ZAVRŠEN DRUGI DAN ZASEDANJA SKUPŠTINE SRBIJE: Sutra nastavak srasprave o rebalansu budžeta (VIDEO)

Novosti online 24. 09. 2024. u 09:57 >> 18:19

POSLANICI Skupštine Srbije započeli su raspravu o predlogu rebalansa budžeta za ovu godinu.

Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić

 

Vučević o povećanju plata u prosveti

- Samo još jednom oko prosvete, pošto vidim da je to danas često bila tema. Čak prepodne, jedan od poslanika je predlagao da početna plata u prosveti bude, ako se ne varam, 120.000 dinara. Rečeno je, to je više nego što su svi sindikati prosvetnih radnika tražili. Vi ste verovatno veći borac za njihova prava nego što sami žele. Želi li vas neko nešto da pita? Možete da kažete da bude i 220.000, nekome bi se to dopalo, i da vi, bože, se brinete o njihovim pravima, čak kažem više nego što se svi sindikati prosvetnih radnika zajednički bore. Ja mislim da je vlada izašla sa dobrim predlogom za prosvetne radnike. Dobrim predlogom u odnosu na sve ove okolnosti o kojima je pričao ministar finansija. Vodeći računa o fiskalnoj stabilnosti i ekonomskom razvoju Srbije. Ako mi projektom rast bruto-društvenog proizvoda u ovoj godini je negde oko 4%, mislim da činimo da smo predložili da za vaspitačice, učiteljice, učitelje, nastavnike, profesore, plate budu 12%, 12% povećane u 2025. godini i jedan odraz poštovanja i svakako ekonomskih odnosa koje država može da izdrži. I posebno smo pažnju kod pripreme budžeta za 2025. godinu upravo posvetili prosveti.

- Najveće povećanje, o tome smo pričali Siniša i ja i drugi članovi vlade, za 50% najveće povećanje ili veće povećanje od ostalih ljudi u javnom sektoru i upravo za prosvetne radnike. To nije pitanje da li nekog volite ili ne volite. Nije to pitanje da li ste vi dobre ili loše volje, pa hoćete nekom da učinite ili nećete. Pa svakako bi svima bilo lakše da smo rekli, evo može, kogogod hoćete, evo mi smo ispunili sve zahteve, postavili smo dogovore i možemo to dobijati u javnosti. Mi moramo da vodimo računa o svim aspektima života naše države. Moramo da vodimo računa i o vojsci, i o zdravstvu, moramo da vodimo računa i o policiji, i o administraciji, u svima onima koji su deo države. Jer kad bi rekli samo prosveta, vi bi rekli šta je sa kulturom? Kad bi rekli kultura, šta je sa socijalnim službama? I to je bezobrazno područje. Uvek možete dodati bar još neku oblast koja bi trebala da dobije bolji tretman. I svi zaslužuju bolji tretman. Sa ove tačke, šta država može da uradi u jednom trenutku, u datim okolnostima, mi u ovom trenutku smo rekli prosveta zaslužuje posebnu pažnju i zato je predlog vlade da u 2025. godini najveće povećanje baš bude za vaspitačice, vaspitače, učitelje, učiteljice, nastavnike i profesore. Da bude 12%. I time bi se približili onome što jeste cilj u razgovorima, ekonomskom, socijalnom dijalogu sindikata u prosveti i vlade, a to da početna plata u prosveti, početna plata u prosveti bude prosečna zarada u Republici. Ako bi postigli ovaj dogovor, a ja verujem da hoćemo...

- Početna plata u prosveti bi bila negde oko 95% prosvetne plate u januaru 2025. godine. Izmenićemo krivični zakon i to sam vam rekao. Rešili smo radnopravni status prosvetara koji dugo godina rade sa dovoljnim fondom časova, nisu imali na neodređeno radno vreme i time gotovo najvažniji deo zahteva o kojima su sindikati pričali ili govorili, rešili i naravno očekujem da nastavimo dalje razgovore jer je to dijalog koji ne može da se završi i mora da nastavi sa svojim sadržajem, odnosno sa svojim trajanjem. Tako da ja pozivam sve sindikate u prosveti da nastavimo razgovore, da moja poruka da nema potrebe da se štrajkuje, ali nije pitanje da neko pritisne u nervozi vladu pa će vlada da otvori neku dodatnu fioku ili da figurativno kažem ćup pa da izvade više para. Nije to pitanje dobre volje, to je pitanje mogućnosti od države. Ja, za razliku od vas, vi kad pričate slušam, pišem i ne dobacujem vam. Vi možete da dobacujete koliko hoćete, videli ste to od ekspozea do današnje rasprave, nikad me niste mogli dekoncentrisati. Ne znam zašto to pokušavate, već vam je valjda to jasno da nećete uspeti da me dekoncentrišete. Tako da ja pozivam još jednom i ovim putem sindikate u prosveti da se vratimo socijalno-ekonomskom dijalogu, da ne nasedamo na jeftine parole ljudi koji nemaju nikakvu odgovornost, koji kad su vodili državu su ponižavali prosvetne radnike, su radili bukvalno za mizernu platu i unižavali ulogu prosvete, ste izbacili vaspitnu komponentu iz obrazovnog sistema, škole ste izbrisali kao vaspitno-obrazovne, a definisali kao samo obrazovne ustanove i time degradirali sve ove društvene okolnosti kojima nam danas držite propovedi i predavanja. Mislim da je vlada spremila dobar predlog povećanja plata za sve u javnom sektoru, realan u odnosu na projektovan rast bruto društvenog proizvoda, naš ekonomski potencijal, dalju šansu za razvoj i posebno apostrofirala značaj prosvete za sve građane Srbije, ne samo za đake i ne samo za roditelje, nego za zdravlje i razvoj cele nacije. Hvala vam lepo - istakao je Vučević.

 

Siniša Mali o platama i penzijama

- Ovaj rebalans budžeta upravo je razvojni. Usmeren na daljem ubrzanom rastu naše ekonomiije koji nam je osnova za dalje podizanje plata i penzija i životnog standarda. Na početku jučerašnjeg izlaganja rekao sam da nam je glavni cilj održavanje Ekspa 2027. godine i ostvarenje svih onih ciljeva koje smo definisali programom Srbija 20-27. A to podržava prosečnu platu od 1.400 evra, prosečnu penziju od 650 evra i minimalnu zaradu od 650 evra. Sada smo malo više neko na pola puta. Podsetiću vas, minimalna zarada 2010. za vreme prethodne vlasti, bila je 15.700 dinara. Od prvog januara, zahvaljujući sporazumu koji smo naparavili sa poslodavcima i sindikatima i izjednačićemo minimalnu zaradu sa minimalnom potrošačkom korpom i minimalna zarada će biti 53.592 dinara, 15.700 dinara 2010. godine, 53.592 dinara naredne godine. Sa ciljem da ostvarimo 650 evra 2027. godine. 

Foto: Printskrin

 

- Što se penzija tiče, idemo na povećanje penzija od prvog decembra ove godine, a ne od prvog januara sledeće godine. Tako da ćemo mi od prvog decembra ove godine imati prosečnu penziju od 435 evra. 

- Kada su plate u pitanju, davno smo prošli onaj prosek plata koji je u Srbiji bio 2012. godine 329 evra. U junu mesecu ove godine, prosečna plata bila je 818 evra. Mi ćemo ići preko 900 evra do kraja ove godine. Sa obećanjem da krajem 2025. će prosečna zarada će preći taj nivo od 1000 evra. Ciljamo 2027. godine da do decembra prosečna plata bude 1400 evra. 

- Idemo sa nikada većim ulaganjima u kapitalne investicije. Da idemo sa izgradnjom auto-puteva, brzih saobraćajnica, brzih pruga, da idemo sa izgradnjom novih bolnica. Uveliko se gradi i Tiršova 2, kao i veliki broj opštih bolnica i doma zdravlja i Kliničkih centara na teritoriji cele Srbije.  

- Ekspo je najveća razvojna šansa naše zemlje u sledećem periodu. Bićemo domaćini najveće svetske manifestacije tada. Ogromna konkurencija je bila prošle godine. Pobedili smo jednu Ameriku, Argentinu, Španiju, Tajland... Najveći broj zemalja sveta da je svoje poverenje našoj zemlji da bude domaćin skupa. Takođe, i da kroz investicije "Srbija 20/27" 323 projekta širom cele Srbije dalje podignemo nivo infrastrukture. Da utičemo na dalji razvoj povećanja plata i penzija. Da Srbija ostvari taj cilj 2027. godine od sto milijardi evra BDP. 

Milenko Jovanov o izjavi Janjića

- Ovi ljudi, u koliko bi ponovo dobili priliku da upravljaju ovom zemljom bi uvek i na svakom mestu govorili da smo mi krivi. Uvek i na svakom mestu bi pognuli glavu. I to pokazuju i ovih dana na jednom banalnom primeru. Sećate se koliko su kukali zato što je par sati zadržana Severina na granici, a sada njihovu zvezdu Sergeja Trifunovića nogom izbacuju iz Hrvatske, niko pisnuo nije jer mi smo krivi. Oni nikad nismo krivi, nego smo mi krivi. 

Premijer Vučević odgovara Janjiću 

- Problematično je da nakon prvog predavanje ne korigujete taj deo da je režim u Srbiji bio kriv za napad na našu državu nego kažete da je ta politika dovela do napada na Srbiju. Bilo bi fer, i time bi pokazali političku zrelost da ste rekli kakvu je politiku Srbija trebala da vodi da ne dođe do bombardovanja. I da ste nam to doveli do korelaciju i sa očuvanjem KiM u sastavu Srbije. Tada bi vaša politika imala smisla ili suštinu. Ja ću vam ponooviti, do bombardovanja je došlo zbog želje jednog broja država da oduzmu KiM iz sastava Srbije i taj proces još uvek traje. 

Sramno pravdanje Stefana Janjića nakon izjave da je vlast u Jugoslaviji bila kriva za bombardovanje

Nakon govora premijer Miloša Vučevića ponovo se za repliku javio Stefan Janjić, koji je istakao da aktulena vlast nije Srbija, već da su državni službenici.

Janjić je potom pokušao da opravda svoju izjavu kada je izjavio da je tadašanja vlast iz 1999. godine kriva za bombardovanje Srbije, da on zapravo nije hteo da tom izjavom amnestira NATO već da su političari iz ove vlasti bili u tadašnjoj, a zbog čije politike je Srbija bombardovana. 

Premijer Vučević odgovorio Stefanu Janjiću o kritikama za najbolje cene i oko budžeta za BIA

- Pre svega mislim da ste uvredili sve građane Srbije da jedu đubre od hrane. Mislim da građani imaju dobru ponudu namirnica i da smo izašli sa dobrom kampanjom "Najbolje cene" kojom smo obuhvatili 82 vrste proizvoda. Ne znam šta vi jedete, kad nazivate ono što svi jedemo đubre?

Foto: Printskrin

 

- Rekli ste da ste advokat, moj kolega, neverovatno mi je onda da kažete da BIA hapsi ljude. BIA može da pozove na razgovor, a policija hapsi ljude.

- I pod tri, ono što ste izjavili da je Srbija kriva za bombardovanje. Da ne ulazim u to što ste uvredili porodice otetih, unesrećenih i nestalih ljudi jer su ih ubijali oni koji su nam napali državu bez odluke UN. Jedini razlog zatšo je tadašnja SFRJ Jugoslavija, odnosno Srbija bila mučki napadnuta jeste da nam se otme KiM. 

- Nema odavno Slobodana Miloševića, nema odavno tog režima o kojem vi pričate a taj proces nije zaokružen. Promenule su se sve politčke garniture u ovih 25 godina od agresije. I ni jednog trentuka oni koji su autori tzv. kosovske nezavisnosti nisu odustali od tog plana.

- To je kao i priča da je Srbija kriva za raspad Jugoslavije. A i to smo mogli da čujemo da je Srbija rasturila Jugoslaviju. Pa samo nemojte da idite daleko u prošlost i videćete da su neke republike imale zahtev za samostalnost u vreme Josipa Broza Tita.

- Ja bih Miloševiću zamerio mnoge stvari kao pitanje Republike Srpske Krajine, Republike Srpske ili po pitanju KiM, ali da kažemo da je on kriv ili taj režim, pa to je skandalozno. Krivi su teroristi koji su ubijali civile, vojnike i policajce. Krive su države koje su izvršile agresiju na našu državu, članicu UN, da nam otmu KiM.

Aleksandar Vulin o sramnoj izjavi Stefana Janjića

- Ja zaista očekujem čak i od opozicije da će glasati za Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom. Možete ga napadati da je loši ili ne, a ne možete da ne glasate za to da dobijate za prvo dete 500.000. 

- Ovde se čulo nešto nečuveno, nešto što će kolegu učiniti zvezdom prištinskih medija. Kurti će reći da je Srbija priznala da je odgovorna za bombardovanje. Vlast srpka je odgovorna. Pa će onda krenuti zbog proterivanja šiptara, pa će krenuti da 1998. nismo sprovodili anti-terorističku akciju već maltretirali meštane, pa Račak. 

- Reći da je vlast u Beogradu bila odgovorna za bombardovanje Srbije je neshvatljivo. Ne možete reći za svoju zemlju da je odgovorna za rat. 

- Goran Bogdanović, predsednik Demokratske stranke pokrajinskog odbora od 2002. do 2004. bio ministar poljoprivrede u Vladi Bajrama Redžepija, posle bio i naš ministar. I posle ova rečenica da je Srbija kriva za bombardovanje. Po toj logici pa naravno da je kriv Milošević, Pavković, Lazarević, Mladić, svi su krivi za bombardovanje. 

- Evo, JUL je kriv za bombardovanje, evo tu su kolege koje to potvrđuju, evo još kandidata za šiptarske portale. Samo NATO nije, samo OVK nije, a Srbije i sve što je srpsko naravno da su krivi. 

Milenko Jovanov odgovorio Stefanu Janjiću da je Srbija bila bombardovana zbog tadašnje vlasti

- Ima dve stvari na koje želim da se osvrnem, prva je manje politička a govori dosta o njima. Gde oni kažu da je zakon dobar ali nećemo da glasamo zato što nam se ne sviđa ministar. Oni toliko mrze da tu mržnju ne mogu da prevaziđu. Ono što je mnogo opasnije je je ovo što je rekao na kraju "Zbog vlasti u Beogradu je ova zemlja bombardovana, dakle nije kriv NATO već vlastu Beogradu". Ovakvi ljudi vam prave one teze da nije kriv silovatelj već žena koja je obukla tanku suknju. To su ti ljudi koji od žrtava prave dželate. 

Foto: Printskrin

 

- Znači, vlast je kriva što je 19 zemalja zajedno bez odluke UN bombardovalo ovu zemlju 78 dana. Ovo je sramota za ovaj parlament. Mislim da ne trebamo da srušamo poruke da je Srbija je uvek kriva. Za smrt ljudi i bombardovanje ove zemlje odgovorno je NATO vođstvo, odnosno političke elite Amerike i Velike Britanije, Nemačke i Francuske. 

Milica Đurđević - Stamenkovski o porodici

- Demografska obnova je najvažniji zadatak. To je inperativ našeg opstanka. Takođe dugujem zahvatalnost što ste demaskirali vaše stavove o porodici kao nukleusu društva. Namerno koristim tu sintagmu jer se taj opis nalazi gotovo u svim aktima UN i svim drugim aktima koji govore o porodici. Dakle, ne kažu da je pojedinac nukleus drušva, nego da je upravo porodica zajednica u kojoj se pojedinac ostvaruje. On u njoj dobija smisao. 

Foto: Printskrin

 

Ministarka se nakratko osvrnula i na brojke vezane za dečji dodatak ističući da brojke nisu presudan momenat za rađanje dece. 

- Ja verujem ono što je vas juče uznemirilio jeste upravo to pravljenje razlike između te idelogije koju vi kandidujete oko pojedinca gde je pojedinac mali bog koji zbog svog komfora i egoističkih pobuda treba da zanemeri kolektivne i opšte interese. Ta ideologija je propala. 

Slavica Đukić- Dejanović odgovorila Novakoviću

- Obrazovanje je segment oko kojeg imamo najmanje mimoilaženja u vezi sa stavom koje kao država treba imati prema zaposlenima u prosveti. Ova Vlada je rešila da popravi status prosvetnim radnicima na način da je u prošlog kalendarskoj godini za 31% povećana plata svima u prosveti.

Foto: printskrin

 

- Dvocifreno povećanje plata biće isključivo za prosvetne radnike. I biće za 50% veće od svih povećanja. A u javnom sektoru će biti povećanje od 8%.

Slavica Đukić-Dejanović istakla je da štrajka prosvetnih radnika nije bilo jer obustava rada nije štrajk. Istakla je da nije imala obraćanje od direktora jer štrajka nije bilo.

Nebojša Novaković sramno kritikuje izgradnju Nacionalnog stadiona i Ekspa

- Mislim da nema potrebe za tolikom fascinacijoim oko Nacionalnog stadiona. To je čisto rasipanje i to u ovoj državi nije potrebno. Takođe i Ekspo oko koga se temelji čitava ekonomija u naredne tri godine je veliki generator rashoda.  

Foto: Printskrin

 

- Nije mi jasna koncepcija da porodica bude stub društva, valjda pre porodice ide građanin.

Aleksandra Tović  o Ekspu i Rafalima

- O tome da Beograd zaista bude centar 2027. godine kad je u pitanju Expo i on ima svoju temu. Ta tema se zove sport, kultura i zabavni sadržaj. Prema tome, Srbija ima veliku čast da ugosti, naravno, sve zemlje sveta na ovakoj manifestaciji. Ono što je vlada Srbije i predsednik Vučić smatrali potrebnim, to je da ovako jednu manifestaciju, pored toga što ćemo finansirati...'

- Zato što mi imamo projekte koji su u toku, a ima ih 323 projekta vezano za Beograd, odnosno Srbiju 2027, gde su praktično sve oblasti pokrivene time. I zbog toga govorimo o toj cifri investicija koja iznosi 17 milijardi, a ne govorimo o cifri koja će isključivo iznositi 1,5 milijardi, koja se odnosi isključivo samo na Ekspo i na centralnu manifestaciju. I to je ono što treba da građanima zaista uvek govoriti, jer negde se zaboravi u tom ponavljanju i napadima o tome zašto Ekspo, mi smo protiv Ekspa, pa onda ste protiv međunarodnih manifestacija da se održavaju u Srbiji. I to tako treba onda reći. A nemojte napadati vladu, zbog čega ulazi uopšte u ovakve projekte.

- Druga stvar, kad su u pitanju Rafali, znači i kupovina Rafala, mi nismo čuli ni od jedne opozicione stranke da li su oni za uopšte nove tehnologije, kad je u pitanju odbrambena industrija, da li im smetaju možda Rafali, ili bi možda pre suhoj 35 da kupimo, ili možda neke druge avione tipa F-16. Znači, da li je u pitanju politička raspodela, kada je u pitanju tehnološki razvoj i kupovina najsavremenije opreme, kad je u pitanju avioindustrija, ili uopšte su protiv bilo kakve kupovine, uopšte su za demilitarizaciju, kad je u pitanju uopšte naša odbrambena industrija. I to mora da se izjasne pred građanima, jer građanima nekada nije jasno zaista koje poruke šalje ona strana, koja napada Srpsku naprednu stranku, vladu Republike Srbije i predsednika države, jer se negde stiče utisak da su protiv svega, a to znači zaustavljanje Srbije, to znači zaustavljanje i plata i penzija, zaustavljanje bilo kakvog tehnološkog razvoja, koje je nemoguće zaustaviti. Onoga trenutka kada mi posmatramo svoje ekonomske parametre, znači makroekonomske faktore, i kada ih analiziramo u odnosu na centralne zemlje Evropske unije, to znači da mi zaista idemo korak rame uz rame sa najrazvijenijim državama Evropske unije.

- A do sada, ako ćete do 2012. da gledate rezultate, oni su se isključivo odnosili na poređenje zemalja u regionu. Sada kada Srbija ima obim stranih direktnih investicija 60% u odnosu na ceo region, mi zaista možemo da se poredimo sa razvijenim državama. I to je ono što je ministar Mali pokušao da kaže, da smo mi sada na osnovu rezultata u prvih šest meseci praktično druga zemlja pod tim ekonomskim rezultatima kad je u pitanju rast, ali kad pogledate 2018. i 2023. mi smo u prvih šest zemalja Evropske unije. I to je zaista jako dobar rezultat. Za jednu državu koja je bila bukvalno ispod bilo kakvih parametara kada je u pitanju posmatranje u odnosu na članice EU, mislim da Srbija zaista ide dobrim putem kada je u pitanju razvoj. I zato mi danas razgovaramo o dobrim rezultatima, odnosno pozitivnim rezultatima, koje su u iznosu od 132,5 milijardi dinara.

- To je znači onaj višak koji Srbija treba da podeli, na kraju krajeva dobre rezultate koje država obavlja i koje privreda generiše, da podeli zajedno sa građanima Srbije. I nije istina da neće imati bilo kakvih rezultata po građane Srbije ovako dobar rezultat, zato što juče smo imali priliku da čujemo da rast i razvoj mogu da se podele, pa ako Srbija napreduje sa 3,8% rasta, onda ne može da se razvija. Ne znam, to su neke nove ekonomske metodologije po kojima, očito, opozicioni poslanici posmatraju uopšte ekonomiju Srbije, ali u bilo kojoj ekonomiji bilo koje države rast, naravno, ide paralelno sa razvojem. Rast su brojke koje pokazuju onaj deo koji se odnosi na kvantitativne promene, a kvalitativne promene je razvoj. To su primene novih tehnologija, otvaranje novih delatnosti, otvaranje novih radnih mesta, zatim nova zanimanja koja se javljaju u proteklim godinama. I to je ono zbog čega mislim da je jako bitno da se osvrnemo oko sebe i vidimo u poslednjih pet godina koliko se je mnogo toga promenilo kad je uopšte ekonomija u pitanju.

- Ono što je za nas najinteresantnije, to je da je taj spoljnotrgovinski promet zaista povećan i to je ono što je pokrilo nas uvoze izvozom iznosi 76,6%, da je uopšte trgovina koja je obavljena u proteklom periodu na nivou od nekih 39 milijardi evra, s tim što je pokriveno 76,6%, ali ono što je najinteresantnije je da je industrija napredovala u svom rastu od 2,5%, gde su one prerađivačke industrije čak veće za 3,6%. I to je ono što pokazuje da sve ono što smo se godinama borili da budemo ne samo proizvođačka zemlja kad su u pitanju određene vrste proizvoda, uspeli smo da promenimo strukturu same privrede i industrije da su metali, metalska industrija zaista povećani, da je onaj deo kada se odnosi na fabrike koje su vezane za automobilske industrije, koje su najveći generatori razvoja, koje su zaista učinile to da i ovo što kada isplaćamo i plate i penzije više ne moramo da dajemo iz budžeta, nego na osnovu ljudi koji zaista rade i firme koje zaista prave profit i poreze i doprinosi koji se slivaju u kasu, zaista omogućuju održivost funkcionisanja uopšte javnih finansija.

- Tako da mi smo očuvali makroekonomsku stabilnost u uslovima koji su zaista kompleksni kad pogledate sva ratna dejstva i na Bliskom istoku i u Ukrajini i u delu kada govorimo o promenama kada su u pitanju lanci snabdevanja, ali ono što je važno reći da smo zaista kao država gledali da u svakom segmentu gde treba iz ovog rebalansa budžeta popunimo sve ono što je velika potreba, a tu jeste i poljoprivreda, tu jeste i deo koji se odnosi na podršku porodici, zdravstvo, pogotovo 25.3, to je lečenje bolesti koje najčešće idu u redke bolesti koje se leče u inostranstvu, i onaj deo koji meni je u stvari i svima nama jedan od najvažnijih, a to je ako ne imate jaku ekonomiju, ne možete da branite na adekvatan način svoje srpske nacionalne interese. Iz ovog rebalansa budžeta 2 milijarde 856 miliona 656 hiljada dinara je više dato Kancelariji za Kosovo i Metohiju, upravo zbog toga da bi se sproveo plan."

Određena pauza od 60 minuta

Mali: Prosto je neverovatno šta ste imali priliku da čujete od prethodnog govornika i narodnog poslanika

-Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije. Prosto je neverovatno šta ste imali priliku da čujete od prethodnog govornika i narodnog poslanika, osobe koja je bila kreator ekonomske politike u Srbiji do 2012. godine. Kreator ekonomske politike. I sad ću ukratko da prođem kroz sve ono što su nam oni ostavili. Uporedimo Srbiju danas i kada su je oni vodili. Samo da podsetim sve građane Srbije kako je to bilo. Znate, Srbija u ovom trenutku, da, druga rastuća, najbrža rastuća ekonomija u Evropi. To se od 2008. do 2012. godine nijedan put nije desilo, a uvaženi narodni poslanik je tada bio Alfa i Omega kada je ekonomska politika vlade Republike Srbije u pitanju. Alfa i Omega ekonomske politike do 2012. godine, uvaženi narodni poslanik takođe, uspeo je da zatvori fabrike, da zakatanči fabrike i da pola miliona ljudi, pola miliona ljudi u tom trenutku u Srbiji ostane bez posla. Precizne cifre, da vam kažem, sa 2 miliona i 81 hiljade zaposlenih 2008. godine, Srbija je u 2012. godine imala milion i 860 hiljada zaposlenih. Kako vas nije sramota, kako i briga vi govorite za ljude u Srbiji kada ste pola miliona ljudi ostavili bez posla tokom vašeg upravljanja javnim finansijama. - odgovorio je opoziciji Siniša Mali.

- U njegovo vreme, 2012. godine, prosečna zarada kod nastavnog osoblja bila je 44.000 dinara. Tačnije, 44.238. Sa uvećanjem koje ćemo imati 50% iznad drugih u javnom sektoru za naše prosvetare od 1. januara 2025. godine, prosečna zarada biće 97.087. A znate šta je tu interesantnije? I citiram uvaženog narodnog poslanika. Kaže, još prosečna zarada u prosveti nije iznad prosečne zarade u Srbiji. Pa jeste. Nego vi ne znate da mi govorimo o tome da nam je osnovna zarada, da pokušamo da osnovnu zaradu podignemo iznad prosečne zarade u Srbiji. Prosečna zarada u Srbiji, poslednji podatak u junu mesecu je 95.804 dinara. Prosečna zarada u prosveti, 96.926 dinara. Dakle, prosečna zarada u prosveti je viša i veća nego prosečna zarada u Srbiji. Ali to samo govori koliko vas baš briga. Samo da nešto kažete, samo da ispadnete, da vi brinete, a kako ste brinuli, ne daj Bože da se Srbija ikada vrati u to vreme.- dodao je.

Bulatović o Jovanoviću

- Poštovana predsednice, poštovani članovi vlade, ministri, vlade Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, narodne poslanice, građani Srbije. Ja reklamiram poslanik 101, član 103, član 104. Ovo što se danas, sada, u ovom trenutku desilo, da poslanik baca, bukvalno Ustav, baca i gađa direktno u ministre. Nije mogao da dobaci, ali da je pogodio nekog ministra, on bi bio povređen. Da građani Srbije samo dobro znaju, da samo građani Srbije dobro znaju da su ozlojeđeni, jer je jedan od ministara izneo istinu. Govorio o poljoprivredi, ulaganjima u poljoprivredi. Govorio onome što oni lažu mesecima. I govorio o tome šta znače ulaganja u poljoprivredi. Žao mi je, bio sam potpredsednik stranke u dva mandata, one tamo od stranke koju su ukrali od mene. Bio sam im dva puta i predsednik odbora za poljoprivredu. Ništa nisu naučili. Ništa nisu naučili, a sada su to sve vajni i neverovatni eksperti u poljoprivredi. Taj gospodin koji je bacao taj poslovnik, tako i baca Ustav Republike Srbije. Tako baca i sve to pismo. Jer znate, ovaj parlament to je najviši hram demokratije. A kada bacate poslovnik i u njemu kada je Ustav, vi ste gađali srpski narod. I da budem sasvim otvoren, pljunuli ste na srpski narod, na tradiciju, na nešto što je najsvetije u srpskom narodu, to je Narodna skupština Republike Srbije. Ovo se nikad nije desilo. Desilo se kada je potegnut pištolj, ubijen je jedan narodni poslanik ovde. Ovo što je on uradio, neumitno je podsetilo građane Srbije na to da hoće da pucaju. Oni hoće građanski rat. Oni rade na tome. Oni hoće da unište Srbiju. Rade protiv Ustava, rade protiv onoga svega što je srpski narod radio decenijama. Sramota bilo, neće vam proći. Živela Srbija. - rekao je Dejan Bulatović.

Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić

Ćuta bacio poslovnik, vređa Raguš

- Vas je kupio Dragan Đilas. Otkupio je vaše dugove. Otkupio je vaše dugove. I on je sad vlasnik Demokratske stranke. I možete vi sad da se zovete ekološki ustanci, zelenolevi frontovi, nikad niste bili na vlasti, novi DSS, Janko Marko. Ljudi, vi ste vlasništvo čoveka koji je predsednik druge stranke. I svi vi koji sad ovde govorite, sedite, kritikujete i tako dalje, vi ste glasnogovornici jednog jedinog čoveka koji se zove Dragan Đilas. To kako se formalno zovu vaše stranke, kad su nastale, ko su predsednici i tako dalje, to je sve nebitno. Vi ste u građansko-pravnom, u obligaciono-pravnom smislu vlasništvo jednog čoveka. Dakle, on je vlasnik i vas, i vaših stranaka, i vaših mandata - Martinović je izjavio što je naljutilo Ćutu Jovanovića koji je bacio poslovnik.

-Gospođa Ragoš, da, bacio sam poslovnik koji vi gazite uporno ovde sad. Smirite ove ovde, ove robove Aleksandra Vučića...  Baš vas briga, gospođa Ragoš. A pozivate se ovde na neku toleranciju. Izgledate vrlo tolerantno. Mi smo navikli od bivših radikala da budu tako tolerantni. A ovom ovde koji se zove Aleksandar Martinović, to nije ime i prezime. To je karakterna osobina. To je krpa Aleksandra Vučića kao i većina vas ovde. Sram vas bilo - rekao je Jovanović.

Na šta je Ragoš odgovorila: "Hvala vam na svim tim uvredama. Da li želite da se Skupština na dan glasanja izjasni o ovoj povredi poslovnika? Nisam čula, želite? Ne, dobro"

Foto: Printskrin

Opozicija se buni, Martinović i Raguš odgovaraju

- Voda se u glavnom nalazi u tri agregatna stanja: tečnom, čvrstom i gasovitom. Ali postoji jedno četvrto agregatno stanje, za koje, naravno, verovatno ljudi ovde ne znaju. To je stanje kada voda iz tečnog prelazi u čvrsto stanje, ali taj poslednji trenutak su fizičari vrlo interesantno nazvali, to je taj poslednji, to je zanimljiva činjenica, da je to kvantno-spinska tečnost. Dakle, to je još jedno agregatno stanje, i interesantno u tom četvrtom agregatnom stanju vode je činjenica da atomi gube svoj dipolni moment i čim se nađu u novoj konfiguraciji, više se ne ponašaju kao što su se ponašali, jer molekuli nemaju mogućnost i sposobnost da se povežu sa ostalim molekulima, i ponašaju se onako kako nalaže agregatno stanje. Ja ne znam da li će se neki ljudi prepoznati, ali samo sam hteo to da razjasnim. - prokomentarisao je Marsenić izjavu Martinovića.

Raguš je odmah reagovala i odgovorila: " Da li je realno da ste vi nama sada objašnjavali agregatna stanja? Da li je realno da u rebalansu budžeta mi slušamo o tome? "

Takođe su se pobunili i Ćuta Jovanović, Milivojević, Đorđević i Mitrović.

- Sad ne znam da li je gospodin Milivojević novi ili stari. Jeste li vi novi ili stari? Ja se sećam Srđana Milivojevića kada je bio poslanik Demokratske stranke koja je u to vreme bila na vlasti. Vidimo ovde veliki broj ljudi koji su bili, neki su bili poslanici, neki su bili ministri, neki su bili državni sekretari, imamo jednog bivšeg načelnika Generalštaba. Ljudi, vi ste bili na vlasti, vaše vreme je postojalo, ali to vreme je prošlo. To morate da shvatite. Niste vi novi, vi ste stari. I vi ste reciklirani. I vi ste promenili nazive stranaka, ali ste zadržali istu politiku. A to je da upropastite sve čega se dohvatite - rekao je Martinović.

Takođe je rekao da su članovi opozicije "bili i dokazani neprijatelji građana" i osvrnuo se na kadrove bivše vlasti.

- Sećam se da ste se tad pozivali na izveštaje vaših obaveštajnih agencija, iz kojih proističe da u narednih sto godina, ne u Srbiji, nego u Evropi, neće izbiti rat. Ne da izbije rat, nego, kažem, daj Bože da zbog tog rata ne izbije treći svetski rat. Ljudi, 2022. godine izbija rat u Ukrajini. Pogledajte šta se dešava na Bliskom istoku. Ceo svet gori. Pa gde su te vaše procene? Gde su sad ti vaši eksperti? Gde su vaši obaveštajci, koji su nas ubeđivali iz petnih žila, nema rata, mir, zavladao je večiti mir, imamo prijatelje. Ljudi, ukidaju obavezno služenje vojnog roka u situaciji kada imamo albanski separatizam na Kosovo i Metohiji. Kada obaveštajne agencije Bosne i Hercegovine, ne Republike Srbije, obaveštajne agencije Bosne i Hercegovine, da ne kažem muslimanske obaveštajne agencije, izveštavaju centralnu vladu u Sarajevu da se u tim i tim mestima u Bosni i Hercegovini nalaze džihadisti- dodao je.

Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić

Martinović o litijumu i vojsci

- E sada vas ja pitam, ako nigde ne postoji rudnik litijuma, pa kako se na godišnjem nivou proizvode milioni i milioni mobilnih telefona? U svakom mobilnom telefonu je litijumska baterija. Kako se proizvode električni automobili koji idu na litijumske baterije? Gde se nalaze ti rudnici litijuma? Da li se nalaze na Marsu ili se nalaze u nekoj konkretnoj zemlji? Pa, nalaze se. Ali vi kažete da nema nigde rudnika litijuma, isto kao što ste nas ubeđivali 2009. i 2010. godine, da nigde u Evropi ne postoji obavezno služenje vojnog roka. Eto, u tome je veza. 2009. i 2010. godine ubeđivali... Evo, ja sam sedeo ovde kao narodni poslanik opozicije. Ubeđivali ste narodne poslanike, građane Srbije, trudili ste se iz petnih žila da nam objasnite šta će nam vojska. Šta će nam vojska? Srbija više nema neprijatelja. Nema više ratova u svetu. Svi sporovi se rešavaju mirnim putem. Ne treba nam vojska, vojska je skupa, a na kraju krajeva nigde u Evropi, kažete, i ne postoji obavezno služenje vojnog roka. To je bilo vaše obrazloženje. Odlučili ste da formalno suspendujete, a faktički ukinete obavezno služenje vojnog roka.  - rekao je on.

Naglasio je da je politika prethodne vlasti zasnovana na lažima i obmanama, te da su pokušavali da umanje značaj vojske i obaveznog vojnog roka. Takođe, ukazuje na trenutnu situaciju u poljoprivredi, gde se opozicija žali na nedovoljna ulaganja, dok je u prošlosti premija za mleko bila znatno niža nego danas. On podseća na istorijske podatke iz vremena kada je Vojislav Koštunica bio premijer, ističući da su premije za mleko bile veoma niske i da nije bilo zaštite za domaće proizvođače. Ova kritika se odnosi na nedostatak brige vlasti o poljoprivredi i domaćim proizvođačima, što dodatno osnažuje njegovu argumentaciju o neefikasnosti prethodnih vlasti.
 

Martinović: "Ja sam godinama proveo ovde u klupama Narodne skupštine i jako dobro znam genezu nastanka svih vas"

-Pre svega moram da kažem da je potpredsednik vlade, gospodin Siniša Mali, absolutno u pravu kada kaže da je to bilo njihovo vreme. Evo i zašto. Ja sam godinama proveo ovde u klupama Narodne skupštine i jako dobro znam genezu nastanka svih vas. Svi ste vi, svi do jednog, svi vi koji ovde sedite, derivati ili kako bi rekao moj pokojni kolega Zoran Krasić, različita agregatna stanja Demokratske stranke G17 plus i Demokratske stranke Srbije - rekao je ministar u Vladi dr. Aleksandar Martinović.

On ističe da su promene u osoblju i nazivima stranaka samo kozmetičke i da se politika nije suštinski promenila. On naglašava da se Srbija ne odriče svojih razvojnih projekata i da će nastaviti da se bori za prava srpskog naroda na Kosovu. Na kraju, on osvrće na navode o ministru poljoprivrede, ističući da je prioritet korišćenje prirodnih resursa Srbije.

Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić

Raguš i Aleksić: Ukoliko nije pomenut, mora da se izvini

Miroslav Aleksić izrazio je nezadovoljstvo zbog toga što bio pomenut imenom i prezimenom tokom diskusije, a tražio je pravo na repliku. Predsedavajuća je naglasila da je važno poštovati prava svih poslanika.

-Gospodin Miroslav Aleksić je mene ubedio, uverio, da je imenom i prezimenom pomenut. To je stav 2 član 104 i da mu to garantuje pravo na repliku. Ja sam molila kada dobijemo stenogram, ukoliko nije imenom i prezimenom pomenut, da se izvine zbog ove zloupotrebe. Dakle, nije sporno o vaših dva minuta, nego radi se o principu. Ako koristite, dajte sebi za pravo, molim vas, ako sebi za pravo dajete, nemojte to da oduzimate svim ostalim poslanicima. Dakle, gospodine Aleksiću, vi ćete dobiti svoje pravo na repliku. - rekla je Raguš.

Foto: Printskrin

Mali: "Da li je bolje nego što je bilo u vaše vreme? Apsolutno jeste"

Mali je kritikovao prethodnu vlast zbog nebrige o platama prosvetara, medicinskih sestara i doktora, naglašavajući da su se brinuli samo o svojim interesima. Ističe kontradiktornosti u ekonomskim politikama, gde se nekada hvalio suficit, a sada se kritikuje deficit.

Objasnio je da je trenutni rast BDP-a stabilan i dugoročan, za razliku od ranijih perioda koji su se oslanjali na ad hoc strategije. Pominje značajno povećanje plata i penzija od 2020. godine, naglašavajući da je realno povećanje iznad inflacije. Takođe, ukazuje na smanjenje nezaposlenosti među mladima i rast broja fabrika. 

Osvrnuo se i na projekte kao što su novi stadion i Beograd na vodi, ističući da se Srbija menja na bolje, u kontrastu s vremenima kada je prethodna vlast bila na vlasti.

- Dakle, od 2020. godine nominalno povećanje penzija u Srbiji je 93,2%, imajući u vidu inflaciju 43,6%, realno povećanje je 34,4%, nominalno povećanje zarada 94,3%. Ako imate u vidu inflaciju, 43,6%, realno povećanje zarada, dakle iznad nivoa inflacije, 35,3%, minimalna zarada, nominalno povećanje za četiri godine 98,3%. Ako imate i uzmete u obzir inflaciju, 38,1% realno povećanje, zato je izveštaj Međunarodnog monetarnog fonda, zato je izveštaj Svetske banke, zato je izveštaj kreditnih agencija i kaže da je rast, naš rast, bruto domaćeg proizvoda, zasnovan na rastu domaće tražnje i na moralnom iznosu rasta plata, penzija, minimalne zarade. Da li je sve idealno? Pa nije. Nikada to nisam rekao. I nikada nisam rekao da u Srbiji samo raste cveće i da ne znam šta. Ne, rekao sam da je teško da se borimo. Da li je bolje nego što je bilo u vaše vreme? Apsolutno jeste. - izjavio je Siniša Mali.

Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić

Raguš: Nekoliko prekršaja tokom govora Aleksića

- Gospodine Aleksiću, u vašem obraćanju, ja sam pratila od početka do kraja vrlo pažljivo, vi ste prekršili nekoliko članova, gotovo u delu održavanja reda na sednici poslovnika koji sve nas obavezuje. Nisam htela da vas prekidam, pustila sam vas do kraja da pričate, ali ste uradili nešto što mislim da nije korektno i sad se redovno pozivate na studiju. - izjavila je potpredsednica Narodne skupštine Marina Raguš.

Skrenula je pažnju da se ne iznose stvari iz privatnog života i upozorila je još jednom.

-Dakle, mi treba da se dogovorimo da li radimo po poslovniku ili opet ulazimo u haos. Ako radimo po poslovniku, ja sam vam navela šta ste sve prekršili. Dakle, član 109, član 107. Dakle, činjenice koje se odnose i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica. Ja vas dakle nisam opomenula, samo malo, što ste nervozni? A što ste nervozni? A što ste nervozni? Ali ja ovde imam pravo da održavam red na sednici, a ne vi. A vi ne smete da mi dobacujete. I ja bih sada trebalo da vas opomenem. A žao mi je jer ste toliko isplata za sve ovo vreme izgubili. - rekla je.

Vujadinović: "Moje pitanje ide ljudima koji su odgovorni za stanje u srpskoj politici"

Milimir Vujadinović izjavio je da su istorija pokazuje da se potencijal za razvoj Srbije i jačanje njenog nacionalnog identiteta često suočava s otporom.

Autošovinističke politike predvode određeni pojedinci u Beogradu, a podršku im pružaju mediji i političke strukture iz drugih regiona, uključujući Prištinu.

Ove tenzije su se posebno manifestovale tokom leta, kada su se pojavili napadi na Srpskog predsednika i njegovu porodicu, kao i na projekte koji su dobili značajnu medijsku pažnju. Ukoliko bi stručnjaci i nauka podržali određene projekte, postojala bi mogućnost za njihov razvoj i ekonomski napredak, rekao je.

Takođe je rekao da je razvoj Srbije je ključan u trenutnim okolnostima, jer omogućava zemlji da očuva svoju dominantnu političku poziciju na Balkanu i da ta pozicija pruža Srbiji mogućnost da zaštiti svoje interese, posebno u vezi sa sigurnošću Republike Srpske, očuvanjem Kosova i Metohije, kao i položajem Srba u Crnoj Gori i širom regiona.

On ističe da se u medijima nalik Slobodnoj Bosni favorizuju opozicioni lideri, dok se istovremeno napadaju interesi Srbije i srpskog naroda.

Postavio je pitanje odgovornosti opozicije za trenutnu političku situaciju i njihova saradnja sa medijima iz susednih zemalja, koji deluju protiv interesa Srbije. Takođe poziva opozicione lidere da preispitaju svoj odnos prema srpskoj državnosti i odgovornosti prema građanima.

-Danas moje pitanje ne ide predsednicima izvršne vlasti, danas moje pitanje ide ljudima koji su itekako odgovorni za stanje u srpskoj politici i nosioci su suvereniteta ove zemlje. Opozicionim predsednicima i liderima političkih partija opozicije. Dokle ćete medijsku podršku i podršku političkih struktura iz Sarajeva i Zagreba koristiti u borbi protiv Srbije, interesa srpskog naroda i uopšte borbi protiv razvoja ovog našeg društva? Dokle ćete položaj u ovom hramu srpske državnosti, u najvažnijem političkom telu i privilegije koje dobijate u ovom političkom telu, a nisu male, neću reći da su velike, koristiti i one privilegije koje vam daje narod, koristiti da biste plaćali naše protivnike iz Zagreba, Sarajeva, medije koji će istovremeno to obraćati tako što će udarati na interese Srbije, srpskog naroda, i na srpskog predsednika. Imate ceo dan, nadam se da ćete nam odgovoriti. Hvala vam - rekao je on.

Tijana Perić Diligenski dala je repliku zbog "uvredljivih izraza" Vujadinovića koji se, kako je navela, neprimereno obraćao članovima opozicije za šta je kažnjena oduzimanjem vremena od svog izlaganja.

Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić

Ponošev poslanik optužuje Vladu, ne zna pravila parlamenta

Slobodan Ilić, narodni poslanik koalcije SRCE čiji je predsednik Zdravko Ponoš, pokazao je jutros u parlamentu elementarno neznanje o poslu koji obavlja.

Naime, decenijama unazad poslanici utorkom od 10 do 11 časova postavljaju poslanička pitanja ministrima u Vladi Srbije, na koja onda oni odgovaraju poslednjeg četvrtka u mesecu od 16 do 19 časova. Čak i građani, a kamoli narodni poslanici znaju to i znaju da tokom postavljanja pitanja ministri NIKADA ne sede u klupama u sali, jer će svakako na ta ista pitanja odgovarati za dva dana.

Međutim, koliko se poslanici opozicije razumeju u svoj posao, pokazao je Slobidan Ilić, Ponošev poslanik, koji je potpuno samouvereno prozvao ministre što nisu tu i rekao da pokazuju nepoštovanje parlamenta.

- Poštovani građani, prvo na početku da kažem ovde vidimo jedno veliko nepoštovanje od strane Vlade prema Narodnoj skupštini jer nema nijednog ministra dok se postavljaju pitanja Vladi -  u dahu je rekao Ilić. Kada je nakon toga nastao metež jer su mu kolege objašnjavale da oni ni ne treba da budu tu nekoliko puta se izvinjavao.

Rokvić izrazila zabrinutost

Ivana Rokvić je apelovala na građane da pošalju poruke za pomoć Nataši Ademović, koja boluje od retke bolesti i kojoj je potrebno lečenje u Turskoj. Rokvić je izrazila zabrinutost zbog organizovanog međunarodnog usvajanja srpske dece, posebno u vezi sa centrom za socijalni rad u Obrenovcu, gde se navodno pomaže stranim usvojiteljima umesto domaćim hraniteljima. Pomenuta je i porodica Kojić, koja se suočila sa problemima u procesu usvajanja, iako su bili aktivni hranitelji već deset godina.

- Čisto da znate u ovom satu i da hoćete ne možete da postavite pitanje ministrima. Kasnije ćete imati priliku da postavite - opomenuta je.

Postavljena pitanja

Poslanici postavljaju pitanja vezano za problem nedostatka sredstava u lokalnim samoupravama, kašnjenja u isporuci udžbenika za osnovce i srednjoškolce, mogućnost ostvarivanja besplatnog školovanja u praksi, koliko ima službenih automobila u Srbiji, povećanju imovine opštine Stara Pazova i pitanja u vezi sa nasiljem nad studentima.

Postavljena su pitanja vezana i za Kosovo i Metohiju na današnjoj sednici.

"Zdanje nije njeno": Ćuta ponovo napada Brnabić koja nije pristuna

- Od skora ovo više nije državna imovina, već je ona sirota žena iz Dedinja, predsednica parlamenta, postala vlasnica Jovankine vile. Koliko košta Jovankina vila, gospođice Brnabić, pitam, koja će možda kasnije da dođe, neće nikad da mi odgovori, i odakle je pare da kupi ovu vilu? - rekao je Jovanović Ćuta.

S obzirom da Brnabić nije prisutna, u njenu odbranu je stala njena zamenica.

Naglasila je da to zdanje nije njeno već da će svaki sledeći predsednik Skupštine živeti tu zbog sigurnosnog protokola kao i ona sada.

- Potrudite se da bude utemeljeno na činjenicama i da ne dolazim u neprijatnu situaciju. Ja imam obavezu da reagujem po poslovniku - odgovorila je Jovanoviću koji od samog početka sednice galami.

Počeo drugi dan zasedanja Skupštine Srbije

Poslanici Skupštine Srbije nastavili su danas vanredno zasedanja na kome se, pored ostalog, raspravlja o rebalansu budžeta za ovu godinu. Današnji rad parlamenta počeo je postavljanjem poslaničkih pitanja. Predlogom za uzmenu Zakona o budžetu za ovu godinu, o kome je juče počela rasprava, predviđeno je da budžet Srbije iznosi 2.173 milijarde dinara, odnosno da bude povećan za 132,5 milijarde dinara.

Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić

Pogledajte više