ORGANIZATOR PROTESTA U NOVOM SADU NIKOLA ALEKSIĆ: Aktivizmom od sjaja do očaja!

Naime, nakon što je 1992. godine izbačen iz Socijalističke partije Srbije usled više neuspešnih pokušaja raznih malverzacija na lokalnom nivou, Aleksić se posvetio „ekologiji“ u okviru „Ekološkog pokreta“, čiji je rad tada finansiran od strane nemačke fondacije „Hajnrih Bel“, sa ciljem izazivanja „ekološke“ promene tadašnje vlasti u našoj zemlji.

Iako je već tada bio prepoznat kao kontroverzna, nedosledna i koristoljubiva osoba, sklona samopromociji, ali i verbalnim i fizičkim konfliktima sa neistomišljenicima, Aleksić je po osnovu svojih navodnih zasluga u organizaciji i sprovođenju „petooktobarske revolucije“ od novih „revolucionarnih vlasti“ dobijao određena finansijska sredstva. Međutim, to je okončano nakon što je tokom 2005. i 2006. godine sredstva koja je iz budžeta AP Vojvodine dobijao za projekte unapređenja zaštite životne sredine, beskrupulozno i flagrantno zloupotrebio za svoje lične potrebe, a zbog čega su svi tadašnji aktivisti „Ekološkog pokreta“ napustili tu organizaciju.

S obzirom na to da je „skinut sa budžetskih jasli“, Aleksić je bio prinuđen da pronađe nove izvore finansiranja, jer kao propali student koji je radno angažovan kao portir nije mogao da obezbedi dovoljno novca za održavanje visokog životnog standarda na koji je navikao, tako da je odlučio da svoju jednočlanu organizaciju iskoristi za „ekološko“ ucenjivanje internacionalne kompanije „Monsanto“.

U skladu sa tim, Aleksić je počeo javno da optužuje „Monsanto“ da je njihova semenska roba koja se uvozi u Srbiju „neispitana, neodobrena i genetski modifikovana“, nakon čega je od predstavnika te kompanije tražio da mu isplaćuju određeni novčani iznos na mesečnom nivou, kako bi prestao da ih napada u medijima.

Međutim, predstavnici kompanije „Monsanto“ su odlučili da, umesto da ga podmite, Aleksića tuže zbog laži koje je objavljivao o njima, što su i učinili 2012. godine, kada je Aleksić pravosnažno osuđen i kažnjen zbog tih svojih aktivnosti.

Navedeni razvoj događaja i nemogućnost da pronađe nove izvore finansiranja su počeli štetno da se odražavaju na Aleksićevo psihičko zdravlje, tako da je počeo da zastupa sumanute ideje i preduzima iracionalne aktivnosti, u kojima je pokušavao da pronađe smisao svog postojanja i stvori privid „donkihotovske“ borbe, koju je prvo vodio protiv tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića, optužujući ga da „kontinuirano truje građane otrovnim materijama koje puštaju neobeleženi avioni“, nakon čega je 2020. godine ispred zgrade Generalštaba pozivao Vojsku Srbije da izvrši državni udar, da bi posle toga otpočeo i „borbu“ protiv navodnog postavljanja „elektronskog akceleratora elektromagnetnih talasa“ u Blizini Barajeva, jer je taj akcelerator „tempirana bomba za ljudsku psihu i klimatske promene“.

Posle svega navedenog, Aleksić je novu „misiju“ pronašao u borbi protiv rudarenja litijuma, ali je zbog svojih sumanutih i ekstremnih ideja odbačen od strane lidera drugih „ekoloških“ organizacija. U skladu sa tim je, prilikom protesta organizovanih aprila 2021. godine u Gornjoj Dobrinji, aktivista „Inicijative za Požegu“ Bogdan Radovanović i eksplicitno zabranio Aleksiću da govori na skupu, naročito kada je video da je ovaj na skup došao „zakićen“ kukastim krstom i zastavom NATO-a, dok je u rukama nosio motiku.

Kako mu se ne bi ponovilo slično iskustvo, Aleksić je doneo odluku da ovoga puta njegov jednočlani pokret bude organizator protesta u Novom Sadu, tako da niko neće moći da mu zabrani da drži govor dok motikom rasteruje razorne elektromagnetne talase.

BONUS VIDEO:

OVO JE ŽENA KOJA VODI PROTESTE Vitla makazama i viče: Mi smo ovce, zaljuljaćemo piramidu