TRAMP NUDI ALTERNATIVU I AMERICI I CELOM SVETU: Intervju - Obrad Kesić, analitičar iz Vašingtona

Analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić ovim rečima u razgovoru za "Novosti" opisuje raspoloženje Amerikanaca pred predsedničke izbore u koje su, usred kriznih, ratnih vremena, uprte i oči celoga sveta. Uoči izlaska građana na birališta 5. novembra, Kesić je uveren da ima mnogo aduta koji su na strani bivšeg republikanskog predsednika koji mu utiru put povratka na najprestižniju vašingtonsku adresu.

- Demokratska suparnica Kamala Haris pokušala je da se distancira od politike predsednika Džozefa Bajdena, ali u tome nije uspela, pa joj je Tramp "preoteo" poverenje čak u i tradicionalnim uporištima demokrata, među mladima, manjinama, obrazovanim muškarcima u urbanim sredinama. Pridobio je Tramp i Afroamerikance, Latinoamerikance, Azijate, posebno Korejce. A zbog nezadovoljstva ratom na Bliskom istoku, čak su se i Arapi odrekli Kamale.

Pažnja oba kandidata uperena je u finišu u nekoliko "kolebljivih" država. Upravo u njima milijarder Mask uliva vetar u leđa Trampu lutrijom od po milion dolara "srećnicima"?

- Ta lutrija u Arizoni, Džordžiji, Mičigenu, Nevadi, Severnoj Karolini, Pensilvaniji, Viskonsinu, naravno, nikoga ne obavezuje, ali svakako privlači, što je važno, registrovanje za izbore. Imajući u vidu tesnu pobedu sadašnjeg predsednika Bajdena u Viskonsinu, jasno je da svaki glas može biti i odlučujući. Podrška Maska je značajna neopredeljenim, pritom nezadovoljnim biračima koji ne vole aktuelnu administraciju, jer nije rešila tri glavne brige, koje su i glavne teme izbora - ekonomske muke, brige zbog nekontrolisanog priliva migranata i strah od dubljeg uvlačenja Amerike u ratove.

Oni smatraju da im administracija malo pomaže u oporavku od, recimo, uragana u Severnoj Karolini, Džordžiji, Alabami, dok ne žali da šalje pomoć Ukrajini i Izraelu. S druge strane, sećaju se s nostalgijom Trampovih vremena, kada nije pokrenut nijedan novi rat.

Kako prilazak Roberta Kenedija Mlađeg Trampu utiče na Trampovo biračko telo?

- Ime Kenedi je "brend" u Americi, a Robert Kenedi je izuzetno popularan među mladim biračima zbog svojih stavova ne samo o kovidu, već i o kvalitetu hrane u SAD. Više od 50 odsto birača koji prvi put glasaju su uz Kenedija, tj. Trampa.

Da li je Amerika spremna za prvu ženu predsednicu?

- SAD su spremne da prihvate pravog kandidata. Mišel Obama bi bila teži protivnik Trampu, ali demokrate su se našle u ćorsokaku kad je Bajden podržao Kamalu. Da je nisu prihvatili, došlo bi do sukoba u stranci. Mišel se povukla, a stranci je ostalo samo da stane uz Kamalu, uz koju je i više Amerikanki nego uz Trampa. To joj je još jedina nada, ali on uživa podršku mnogih drugih važnih grupa.

Koliko je novac sliven u štabove kandidata pokazatelj podela u SAD?

- Harisova ima podršku IT sektora, finansijskih institucija, Holivuda tri prema jedan u odnosu na Trampa, ali je uz republikanskog kandidata većina birača. To ukazuje na podelu između elite i "običnih" ljudi i govori da bi krupni kapital želeo da zadrži status kvo.

Ali, građani su ogorčeni, žele alternativu. To je u poslednje vreme promenilo i odnos velikih kompanija prema kandidatima, koje počinju da "ulažu" i u republikanca. Novac ne može da kupi glasače koji žele promene.

Anketa "Tajmsa" je pokazala da svaki Amerikanac strahuje od građanskog rata posle izbora. Koliko je to realno?

- Mržnja prema Trampu se "hrani" ocenama da je "fašista", "novi Hitler". Iako se to koristi kao očajnički pokušaj Demokrata da pridobiju glasove, u situaciji kada su ljudi zabrinuti, jer su cene osnovnih životnih namirnica kao što su jaja, mleko, ili hleb porasle i za 60 procenata, uplašeni od otvorenih granica za migrante i uvlačenja u ratove, dovoljna je varnica da bukne sukob, jer mnogo Amerikanaca poseduje oružje. Ako Tramp ostvari veliku pobedu, svi će to morati da prihvate, ali ako ona bude tesna, ili bude sumnji u krađu izbora, sukobi bi mogli da izbiju.

Koliko će ishod izbora u SAD imati uticaja u svetu koji je već na putu multipolarnosti, kako su pokazali i zaključci BRIKS?

- Posle zaokreta Evrope udesno, neuspeha Zapada u ratu u Ukrajini, nepopularne podrške Izraelu, pobeda Trampa bi prodrmala globalističku elitu. To bi produbilo i podele u EU, jer bi mogle da se stvore jače veze konzervativaca sa dve strane Atlantika i poremete idilično razmišljanje da je liberalna demokratija jedina ideologija. Moglo bi se očekivati brže stvaranje multipolarnog sveta, poboljšanje odnosa sa Rusijom i Kinom.

Da li će SAD imati snage da pronađu novi put u tom svetu, imajući u vidu ono što smo već videli u bivšim administracijama i Trampa i Harisove, kao Bajdenove potpredsednice?

- Ključni faktor je unutrašnja borba u SAD. Tramp će, ako pobedi, sigurno naići na otpor institucija, možda će Demokrate opet pokrenuti u Kongresu opoziv protiv njega. Svakako, Tramp će biti u situaciji da se bori, bar godinu ili dve, a za to vreme dešavaće se promene u svetu. Može se očekivati ekonomski teška situacija. Ako pobedi Harisova, ostaće ista spoljna politika korišćenja rata s Ukrajinom za slabljenje Rusije, zaoštravanja odnosa sa Kinom, polaganjem nada u azijski NATO na čelu sa Japanom. U svakom slučaju, sledi kraj apsolutne dominacije Zapada, samo je pitanje brzine kojom će se to događati.

Koliko će ishod izbora, imajući u vidu komplikovane geopolitičke odnose, uticati na pritiske na Srbiju i RS?

- Harisova bi nastavila pritisak i prema Beogradu da prihvati realnost oko takozvanog Kosova i prema Banjaluci, pojačavanjem sankcija prema pojedincima i firmama u RS.

Situacija bi se pogoršala. Ako pobedi Tramp došlo bi do izvesnog olakšanja, jer Balkan ne bi bio u fokusu, pa ni Stejt department ne bi imao podršku Bele kuće za veće mešanje. Manje bi se insistiralo na centralizaciji BiH i manje bi bilo podrške Prištini, dok bi Srbija dobila veću podršku u spoljnoj politici. Poseta Trampovog sina Beogradu već je bila pokazatelj tog političkog interesa. Uostalom, nije slučajna panika u Sarajevu i Prištini od mogućeg povratka Trampa u Belu kuću.

NATO i EU su u strahu od dolaska Trampa. Da li su strahovi opravdani?

- Sadašnja situacija u NATO je ekonomski neodrživa, sa dosadašnjim blanko čekom pomoći Ukrajini. Povratak Trampa bi zasigurno zaustavio podršku Kijevu i povećao pritisak na ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog za mirovne pregovore. Tramp je antiglobalista, za razliku od većine članica NATO i EU, pa je moguće da dođe do ekonomskog "rata" Vašingtona i Brisela, što bi moglo da ugrozi Alijansu.

Kako će ishod izbora uticati na dominaciju SAD u ratom zahvaćenom regionu Bliskog istoka?

- Tel Aviv već ne reaguje na zahteve Vašingtona kao što je to nekada bio slučaj. Podrškom Ukrajini SAD su smanjile mogućnost pomoći Izraelu, jer su važni sistemi poslati Kijevu.

Time je nivo podrške Izraelu značajno smanjen, čime je Vašington izgubio "adut" za pritisak na Tel Aviv.

Da li i dolar gubi dominaciju?

- Taj proces je takođe u toku, ali je spor, sve dok ne postoji alternativa. No, već je u toku otpor zavisnosti zemalja od zapadnih finansijskih institucija, a mnoge već u međusobnoj trgovini ne koriste dolar.

Koliko osećaj gubitka dominacije SAD može biti opasnost po svetski mir, s obzirom na to da se već tokom rata u Ukrajini mnogo puta pominjao i atomski okršaj?

- Globalisti strahuju da bi bez SAD u ulozi "globalnog policajca" bilo više sukoba.

Problem je, međutim, što SAD dok su bile na svom vrhuncu, nisu jačale poštovanje međunarodnog prava, već su se kao i mnoge prethodne imperije ponašale u stilu "sila Boga ne moli". Narušili su svetski sistem bezbednosti potezima kakvo je bilo bombardovanje Srbije, invazija na Libiju, Irak... Ukoliko Tramp pobedi, njegova krilatica "Amerika na prvom mestu" znači da će se SAD posvetiti sebi, ekonomskom prosperitetu i bezbednosti, što bi i svet učinilo bezbednijim. To bi bilo bolje i za Ameriku, i za svet. Pretnja od nuklearnog rata opala bi balansom između tri ključne sile - Rusije, Kine i SAD.

Signali iz Kremlja

PREDSEDNIK Rusije najavio je da neće čestitati pobedniku izbora, ma ko to bio. Kakav signal šef Kremlja time šalje?

- Trampa optužuju da je povezan sa autokratama, kakav je i Vladimir Putin. Šef Kremlja je, setimo se, napravio pometnju kada je rekao da podržava Kamalu zbog njenog osmeha, a sad je rekao da neće nikom da čestita. Spustio je loptu, što mu omogućava da lako može kasnije da pruži ruku. To je pametan potez koji mu omogućava da se izvuče iz priče o američkim izborima, jer je navodna veza Trampa i Putina ključni adut Harisove.

Život i dalje u opasnosti

KOLIKO je, bez obzira na ishod izbora, i dalje ugrožen život Trampa?

- Trampa su dva puta pokušali da ubiju, a sadašnji pokušaji mobilizacije biračkog tela tvrdnjama da je "fašista" i "novi Hitler" su ozbiljna pretnja. Najpre su pokušali da ga "ubiju" brojnim istragama i nebrojenim sudskim procesima, a kada u tome nisu uspeli, sada je njegov život u opasnosti. Logika je da, ako je opasnost kao "novi Hitler", nije strašno to sprečiti. Jer, kako se može pomiriti s "novim Hitlerom", kako je moguće s njim postići stabilnost. To su vrlo ozbiljne pretnje.