"NOVOSTI" ISTRAŽUJU: Kada bi naša država mogla da postane članica Evropske unije

Obradovao nas je predsednik Aleksanar Vučić nedavno porukom da bi u decembru mogli da otvorimo klaster broj tri. Šef države je istovremeno dodao i da sve zavisi od političkih uslova u pojedinim zemljama. Mađarski prijatelji koji trenutno predsedavaju EU trude se da nam pomognu u procesu evropskih integracija, ali se ne pitaju samo oni. Neke prestonice, i briselska administracija, su, i pored svega što činimo, i dalje neumoljivi.

U decembru bi moglo da bude reči o otvaranju klastera 3 koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast, a obuhvata 8 poglavlja, među kojima su Digitalna transformacija i mediji (poglavlje broj 10), Oporezivanje (16), Ekonomska i monetarna politika (17), Socijalna politika i zapošljavanje (19), Preduzetništvo i industrijska politika (20), Nauka i istraživanje (25), Obrazovanje i kultura (26) i Carinska unija 29).

Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević ističe da smo za otvaranje ovog poglavlja odavno spremni. Nadali smo se da je moglo da bude otvoreno zajedno s klasterom broj 4 koji se odnosi na konkuretnost i inkluzivni rast još u decembru 2021. godine, ali se tako nešto nije dogodilo, iako je Evropska komisija to preporučila u izveštaju o napretku.

Osim naše spremnosti, potrebna je i politička volja Brisela i članica EU koja, očigledno, izostaje. Srbija se nalazi u procesu evropskih integracija gotovo četvrt veka. Trenutak kada smo krenuli sa starta, već polako bledi u arhivama savremene istorije. Godine se smenjuju i liče jedna na drugu, a cilj se čini jednako daleko.

U zakukuljenoj administrativnoj proceduri, najpre su se pojedinačno otvarala samo poglavlja kojih ima 35. Kasnije se prešlo na njihovo grupisanje u šest klastera. Do sada smo otvorili dva klastera, smeši nam se treći, dok bi u tom slučaju preostala još tri. Klaster broj 2 koji tek čeka otvaranje odnosi se na Unutrašnje tržište sa poglavljima Slobodno kretanje robe (1), Slobodno kretanje radnika (2), Pravo poslovnog nastanjivanja i sloboda pružanja usluga (3), Slobodno kretanje kapitala (4), Pravo privrednih društava (5), Pravo intelektualne svojine (7), Konkurencija (8), Finansijske  usluge (9) i Zaštita potrošača i zdravlja (28).

Na čekanju je i klaster 5 pod nazivom Resursi, poljoprivreda i kohezija. U njega spadaju poglavlja Poljoprivreda i ruralni razvoj (11), Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika (12), Ribarstvo i akvakultura (13), Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumentata (22) i Finansijske i budžetske odredbe (33).

Takođe, jednom u budućnosti, trebalo bi da otvorimo i klaster 6 o Spoljnim odnosima koji obuhvata istoimeno poglavlje 30 i Spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku iz poglavlja 31.

Ko je mislio da je tu kraj – prevario se. Postoje dva posebna poglavlja, 34, koje se odnosi na Institucije, i o kome će se razgovarati na kraju pregovaračkog procesa, i poglavlje 35 koje se tiče Ostalih pitanja, a za Srbiju, zapravo, predstavlja omču oko vrata, jer je njime obihvaćen celokupan proces normalizacije odnosa s Prištinom.

Ranije smo otvorili klaster 1 koji se odnosi na Osnove pridruživanja, s poglavljima Javne nabavke (5), Statistika (18), Pravosuđe i osnovna prava (23), Pravda, sloboda i bezbednost (24) i Finansijska kontrola (32), kao i klaster 4 o Zelenoj i održivoj povezanosti, s poglavljima Transportna politika (14), Energetika (15), Transevropske mreže (21) i Životna sredina i klimatske promene (27). Takođe, prethodno smo otključali i neka poglavlja iz još neotvorenih klastera, dok nije izvršena reforma politike proširenja.

Sve u svemu, otvorili smo 2015. godine dva poglavlja, 2016. četiri, 2017. šest, 2018. četiri, 2019. dva i 2021. - četiri. Dakle, ukupno 22 od 35. Ako u decembru otvorimo i klaster 3, dodaćemo još 5 novih poglavlja. Ovaj klaster ima 9 poglavlja, ali smo četiri još ranije otvorili. Tako će se spisak popeti na 27.

Ali, gde su otvaranja, tu su i zatvaranja. Do sada smo, i to privremeno, zatvorili samo dva poglavlja, i to ona o kojima se ne pregovara. Ostaju potom ratifikacije i zaključenje čitavog procesa što ovim ritmom može potrajati još dugi niz godina. Pritom, proces može i u potpunosti da bude ukočen, ukoliko nas budu doveli u bezizlaznu situaciju oko tzv. Kosova ili oko spoljne i bezbednosne politike sa zahtevima za uvođenje sankcija Rusiji.

Iz tog ugla prošlogodišnja poruka predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela da bi ceo Zapadni Balkan trebalo da bude primljen u EU do 2030. godine zvuči kao previše optimistična perspektiva.

KALENDAR EVROPSKIH INTEGRACIJA SRBIJE

JUN 2003 – Potvrđena evropska perspektiva Zapadnog Balkana na samitu u Solunu

APRIL 2008 – Potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju

OKTOBAR 2011 – Evropska komisija dala pozitivno mišljenje o aplikaciji za članstvo

MART 2012 – Evropski savet odobrio status kandidata

APRIL 2013 – Evropska komisija predložila otvaranje pristupnih pregovora

SEPTEMBAR 2013 – Stupio na snagu SSP  i započeo proces skriniga

DECEMBAR 2013 – Usvojen pregovarački okvir

JANUAR 2014 – Održana prva međuvladina konferencija kojom su zvanično započeti pregovori

DECEMBAR 2015 – Otvorena prva dva poglavlja

JUL 2016 – Otvorena još dva poglavlja

DECEMBAR 2016 – Otvorena dva poglavlja, jedno zatvoreno

FEBRUAR 2017 – Otvorena dva poglavlja, jedno zatvoreno

JUN 2017 – Otvorena dva poglavlja

DECEMBAR 2017 – Otvorena dva poglavlja

JUN 2018 – Otvorena dva poglavlja

DECEMBAR 2018 – Otvorena dva poglavlja

JUN 2019 – Otvoreno jedno poglavlje

DECEMBAR 2019 – Otvoreno jedno poglavlje

JUN 2021 – Otvoren klaster broj 1

DECEMBAR 2021 – Otvoren klaster broj 4 sa 4 poglavlja