UTICAJ KURTIJA NA PROTESTE U SRBIJI

U skladu sa tim, paralelno sa otpočinjanjem protesta su intenzivirani i pritisci Kurtijevog režima prema Srbima na području južne srpske pokrajine, s obzirom na procenu inspiratora tih aktivnosti da vlast u Srbiji neće imati dovoljno kapaciteta da se na adekvatan način izbori sa oba izazova istovremeno, a uz nadu da će „ekološki“ protesti privući veću pažnju, usled populističke privlačnosti te teme, ali i snažne medijske kampanje, koja bi trebalo da ih prikaže kao vidljiviju i „konkretniju“ pretnju miru i stabilnosti u Srbiji, iako je suštinski neuporedivo manjeg značaja od one koju predstavlja Kurtijevo delovanje.

Kroz istu prizmu treba tumačiti i to što je za 12. avgust u Bujanovcu najavljen „svealbanski narodni protest“, zbog „diskriminacije“ Albanaca u Srbiji, a koji organizuju Kurtijevi eksponenti u toj opštini, u potpunoj „medijskoj senci“ protesta „ekologa“ koji je za 10. avgust zakazan u Beogradu. Naime, nakon što su prethodno izgubili na lokalnim izborima i nisu ispunili zadatak da formiraju etnički monolitnu albansku lokalnu vlast, što je bio osnovni preduslov za dalje korake koje su planirali, koordinisanje njihovih aktivnosti sa „ekološkim“ protestima Kurtijevim eksponentima na jugu Srbije pruža mogućnost za „popravni“.

Provokacije prema srpskoj zajednici na području AP KiM, koje Kurti zahvaljujući „ekološkim“ protestima sprovodi relativno nazapaženo od srpske javnosti, gotovo u potpunosti fokusirane na relativno nedefinisani, a još manje aktuelni problem potencijalne eksploatacije litijuma, već su podstakle Srbe na tom području da otpočnu sa protestima, a njihovo nezadovoljstvo bi u narednom periodu, ukoliko se intenzivne provokacije Kurtija nastave, ili čak pojačaju, moglo da rezultira daljom eskalacijom i usložnjavanjem situacije. Kurtijeva namera i jeste da isprovocira izbijanje sukoba između srpskog stanovništva na AP KiM sa pripadnicima tzv. kosovske policije, a po mogućnosti i sa KFOR-om, što bi mu pružilo osnov za dalji rad na realizaciji njegovih dobro poznatih ciljeva.

Imajući sve navedeno u vidu, postavlja se pitanje motiva za odabir upravo ovog momenta za iniciranje intenzivnih „ekoloških“ protesta širom Srbije. Problem potencijalnog ugrožavanja životne sredine otvaranjem rudnika litijuma jeste značajan, ali je ta tema još uvek nedovoljno ispitana i javnosti nepoznata, pri čemu gotovo da nema izgleda da bi bilo kakve „opasne“ aktivnosti mogle da otpočnu sa realizacijom u roku kraćem od dve godine. Navedeno dovodi u pitanje opravdanost ovako intenzivne borbe protiv „iskopavanja litijuma“ u aktuelnom trenutku i potpunog skretanja pažnje javnosti na tu stranu. Sa druge strane, Kurti nema vremena za čekanje, imajući u vidu da se bliži datum predsedničkih izbora u SAD, te da on i njegovi mentori u zvaničnom Vašingtonu ne mogu da budu sigurni da se od sledeće godine u „Belu kuću“ neće vratiti Donald Tramp, a sa njim i Ričard Grenel, što bi moglo u potpunosti da osujeti njihove planove za dalju sudbinu južne srpske pokrajine.

Oni koji su zbunjeni okolnošću što prozapadna opozicija, doduše prikrivena iz „ekoloških“ udruženja, tako intenzivno i „zdušno“ podržava proteste protiv otvaranja rudnika litijuma, iza koga i de fakto i de jure stoje „zapadne“ kompanije, možda bi upravo u prethodno navedenom mogli da pronađu odgovor. Naime, dok je srpska javnost u potpunosti zaokupljena „borbom protiv otpočinjanja eksploatacije litijuma“, koja još uvek nije ni na vidiku, pri čemu najveći deo građana kojima je ta tema „u fokusu“ o tome gotovo ništa ne zna, Kurti i njegovi nalogodavci nastoje „prikriveno“ da „reše pitanje“ AP KiM, nakon čega će, uz podršku svojih eksponenata u opozicionim strukturama u Srbiji, da „okrenu ploču“ i da se posvete stvaranju uslova za otpočinjanje rudarenja litijuma, jer za to još uvek ima više nego dovoljno vremena. Što bi se reklo, namera im je da srpski narod, koji su procenili kao „naivan“, na kraju izvuče „duplo golo“.