GDE SU GRANICE DEZINFORMISANJA O NAVODNOM ZAGAĐENJU ŽIVOTNE SREDINE – „Slučaj“ Majdanpek
Proteklih godina svedočimo sve jačoj kampanji pseudoekoloških organizacija koje predstavljaju isturene ekspoziture prozapadnih opozicionih partija, o navodnom velikom zagađenju životne sredine u našoj zemlji, čiji je suštinski cilj da se problematizuju strane investicije i ekonomski napredak koji je ostvaren u toku poslednjih 12 godina, pogotovo u nedovoljno razvijenim područjima Istočne Srbije, kojima je pretila potpuna demografska katastrofa, ali ne zbog zagađenja životne sredine, nego zbog nezaposlenosti i nemaštine.
Foto S. M. J.
Jedan od klasičnih primera ovakve prakse predstavlja delovanje udruženja „Ne dam – Nu dau“ iz Majdanpeka koje bi, kada bi tako nešto bilo ustanovljeno, moglo da odnese zlatnu medalju u dezinformisanju javnosti, širenju lažnih vesti i izazivanju panike kod stanovništva fabrikovanim pričama o zagađenju životne sredine u ovom kraju.
Naime, predstavnici ovog udruženja su još tokom avgusta za privremene restrikcije u vodosnabdevanju u opštini Majdanpek lažno pokušali da okrive „Rudnik bakra Majdanpek“ koji posluje u okviru kineske kompanije „Serbia Zijin Copper“, iako su delovi ovog rudnika u to vreme bili u fazi remonta i daleko od redovnih kapaciteta, a što je predstavljalo kulminaciju njihovih višemesečnih pokušaja širenja panike da će Majdanpek tokom letnjih meseci potpuno ostati bez vode, do čega naravno nije došlo.
Ipak, o tendencioznom i krajnje zlonamernom ponašanju udruženja „Ne dam – Nu dau“ možda najbolje svedoči činjenica da su nakon višemesečne kampanje o navodnom zagađenju vode u Majdanpeku na zahtev ove organizacije izvršene analize od strane stručnih kadrova laboratorije „Anahem“ i to na uzorcima vode sa 14 lokacija, između ostalih i iz neposredne blizine rudnika, koje su pokazale da je ta voda apsolutno ispravna i nezagađena.
Takođe, o pravim namerama ovog udruženja, koje očigledno nemaju previše veze sa ekologijom, govori i to da niko iz njenih redova nije preuzeo odgovornost za višemesečnu kampanju širenja lažnih vesti i plašenja stanovništva Majdanpeka i okoline navodnim teškim zagađenjem vode, ali i neosnovane diskreditacije rudnika u vlasništvu kineske kompanije, koji je doprineo da se smanji nezaposlenost i zaustavi propadanje ovog kraja.