ANALIZA "NOVOSTI": Da li je izjašnjavanje naroda o projektu "Jadar" ustavno
U OVOM trenutku oživljavanja projekta "Jadar" nosioci vlasti trebalo bi da, najpre, iniciraju najširi mogući institucionalni društveni dijalog, a koji bi trebalo da traje mesecima. Za to vreme, vlada bi morala da kontroliše postupak koji se tiče pravnih i efektivnih garancija, da li će realizacija projekta obezbediti najviše evropske standarde očuvanja životne sredine. Ako bi se u tom procesu na kraju, kroz dijalog, došlo do zaključka da bi bilo neophodno da se građani izjasne na referendumu, a pošto bi dovoljno bili upoznati sa tematikom, onda bi takvo izjašnjavanje po Ustavu i zakonu, bilo moguće i imalo bi smisla. Ono bi se moglo smatrati demokratskim i legitimnim načinom donošenja konačne odluke.
Foto: Novosti
Ovako profesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Vladan Petrov, s pravnog stanovišta, vidi osnov za raspisivanje potencijalnog referenduma o iskopavanju litijuma, koji je kao jednu od mogućnosti najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Profesor Petrov napominje da je prerano da se referendum održi sada dok se na sto ne iznese kompletna valjana argumentacija, a na osnovu koje bi građani mogli da donesu odluku "za" ili "protiv". U slučaju da konačni sud o tome da li će se Srbija upustiti u realizaciju ovog projekta, naposletku, da narod, ističe da bi on mogao da bude i obavezujući, ali i savetodavni.
- Ne iskučujuje se mogućnost da bude obavezujući, ali i ukoliko bi bio savetodavni, imao bi najviši mogući stepen moralne i političke obaveznosti. Takvo jedno mišljenje ukoliko bi bilo negativno, oduzelo bi legitimitet daljem procesu - objašnjava prof. Petrov za "Novosti".
Ipak, ukazuje on, barem za sada se ne treba baviti mogućnostima za raspisivanje, jer je kako kaže, isuviše rano za takav potez iz više razloga:
- Prvo, nemamo još dovoljno pravih informacija i argumenata za izjašnjavanje. Drugo, velika većina građana je umorna od izlaska na glasanje, ali i legititimnost bi takođe, mogla da bude dovedena u pitanje ukoliko ne izađe dovoljan broj birača. Referendum nisu izbori i po pravilu na njega izlazi manji broj građana, pa bi izlaskom u ovom trenutku, izgubio smisao. Podsećam da je na referendum o ustavnim promenama izašlo jedva 30 odsto građana, što je dovoljno da se donese odluka, ali su mnogi osporavali demokratski kapacitet takve odluke. Jedino referendum koji bi došao posle višemesečnog dijaloga, gde bi se znalo šta se traži od građana, sa kristalnim argumentima koji dolaze od relevantnih institucija, bio bi opravdan.
Osvrćući se na tumačenja, koja je izneo nekadašnji predsednik DS Bojan Pajtić, da bi ovakav referendum bio neustavan, jer kako je rekao "prema Ustavu, pravo na zdravu životnu sredinu predstavlja osnovno ljudsko pravo", a ustavom je zabranjeno da predmet referenduma budu zakoni koji se odnose na ljudska prava", Petrov objašnjava:
- Ovde nije reč o izjašnjavanju o aktima iz nadležnosti Narodne skupštine, o konkretnom zakonu, o kojima građani ne mogu da odlučuju, već bi predmet referenduma bilo jedno strateško, ne samo društveno političko pitanje. Skupština može raspisati referendum o pitanju od šireg značaja iz svoje nadležnosti. Dakle, nije reč o konkretnom aktu, nego o strateškom pitanju o kojom bi možda bilo legitimno da se građani izjasne. Takođe, Narodna skupština u svojoj nadležnosti ima i plan razvoja i prostorni plan, a ovo nije nadležnost za donošenje zakona o ljudskim i manjinskim pravima, kao što bi na primer, bilo izjašnjavanje o Zakonu o javnom okupljanju. Ovo je strateška odluka koja će proizvoditi posledice za jednu zemlju u narednim decenijama. Tu strasti i proizvoljnosti i partikularni interesi moraju biti zamenjeni razumom i argumentima ne samo struke, već i odgovornih društvenih i političkih institucija.
Predsednik Srbije u obraćanju iz Pariza najavio je mogući referendum za kraj sledeće godine, ostavljajući prostor da bi to moglo da bude i na teritoriji Loznice i Zapadne Srbije ili na republičkom nivou, ali da pre toga, insistira na analizi domaće struke o zaštiti životne sredine. On je rekao i da veruje u pobedu vlasti i na tom izjašnjavanju jer, kako je rekao, "narod ne bira između kopanja i zdravlja" već, kako je kazao, "između lažne brige i ekonomskog napretka i prosperiteta".
Bio bi sedmi po redu, od uvođenja višestranačja
REFERENDUM se raspisuje za neposredno izjašnjavanje građana o pitanjima koja su određena Ustavom, zakonom i statutom autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, a može se raspisati o pitanjima iz nadležnosti Narodne skupštine, pokrajinske ili lokalne skupštine, kada to skupština odluči po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev koji podnese određeni broj birača. Referendum može da bude republički, pokrajinski ili lokalni, kao i obavezan ili fakultativni.
- Predmet referenduma ne mogu biti obaveze koje proizlaze iz međunarodnih ugovora, zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode, poreski i drugi finansijski zakoni, budžet i završni račun, uvođenje vanrednog stanja i amnestija, kao ni pitanja koja se tiču izbornih nadležnosti Narodne skupštine - navodi se u Zakonu o referendumu.
Parlament raspisuje referendum za teritoriju Srbije kada građani treba da odluče: o pitanju za koje je to Ustavom određeno, o pitanju iz nadležnosti skupštine na zahtev većine svih narodnih poslanika ili o pitanju iz nadležnosti skupštine na zahtev najmanje 100.000 birača. Poslednji put građani su se na ovaj način izjašnjavali 16. januara 2022. godine o promeni Ustava u delu o pravosuđu i to je bio šesti referendum od uvođenja višestranačja.