NA TRASI KA BRISELU SVE JE VIŠE PREPREKA: U Berlinu danas obeležavanje deset godina od početka Berlinskog procesa
KADA je tadašnji predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker najavio da će biti pauza u proširenju Evropske unije, bivša kancelarka Nemačke Angela Merkel ugostila je 2014. predstavnike Zapadnog Balkana kako bi im, bez obzira na zastoj na putu ka EU, ipak potvrdila evropsku perspektivu. No, malo se koraka prešlo od tada do danas. Poneko otvoreno poglavlje odnosno klaster, ali sve više javnog ili tajnog uslovljavanja i ponekad i ultimativne ponude - otvorićemo vam vrata kada priznate tzv. Kosovo. I danas će se u Berlinu, na obeležavanju deset godina Berlinskog procesa okupiti predstavnici regiona, a verovatno će pasti i neka nova obećanja.
Foto: Profimedia
Srbiju će u Berlinu predstavljati premijer Miloš Vučević koji je rekao da bi mogla da se dogodi neka nova provokacija Prištine, jer je do sada lažni premijer to uvek radio dok traje Samit Berlinskog procesa. Predsednik Vlade je naveo i da je važan nastavak Berlinskog procesa, da nam je važno sve što doprinosi stabilizaciji regiona, udaljava od sukoba i donosi benefit za naše građane:
- Uz manji ili veći uspeh Berlinski proces je ostvario rezultate koji nisu za potcenjivanje.
A u susret Berlinskom procesu došla je i vest da je premijer lažne države Aljbin Kurti odlučio da ukine jednostranu odluku o zabrani ulaska srpske robe na KiM i to je učinio na nagovor Nemačke. Više od godinu dana srpski proizvodi nisu išli preko administrativnih linija čime je kršen sporazuma CEFTA o slobodnom protoku robe, koji je upravo postignut u okviru Berlinskog procesa. Zasada roba ide samo preko Merdara, dok iz Prištine kažu da će i preko Jarinja i Brnjaka čim dobiju skenere. I ova oprema treba da stigne iz Nemačke, koja je u poslednje vreme Prištinu "opominjala" saopštenjima.
Predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović izjavio je da je Kurti svoju meru uveo iz političkih motiva, a iz istih razloga je sada i ukinuo.
- Najveću štetu od zabrane ulaska srpske robe na teritoriju AP Kosova i Metohije pretpreli su stanovnici južne srpske pokrajine, domaći i budžet privremenih prištinskih institucija. Ništa suštinski, sem opšte štete, ta odluka nije donela. Vodio je kampanju kojom je pokušavao da diskredituje srpsku robu govoreći da je ona služila špekulativnoj svrsi. Samo je zaboravio da napravi analizu da su najveći uvoznici te robe bili upravo albanski trgovci - objasnio je Odalović.
U EU zbog Putina
NEMAČKA ministarka spoljnih poslova Analena Berbok u više izjava uoči obeležavanja deset godina Berlinskog procesa ostala je pri tvrdnji da EU treba da primi zemlje Zapadnog Balkana. A, navodi i razlog:
- Zemlje članice Unije su jedinstvene u stavu da ne žele sive zone u Evropi koje bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao smatrati svojim područjem uticaja. Mi smatramo da je pridruživanje zemalja Zapadnog Balkana geopolitička nužnost.
Povodom desetogodišnjice, planira se potpisivanje novog sporazuma CEFTA - regionalnog sporazuma o slobodnoj trgovini, koji bi trebalo da ojača veze zemalja Zapadnog Balkana sa tržištem Evropske unije.
Osim CEFTA sporazuma koji je zamišljen sa namerom da se olakša protok robe, ali ga je Priština do sada kršila mnogo puta, Berlinski proces je imao i još nekoliko dobrih inicijativa. Među njima je i ukidanje rominga, ali i program za saradnju mladih koji je do sada okupio preko 30.000 mladih ljudi. Takođe, Evropska unija je dodelila 30 milijardi evra Zapadnom Balkanu kroz Program za ekonomski razvoj i investicije, od kojih je 16 milijardi evra već uloženo u projekte infrastrukture, energije i digitalizacije.
Prema prvobitnoj ideji, ova inicijativa je trebalo da traje četiri godine, ali je njen vek produžen.
Inače, tokom ove nedelje trebalo bi da se i formalno usvoji reformska agenda za pomoć Zapadnom Balkanu. Šest milijardi evra, koliko obuhvata Plan rasta za region će se podeliti na dva dela. Dve milijarde će države dobiti u obliku grantova, odnosno bespovratne pomoći, a preostale četiri milijarde kao kredite sa povoljnim kamatama. Prema nezvaničnom proračunu, Albanija će moći da računa na 922 miliona evra, Crna Gora na 383 miliona, Bosna i Hercegovina na 1,85 milijardi evra, ali tek kada dostave potpunu reformsku agendu, jer do sada nisu poslali potpunu dokumentaciju, tzv. Kosovo na 880 miliona evra, Severna Makedonija će imati na raspolaganju 750 miliona, a Srbija 1,58 milijardi evra.