DEVET GODINA OD POKUŠAJA UBISTVA VUČIĆA U SREBRENICI: Za ovaj zločin niko nije odgovarao

Jedan državnik i lider odlučio je da ode u Memorijalni centar Potočari kod Srebrenice, pokaže pijetet prema žrtvama i položi cvet za nevino stradale ljude.

Isti onaj cvet, koji mu ustaški režim u Zagrebu nije dozvolio da položi za srpske mučenike koji su stradali u genocidu u logoru Jasenovac od 1941. do 1945. godine, mestu stratišta više stotina hiljada Srba, Jevreja i Roma i drugih nacionalnosti, koji su tamo brutalno mučeni i ubijeni od strane zločinačke NDH-a.

Tog 11. jula 2015. godine, sve je počelo u 12 časova i 15 minuta kada je razularena masa probila zaštitnu ogradu i krenula ka Vučiću i njegovoj pratnji uzvikujući "Alahu ekber".

Ka tadašnjem srpskom premijeru i njegovoj delegaciji poletele su flaše, kamenice, upaljači, busenje od iskopanih grobova, cipele i razni drugi predmeti, uz psovke, opštu galamu i povike: "Ubij četnika".

Vučićevo obezbeđenje odmah je reagovalo, pokušavajući da ga zaštiti svojim telima i košobranom, za razliku od obezbeđenja skupa koje nije mrdnulo.

Dok je trajao ovaj linč razularene mase koja je htela Vučićevu glavu, tadašnji srpski premijer nijednog trenutka nije ustuknuo.

Iako je znao da mu je život ugrožen, nijednom nije pognuo glavu pred ruljom. Nije hteo da osramoti Srbiju i zemlju koju predstavlja, po cenu života.

Do danas niko nije odgovarao za ovaj skandalozni napad na državnika druge države. Ni posle devet godina ne zna se ko je hteo da ubije predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Srebrenici, što ukazuje na potrebu da se zapitamo da li je u pitanju nesposobnost ili zla namera. Do dana današnjeg napadači nisu identifikovani iako su nadzorne kamere sve snimile.

Predmet "Vučić/Potočari" završio je u fioci kod istražnih i pravosudnih organa BiH. Niko nije procesuiran, niko od onih koji su bili zaduženi za bezbednost skupa i ličnosti nije smenjen niti je podneo ostavku. Inicijativa za smenu tadašnjeg direktora Direkcije za koordinaciju policijskih tijela BiH Mirsada Vilića odbačena je kao neosnovana.

Niko nije kriv za pokušaj ubistva tadašnjeg srpskog premijera, niko nije kriv za 3.500 nedužnih srpskih civila koje su pobili srebrenički muslimani.

Srpske žrtve se ne broje, srpskim žrtvama se niko ne klanja.

Pružena ruka pomirenja Aleksandra Vučića umalo nije završila njegovim ubistvom.

Očigledno da nekima do pomirenja nije stalo, već samo do podmetanja genocida srpskom narodu i neprestanim ucenama.