SRAMOTNO! Da li lokalni kriminalci organizuju užički protest pod patronatom „Zeleno-levog fronta“?
VIŠE nezadovoljnih članova užičkog ogranka koalicije „Zeleno-levi front“ (ZLF) komentarišu da njihov šef Vladan Sinđić, inače miljenik jednog od lidera „zeleno-levih“ Radomira Lazovića, fingira javni sukob sa zvaničnim organizatorima predstojećeg antilitijumskog protesta 7. avgusta u Užicu, Ivanom Asanovićem i Aleksom Aleksićem, lokalnim aktivistima grupe „Blokada deponije Duboko“, kako bi obezbedio svojoj političkoj stranci lažan alibi, pribojavajući se da javnost slučajno ne sazna da je Asanovića i Aleksića za organizaciju protesta direktno angažovao upravo on ispred užičkog Zeleno-levog fronta.
Iako je ova specifična taktika prikrivanja i manipulacije koju sprovodi Sinđić suštinski nemoralna, složićemo se da je u neku ruku i razumljiva, imajući u vidu da mu veliku nelagodu pričinjava istina da su ljudi koje je unajmio da predvode užički protest duboko ogrezli u kriminalu, jer je Asanović u zlatiborskom i užičkom kraju dobro poznat kao lokalni diler marihuane, koji je pritom više puta krivično odgovarao pred srpskim i crnogorskim pravosudnim organima zbog vršenja različitih krivičnih dela - dilovanja droge, pljačke, falsifikovanja bankarskih platnih kartica i nasilničke vožnje.
I pored toga što na prvi pogled određene epizode iz Asanovićeve kriminalne biografije izgledaju filmski nestvarno, njegovi sugrađani tvrde da je Asanović imao običaj da čak i taksi vozilom dostavlja pakete sa drogom svojim mušterijama, u periodu kada je radio kao taksista poznatog „Leptir taksija“ iz Užica. U tom razdoblju je praktično bio „vojnik” u kriminalnoj organizaciji Tonija Ičagića, formalno suvlasnika tog taksi udruženja, a suštinski, prema tvrdnjama poznavalaca lokalnih prilika, jednog od najvećih dilera droge i zelenaša u užičkom kraju.
Sve ovo nedvosmisleno potvrđuje naše prethodne novinarske analize u kojima smo zabrinuto upozoravali da se domaći politički lideri koji se predstavljaju kao pobornici „zelene agende“ ne libe da na protestnu scenu postave i najnedostojnije ljude, ukoliko im oni otvore bilo kakvu šansu za dolazak do jeftinih političkih poena.