SPAJIĆ PONOVO NA ISPITU ČASTI: Da li će na Vidovdan biti izglasana rezolucija o Jasenovcu ili je to još jedna laž crnogorskog premijera

Sve ovo nagovešatava da će sutra u crnogorskom parlamentu biti burno, jer je neizvesno u kom pravcu će ići rasprava o tako važnom dokumentu, a posebno da li će biti usvojen baš na veliki praznik Vidovdan. Iz izjava premijera Milojka Spajića, međutim, može da se pročita i velika neprijatnost što se Jasenovac kao tema uopšte otvara u ovom trenutku, a vidljivi su i njegovi pokušaji da se najstrašnija stradanja tokom NDH "zatrpaju" drugim zločinima.

Naime, Spajić je juče saopštio da je u procesu pred Skupštinom 40 rezolucija koje su pokrenute posle Rezolucije UN o Srebrenici:

- Nažalost, ušli smo u ciklus rezolucija, mislim da nas to skreće sa tema i fokusa koje imamo, ali postoje vrednosne osnove za koje smo se glasajući za Srebrenicu (u UN) obavezali, a to je da osudimo sve zločine koji su se desili u prošlosti.

Tema osude stradanja u Jasenovcu, očekivano, najviše je zanimala medije u Hrvatskoj, pa je Spajić upravo pred novinarkom HRT objašnjavao da li će i zašto Podgorica staviti Rezoluciju na dnevni red parlamenta. Odgovore na "neprijatna" pitanja Spajiću su stigli neposredno pošto je Crna Gora u Briselu dobila pozitivno mišljenje Evropske komisije o ispunjavanju kriterijuma za prijem u EU (IBAR), čime su joj otvorena vrata za narednu fazu pregovora.

Spajić je novinarki HRT kazao i da "predstavnici različitih naroda u parlamentu imaju potrebu da izguraju rezolucije koje su im bitne za politički korpus, narode ili religije kojima pripadaju".

Upitan - zašto Crna Gora otvara dijalog o Drugom svetskom ratu kada joj se otvara evropski put, Spajić je odgovorio:

- Postoje teme iz devedesetih koje su opterećivale međusobne odnose, ali Podgorica je spremna da se suoči sa tamnom prošlošću i da radi na bilateralnim odnosima s Hrvatskom u najboljem evropskom duhu.

Hrvatska je sredinom maja uputila protestnu notu Crnoj Gori zbog namere njene parlamentarne većine da izglasa rezoluciju o Jasenovcu, smatrajući da takav potez dela vlasti u Podgorici "nije istorijski opravdan" i da može naškoditi odnosima tih dveju susednih država.

Predlog dokumenta o Jasenovcu, naime, usledio je kao logičan odgovor i zahtev srpskih stranaka u Crnoj Gori nakon što je Podgorica najavila pa glasala za Rezoluciju o Srebrenici, koja je usvojena u Generalnoj skupštini UN, a direktan je udar i stavljanje žiga "genocidni" na Srbiju, Republiku Srpsku i ceo srpski narod.

Lider Demokratske narodne partije Milan Knežević tih dana je poručio da očekuje da će rezolucija o Jasenovcu do kraja juna doći na dnevni red parlamenta, i naveo da je o tome razgovarao sa Mandićem:

- Voleo bih da to bude 28. juna, za Vidovdan, i da simbolički pošaljemo poruku da se u Jasenovcu desio nezapamćeni genocid koji mnogi pokušavaju relativizovati i izjednačiti sa nekim zločinima.

Ovakav redosled donekle je išao i naruku predstavnicima stranaka u Crnoj Gori, kojima je i dalje neizvestan i daleki evropski put preči od "staze" do najbližih komšija. Zato je usledilo opravdanje da bi najbolje bilo sačekati da prođe briselsko okupljanje, da se tu dobije još jedan "plus", a kako se ne bi zakočio proces evrointegracija. Od Podgorice je odmah stigla zahvalnost Zagrebu što im njihovi zvaničnici nisu podmetnuli nogu.

Šta piše u predlogu rezolucije

U PREDLOGU rezolucije o Jasenovcu, izneđu ostalog, navodi se:

- Svesna istorijske važnosti Jasenovca kao mesta gde su živote izgubili nevini ljudi, Skupština Crne Gore odlučuje da 22. april bude zvanično priznat kao Dan sećanja na genocid u Jasenovcu, koji će se obeležavati svake godine.