ŠEF CIA KOJI GASI POŽAR I NOSI ŠIBICU: Zašto je Berns baš sada odlučio da poseti Beograd, Sarajevo i Prištinu?
BEZBEDNOSNI rizici u regionu, pretnje destabilizacijom, položaj Republike Srpske u BiH, terorizam, kao i podizanje tenzija na Kosovu i Metohiji izazvano najavama prištinskog režima da će otvoriti most u Kosovskoj Mitrovici - ovo su neke od tema o kojima je direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA) Vilijam Berns mogao da razgovara sa sagovornicima u Beogradu, Sarajevu i Prištini.
tačnom dnevnom redu, ali i efektima posete glavnim gradovima Srbije i BiH, samo se spekuliše, s obzirom da to su i njegovi sagovornici nakon susreta bili škrti na rečima. Berns je najpre 20. avgusta bio u Sarajevu, potom je došao u Beograd, a juče se pronela vest da je viđen i u Prištini. I sve se dešava u trenutku kada ima "pune ruke" posla na drugim stranama sveta.
On se u BiH sastao sa kolegama iz obaveštajne zajednice, članovima Predsedništva BiH, kao i sa ministrom spoljnih poslova te zemlje. Navodno je razgovarano "o teritorijalnom integritetu i sueverenitetu BiH", a navodno se pričalo i o "zabrinjavajućoj secesionističkoj retorici predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i Vlade RS". U srpskoj prestonici susreo se sa direktorom Bezbednosno-informativne agencije Vladimirom Orlićem.
Komentarišići Bernsovu posetu, dekan Fakulteta bezbednosnih nauka Univerziteta u Banjaluci Predrag Ćeranić, za "Novosti", ističe da od dolaska direktora CIA u Sarajevo i Beograd ne treba praviti spektakularne vesti.
- Nije prvi put da direktor CIA dolazi u Sarajevo - objašnjava Ćeranić. - Dolazio je i pre nekoliko godina kada nije bilo nikakvog publiciteta. CIA sledi politiku zemlje koju predstavlja, a aktuelni direktor CIA objavio je autorski tekst početkom ove godine u kojem je izneo poglede i na situaciju u Ukrajini, i na terorizam. Ništa se neće spektakularno dogoditi nakon ove posete.
S druge strane, bivši oficir KOS Ljuban Karan smatra da je stvar ozbiljna i da direktor CIA ne ide tek tako u posetu ako za to ne postoji konkretan razlog i problemi koji se očekuju u nekom području.
- Nije pogrešno reći da on sa sobom nosi šibicu u džepu, koja vrlo lako može da se zapali - objašnjava Karan, za "Novosti". - On svakako nije običan direktor CIA, on je član uže Bajdenove ekipe. U situaciji kada se u Ukrajini stvar prelama, na Bliskom istoku gori, on nalazi za shodno da posećuje Beograd i Sarajevo.
Prema Karanovom mišljenju, nije tajna da je pružio opštu podršku "jedinstvenoj Bosni", a da poseta Beogradu može da se tumači kao upozorenje da se ne mešamo u potencijalni sukob u BiH:
- Moguće je da je bilo reči i o trenutnoj situaciji na KiM. Amerikanci vole to da rade, da podstaknu Kurtija da napravi probleme, a da onda "uskaču" da pomognu, čineći nam navodnu uslugu. Tema razgovora je mogla da bude i upozorenje ruske i kineske obaveštajne agencije da destabilizacija Srbije polazi od NVO iz SAD.
Inače, nakon posete Bernsa Sarajevu, jedino je Denis Bećirović, bošnjački član Predsedništva BiH posle sastanka poručio "da je argumentima ukazao na opasnu antidejtonsku politiku rukovodstva Srpske koja ugrožava mir i sigurnost u državi i regionu".
Ubrzo se oglasio i predsednik RS Dodik, koji je poručio da je borba protiv terorizma obaveza celokupnog slobodnog sveta i u tom kontekstu je značajna poseta direktora CIA:
- Srpska je posvećena toj borbi i pozdravlja svaku saradnju u toj oblasti. RS nikada nije sporila suverenitet i teritorijalni integritet BiH shodno Dejtonskom sporazumu i secesija nikada nije bila naša politika. Ali Srpska ima pravo na političku borbu za svoj status, shodno slovu "Dejtona".
Bio i ambasador u Rusiji
BERNS je na mesto direktora CIA došao nakon dugogodišnje karijere diplomate, kada ga je aktuelni predsednik SAD Džozef Bajden 2021. imenovao, a senat jednoglasno izabrao. Prethodno je bio zamenik državnog sekretara SAD kada je na toj funkciji bila Hilari Klinton. Bio je američki ambasador u Jordanu od 1998. do 2001. i ambasador u Rusiji od 2005. do 2008. Iz američke diplomatske službe povukao se 2014. nakon tridesetdvogodišnje karijere. Od 2014. do 2021. bio je predsednik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir.