DRUŠTVO SNAŽNO KOLIKO I PORODICA: Intervju, Milica Đurđević Stamenkovski, ministar za brigu o porodici i demografiju

- Čast mi je što sam dobila priliku da služim svojoj državi i njenim građanima, a posebno zbog toga što je u pitanju rukovođenje ministarstvom koje u svom nazivu sadrži imenicu "briga". Porodica i porodične vrednosti danas, nažalost, jesu u opasnosti, i to nije prisutno samo u našoj zemlji, već je u pitanju izazov većine evropskih i svetskih društava. Vitalnost, a samim tim i budućnost naše nacije, neposredno se crpi iz porodice. Koliko je porodica snažna, toliko je snažno i društvo.
- Kakav je vaš utisak o dosadašnjem radu ministarstva na čijem ste čelu i da li vidite neke mogućnosti daljeg razvoja?
- Kao što je poznato, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju formirano je 2020. izdvajanjem dela nadležnosti iz oblasti Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Iz tog razloga, nećemo pogrešiti ako kažemo da se sistem državne uprave u određenoj meri i dalje prilagođava ovom, relativno novom, ali ipak značajnom organizacionom modelu. Poštujući kontinuitet rada mojih prethodnika, nastaviću sa dobrim aktivnostima koje su započete u pređašnjem periodu, ali i starati se da, zajedno sa svojim timom, donesem novu vrednost i uložim dodatnu energiju, kako bi porodica zauzela mesta primarnog nacionalnog interesa. Ohrabrujuće je što i predsednik Srbije i predsednik Vlade uvažavaju i razumeju koliko je važno da ova tema postane prvorazredni cilj državne politike.
- Da li su materijalni i ljudski resursi koje država odvaja za teme brige o porodici i demografiju zadovoljavajući, da li vidite dodatne mogućnosti za skretanje pažnje na ove važne teme?
- Svaki ministar će vam reći da bi budžet njegovog ministarstva mogao da bude izdašniji. Naravno, naša država je suočena sa brojnim izazovima, kojih moramo da budemo svesni i da svoja očekivanja prilagodimo realnosti, a ne isključivo željama. Pa ipak, verujem da prostora za rad i te kako ima i da je ponekad volja i vera u ono što radite sposobna da nadoknadi eventualni nedostatak materijalnih ili ljudskih resursa. Prepoznali smo da su veća izdvajanja za podršku porodici donela konkretne rezultate, pa smo u dogovoru sa predsednikom Republike najavili povećanje roditeljskog dodatka. U toku su pripreme za usvajanje izmena Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom i očekujemo da će se naš predlog ubrzo naći u parlamentu, nakon čega bi iznos za rođenje prvog deteta bio povećan na 500.000 dinara, a za rođenje drugog deteta na 600.000 dinara. To je značajan podstrek očevima i majkama, koji Srbiju postavlja na prvo mesto u regionu po izdvajanjima.

- Da li ste zadovoljni nivoom saradnje sa drugim resorima, u čijoj su nadležnosti delimično i teme kojima se bavi vaše ministarstvo?

- Porodica je tema koja prožima nadležnosti većine resora u Vladi Srbije. Sa Ministarstvom za rad zajednički sprovodimo projekat podrške mladim bračnim parovima za kupovinu prve nekretnine. Izdvajamo do 20.000 evra kao pomoć mladim roditeljima da sviju svoje porodično gnezdo. Radujemo se dobroj komunikaciji sa Ministarstvom privrede, iz koje se iznedrila ideja da zajedničkim snagama podržimo žene u ruralnim područjima i seoskim sredinama, koje imaju dragocene preduzetničke inicijative. Narednih dana uputićemo predlog Ministarstvu zdravlja da se omogući besplatan pokušaj vantelesne oplodnje za treće dete. Pored međuresorne, za nas je presudna saradnja sa lokalnim samoupravama. Sistem porodične zaštite mora biti podjednako dostupan građanima u svim delovima Srbije. Zato ćemo raditi na osnivanju kancelarija za porodice, koje će biti višenamenski uslužni servis za sve one koji budu pokucali na njihova vrata.

- Šta konkretnije znači saradnja Srbije i Republike Srpske u okviru Deklaracije, koja, pored ostalog, obuhvata i osnivanje fonda "Deca nam se rađala"?

- Deklaracija usvojena na Svesrpskom saboru i sednici dveju vlada, opredelila je Beograd i Banjaluku da se zajednički posvete imperativu opstanka našeg naroda, odnosno zadataku da nas ima, i da nas bude, sa obe strane Drine. Naše ministarstvo potpisalo je sporazum o saradnji sa srodnim resorom iz Republike Srpske. Najavili smo da ćemo ove godine izdvojiti deset miliona dinara za podršku projektima u oblasti populacione politike u Srpskoj. Važno je da deca iz Srbije upoznaju Srpsku, da o njoj uče u školama, kao o važnoj lekciji rodoljublja i odvažnosti našeg naroda u borbi da ostane svoj na svome. Na prostorima RS rodili su se i stasali velikani naše istorije: Dučić, Kočić, Šantić, nobelovac Andrić... Tamo su brojne znamenitosti, kulturna i prirodna blaga. Na nama je da na Drini izgradimo mostove našeg zajedništva i ne dozvolimo da ih iko poruši.
- Druga porodica deci je oduvek bila škola. Utisak je da su nastavnici nezaštićeni, da im je oduzet autoritet, a nasilje nad njima često. Mogu li se promenama zakona stvari promeniti?

- Moje je mišljenje, i više sam puta o tome govorila u javnosti, da treba da vratimo sistem u prosveti koji je funkcionisao pre eksperimenata koji su usledili nakon 2000. godine. Tada su se i škola i nastavnici više uvažavali i poštovali. Prosvetni radnici moraju sačuvati ugled i autoritet, jer je njima poveren zadatak da pripreme, obrazuju i nauče generacije koje dolaze. U nadležnosti Ministarstva prosvete je da predvidi konkretne mere i zakonska rešenja. Nedavno sam iznela predlog da se u naše škole vrate đačke uniforme, kako bismo pokazali da postoje red i poredak, i da škola nije takmičenje u socijalnom statusu, već mesto na kojem treba isticati i nagraditi marljivost, znanje i vaspitanje.

- Zapadni politički centri ne zatvaraju oči pred patnjom srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, nego širom otvorenih očiju toj patnji doprinose, pa je čak i podstiču. Više puta sam o tome govorila i neću se ustručavati da ponovim: povlačenje srpskih institucija na KiM bila je podvala od strane onih koji su nas uveravali da će Srbija dobiti time što čini ustupke. Vreme nam je dalo za pravo da danas kažemo da je očito samo Srbija želela razgovor, dogovor i dijalog, dok je druga strana, pod parolama o suživotu Srba i Albanaca, sprovodila tihi pogrom nad našim narodom na Kosmetu. Srpski narod ima dovoljno mudrosti i državotvornosti da nikada svoje poverenje neće dati onima koji su spremni da samoproglašenu republiku Kosovo priznaju za susednu državu. Procesi u čitavom svetu i Evropi su vrlo dinamični, oni nagoveštavaju novu kompoziciju odnosa, snaga i uticaja. Srbija mora biti spremna da u takvoj, novoj epohi pronađe i zatraži mesto za rešavanje srpskog pitanja na Balkanu. Veoma je značajno što je na Svesrpskom saboru pitanje očuvanja Kosova i Metohije i izvršenja Rezolucije 1244 prepoznato kao strateški cilj Srbije i Srpske.