OTKRIVAMO: Šta je u pozadini sprege Dragana Đilasa i LJubomira Stefanovića?
Pošto smo u prethodnom periodu informisali o okolnostima pod kojima je vlasnik i urednik marginalnog internet portala „Slavija Info“ Ljubomir Stefanović, samozvani „Ljuba Slavija“ (zapravo, njegov autentični nadimak je „Ljuba Skakavac“, dobijen po nožu koji je koristio kada je 2007. godine, sa dvojicom saizvršilaca i maskiran „fantomkom“, na jednoj od stanica GSP na Voždovcu uz pretnju smrću iznudio novac od vozača autobusa i konduktera) uspostavio relacije sa liderom Stranke slobode i pravde (SSP), osvedočenim tajkunom Draganom Đilasom, smatramo za shodno da čitaoce upoznamo i kako je do te saradnje zapravo došlo.
Naime, nakon što je narušio odnose sa Igorom Velimirovićem, bivšim glavnim i odgovornim urednikom portala „Direktno“, inače svojevremeno pravosnažno osuđenim za krivično delo bludne radnje, a u vezi sa krivičnim delom prinuda na obljubu ili protivprirodni blud nad maloletnim licem, Đilas je uporno pokušavao da pronađe nekog ko bi mogao biti adekvatna zamena Velimiroviću. Međutim, pošto takvog saradnika nije uspeo da selektuje, a i razočaran opadajućim ugledom i uticajem portala „Direktno“ među opoziciono orijentisanim građanima, Đilas se, posle određenog promišljanja, opredelio upravo za prikriveno finansiranje Stefanovićevih medijskih istupanja, procenjujući da bi svojom navodnom desničarskom i proruskom orijentacijom mogao da privuče daleko širi dijapazon publike.
Đilas se i u ovom slučaju rukovodio surovim tajkunskim instinktom – da njegov novi medijski eskponent bude neko kome je očajnički potreban novac i ko je spreman da za novac uradi praktično sve, ko ima kriminalnu prošlost i pri tome nema nikakvu perspektivu, ispravno ocenjujući da će takvu osobu, kao nekada Velimirovića, moći najlakše da drži u šaci. Zatim je, u skladu sa navedenim kriterijumima, među razmatranim „kandidatima“ kao najpodesnijeg odabrao upravo Ljubu Skakavca.
Iako će to pokazati dani pred nama, sasvim je izvesno da će se i ovaj Đilasov medijsko-poslovni „poduhvat“, kao i mnogi drugi pre njega, ispostaviti kao potpuni promašaj, i da će još jednom demonstrirati da su lideri ovdašnje prozapadne i pro-NATO opozicije, u nastojanju da prošire krug svojih eksponenata, u potpunosti izgubili kompas.