Kliču: "Živela smrt!"

Ulični teror i preki sudovi, te masovne lustracije svih koji su se "od 1990. do 2024. bavili politikom" odista ne mogu biti povezani sa ekološkom brigom. U pravom i punom smislu reči oni kompromituju taj angažman inače više nego neophodan i opravdan. Uništeno je blizu polovine šuma u Srbiji, a seča drveća postala je prva urbana strast, naročito u Beogradu. Šta reći o ogromnom broju neuređenih i divljih deponija, odsustvu kolektora za prečišćavanje otpadnih voda i tako dalje.

Jedna nezavisna novinarka, ekološki zainteresovana, zastupa stav da je sve trebalo rešiti u noći između 5. i 6. oktobra 2000. godine. Da je urađeno to što je trebalo te noći, ne bi sada ni bilo Aleksandra Vučića niti bi Hag bio u prilici da sudi živom Slobodanu Miloševiću. Sve bi se završilo te noći. I bez opela. Uz sve to pozvala se na brojne istorijske primere ovakvih krvavih "rešavanja problema". Geslo je: nema čoveka - nema problema! Nema Vučića živog - nema problema.

Naknadno se pravdajući zbog ovakve užasavajuće tvrdnje nemušto je objašnjavala da je mislila da je te pomenute noći trebalo da reaguje pravosudni sistem i sudovi. Opšte je, inače, poznato da noću efikasno rade samo preki sudovi čije se odluke odmah i neposredno izvršavaju. Pošto je, eto, ta prilika propuštena, mora se bezbroj puta po raznim medijima i društvenim mrežama prizivati Vučićeva smrt bilo vešanjem bilo linčom. Reč smrt ili pretnja smrću se toliko odomaćila u našem medijskom i običnom životu da je to naprosto užasavajuće. Čak ni atentati na Fica i Trampa izgleda nikog ne opominju.

Ako nas se u subotu ovu ili neku drugu skupi dovoljno deložiraćemo predsednika Srbije i bez izbora ćemo preuzeti vlast: "U tih 48 sati biramo prelaznu vladu stručnjaka sa ulice, njen zadatak je da u godini dana raščisti teren i pripremi prve slobodne izbore". Zamislite samo izraz "raščisti teren" i te na ulici izabrane gospodare života i smrti kojima biste bili izručeni na milost i nemilost dok "raščišćavaju teren"!

Reč je o neskrivenom i deklarisanom pokušaju da se realizuje Majdan u Beogradu uz neke elemente narandžastih revolucija. Ko nema uspehe na izborima, ima pravo na nasilno preuzimanje vlasti i to legitimiše nekom višom brigom. Pošto je jedna od meta nekih od pravih ili skrivenih vođa protesta i Srpska pravoslavna crkva i njen patrijarh Porfirije, ne bi bilo iznenađujuće da se isti metod primeni i na nju. Što se ulica ne bi pretvorila u Sabor ili Sinod SPC. Ne bi im bilo daleko od pameti i da izvrše unutrašnju diferencijaciju unutar sveštenstva i podele ga na podobni i nepodobni deo.

Brojni vajni medijski intelektualci ili poluinteligentni sa "revolucionarnom" strašću uporno javno prizivaju smrt vladajućih političara opisujući čak kako živi ili mrtvi plutaju po Savi i Dunavu ili nekim drugim srpskim rekama. Ili kako ih masa juri motkama po ulicama da ih nasmrt umlati.

Sve češće imamo razloga i povoda da se setimo čuvenog španskog teško obogaljenog (bez oka i ruke i ukočene noge) fašističkog generala Hozea Miljana Astreja kako na Univerzitetu u Salamanki na samom početku Španskog građanskog rata satanistički kliče: Živela smrt! Usledio je, naravno, efektan odgovor rektora Migela de Unamuna koji se ticao sile i ubeđenja, ali njega kao da se niko ne seća. I na samom kraju, kako bi predupredili brojne reakcije NATO propagandista koji u širokom frontu svakodnevno nastupaju u devet desetina medija u Srbiji, i koji će da bi zaštitili svoje mentore sa Zapada optužiti Rusiju za podsticanje nereda u Srbiji, navodimo jučerašnje reči Marije Zaharove, portparola ruskog Ministarstva inostranih poslova:

- Zamisao se ogleda u tome da se pod plaštom pozitivnih namera, preko marionetskih medija i NVO, u javnosti podstaknu negativne emocije i okrenu protiv rukovodstva kako bi vlast izgubila samokontrolu i kontrolu nad situacijom. Takvu taktiku smatramo destruktivnom i neodgovornom. Takve vrste zloupotreba predstavljaju direktnu pretnju Srbiji, dovode u pitanje stalne napore predsednika zemlje i vlade da osiguraju održivi razvoj zemlje i bolji standard građana, ometaju nezavisni i principijelni kurs, kako u unutrašnjoj politici, tako i na međunarodnoj sceni.

Za sam kraj predvideli smo da objavimo neki sličan stav iz prijateljskih i partnerskih država Kvinte poznate po znalačkoj upotrebi "meke moći", koja nije "maligna" kao ruski uticaj, ali ništa nam od njih ne dođe. Zastali su, izgleda, diveći se pokliku španskog generala.