveze - kazao je.

- Pozivamo vas da odbacite politiku podela i da nam se pridružite u traganju uzajamne bezbednosti i saradnje. Kurti je odraz režima protiv koga se on borio i nažalost ga je premašio... Izrastao je u ugnjetavača i onoga koji nas deli - kaže Đurić.

Prema njegovim rečima potrebno je da se odbaci politika koja produbljuje jaz te da vlada tzv. Kosova poštuje sve građane i obaveze.

- Potrebno je da za dela postoje posledice, moraju se uvesti snakcije Kurtijevoj vladi i iskazati nulta tolerancija za dalje izazivanje sukoba. Pozivamo SB da se sprovedu postojeći sporazumi posebno Briselski... Zamislite budućnost koju zajedno možemo da stvorimo ako zajedno primenimo međunarodno pravo i vreme je da se Kurti pozove na odgovornost... Da li će ovaj Savet poštovati vrednosti za koje se zalaže? Srbija je odlučna da se nastavi boriti za mir i pozivam ovaj savet da zaštiti osnovne slobode i očuva ih - kazao je Đurić.

Đurić je kazao da svi zajedno treba da težimo zajedničkoj budućnosti koja će podrazumevati trajni mir i poverenje.

- Istorija će nam suditi - rekao je on.

Počela sednica

Na ovom zasedanju Srbiju predstavlja Marko Đurić, ministar spoljnih poslova.

Podsećanje

O izveštaju ispred UN govoriti specijalna predstavnica generalnog sekretara Ujedinjenih nacija u AP Kosovu i Metohiji i šefica Misije privremene administracije UNMIK Karolina Zijade.

Sednicu je sazvala Švajcarska, koja ovog meseca predsedava tim telom.

U novom izveštaju Gutereš je ocenio da je atmosfera na severu AP KiM napeta i da postoji mogućnost eskalacije, i pozvao sve strane da ponovo potvrde privrženost dijalogu uz posredovanje EU.

On je u izveštaju koji se odnosi na period od 16. marta do 15. septembra, naveo da jednostrani potezi, poput zatvaranja institucija koje finansira Beograd, koraka ka ponovnom otvaranju mosta preko Ibra u Kosovskoj Mitrovici, kao i ograničenja protoka robe iz centralne Srbije i implementacije nove monetarne politike, podižu tenzije među zajednicama i institucijama.

- Takve akcije ne samo da remete svakodnevni život i socioekonomska prava onih na koje utiču, već i ugrožavaju kolektivni napredak i stabilnost koji su ključni za put ka mirnoj i prosperitetnoj budućnosti za sve - naveo je Gutereš i istakao da je potrebno da se pronađe odgovor na zabrinutost srpske zajednice povodom mogućih akcija koje se odnose na zdravstvene i obrazovne institucije na AP KiM.

Od usvajanja Rezolucije 1244 SB UN, 10. juna 1999. godine, SBUN je do 2018. o AP KiM raspravljalo četiri puta godišnje, od 2019. tri puta, a od 2020. te sednice se održavaju dva puta godišnje - u aprilu i oktobru.