MINISTARKA ĐEDOVIĆ HANDANOVIĆ O LITIJUMU: Sve što radi mora biti u skladu sa zakonima i standardima

Ministarka je istakla da Srbijom kruže dezinformacije o litijumu, koje, kako kaže, šire "polupolitičari ili kvaziekolozi".

- Znate kako, to se zove jednostavno širenje panike i sejanje straha i to je neodgovorno jer o tome ne govore stručnjaci, ne govore eksperti, nego govore političari ili polupolitičari ili kvaziekolozi. Ja mislim da ne postoje nemogući projekti, postoje samo loša inženjerska rešenja. Znači, nama je cilj da u svakom projektu, bilo da su u pitanju energetika ili rudarstvo, sačuvamo životnu sredinu. Ali ne možete ništa da proizvedete u energetskom sektoru a da nema nikakvog uticaja na životnu sredinu. Od termoblokova, hidroelektrana, gasnih elektrana, vetrogeneratora, solarnih elektrana na kraju, sve to ima neki uticaj - rekla je Đedovićeva.

- Tako je isto i sa rudarstvom. Pitanje je kako ćete se nositi sa tim uticajima, kako ćete ih adresirati i kako ćete smanjiti rizike po životnu sredinu. I u tom smislu kompanija Rio Tinto je samoinicijativno određene studije o uticaju na životnu sredinu objavila baš da bi se na određene dezinformacije stavila tačka. Jer smo slušali puno i čuli puno dezinformacija upravo od ljudi kojiima to nije struka. Mislim da ovde treba da pričamo zaista sa rudarskim ekspertima, geološkim stručnjacima i da kažemo koja su to moguća rešenja i da kroz javnu debatu dođemo do boljih tehničkih rešenja, do boljih inženjerskih rešenja koja će potencijalno i koštati više, ali i zaštititi ljude i okolinu - istakla je Đedovićeva.

Ministarka ističe da je Srbija deo evropskih integracija, i sve što radi mora biti u skladu, ne samo sa našim zakonima i standardima, već sa standardima Evropske unije.

- Srbija je deo evropskih integracija, i sve što radi mora biti u skladu, ne samo sa našim zakonima i standardima, već sa standardima Evropske unije, koji su veoma striktni, kada pričamo o zaštiti životne sredine, a takođe postoje međunarodni standardi u rudarstvu, koji su sve striktniji radi stvaranja održivog rudarstva. Bez kritičnih mineralnih sirovina nećemo se moći razvijati, pre svega kada je u pitanju zelena energija, obnovljivi izvori energije i električni automobili. A znamo da su jedni i drugi preduslov da bismo došli do karbonske neutralnosti, a tu je težnja da se do 2050. godine ne oslanjamo na fosilna goriva, ni u saobraćaju, ni u električnoj energiji - rekla je Đedovićeva i dodala:

- To je zelena energija koja podrazumeva i nuklearnu energiju. EU jasno ide ka tome, oni su izmenili svoje zakone i obavezali se da 10 odsto kritičnih mineralnih sirovina dolazi iz EU. Zato se pokreću rudnici u zemljama koje su bogate kritičnim mineralnim sirovinama. To nije samo litijum, već i borat, nikl, cink, bakar i mnogo ostalih mineralnih sirovina. Srbije se na svu sreću oslanjala na rudarstvo u svojoj istoriji kao pokretaču privrednog rasta i razvoja. Mislim da to treba apsolutno i dalje da radimo, naravno na održivim osnovama, na osnovama održivosti kada je rudarstvo u pitanju, odnosno rudarska inženjerska struka, a onda, naravno, i sva primena najviših ekoloških standarda. I mislim da jedna argumentovana debata u tom smislu zaista treba da se desi - rekla je ministraka.

Istakla je da u javnosti ne treba iznositi paušalne informacije o rudnoj renti.

- Ne treba iznositi informacije koje nisu tačne. Rudna renta na mineralne sirovine u Srbiji je 5 a ne 3 odsto. Mi ne želimo da se u tome završava korist za naše građane, ne bavimo se samo ekstrakcijom već želimo da zaokružimo čitavu proizvodnju u Srbiji od sirovine do finalnog proizvoda. To postižemo kada je bakar u pitanju, mi katode bakra proizvodimo zahvaljujući novoj topionici koja je otvorena, zahvaljujući kojoj su se smanjile emisije štetnih gasova na nula dana u ovoj godini. Dobra inženjerska rešenja dovode do zaštite životne sredine i za to treba da se borimo kada je svaki projekat u pitanju, ali i da imamo najveće ekonomske koristi koje uključuju poreze, više od 1.000 visokokvalifikovanih radnika, ali pre svega da Srbija učestvuje kao strateški partner u kompanijama koje će biti deo lanaca vrednosti, od sirovine do prerade, tako da je naš zahtev da razgovaramo o fabrici baterija i fabrici električnih automobila. Ne baziramo se samo na rudnoj renti koja predstavlja najmanju moguću korist, iako je ona veoma važna. Rudna renta u Srbiji iznosi 5 odsto ukupnih prihoda kompanije, odnosno 8 odsto kada je u pitanju vrednost koncentrata i to je duplo više u odnosu na Australiju, dok je prema podacima Svetske banke u svetu rudna renta za metale od 1 do 4 odsto prihoda. Rudna renta je u Rumuniji 5 odsto, Hrvatskoj 3 odsto, Mađarskoj 2 odsto, Turskoj 3 odsto i Severnoj Makedoniji 2 odsto, što znači da smo u uporedivom rangu sa drugim zemaljama i da imamo jednaku ili veću stopu rudne rente. Naš cilj je svakako da menjamo Zakon o rudarstvu kako bismo još bolje zaštitili poziciju naše zemlje i da bismo imali još veću korist od prirodnih resursa i na tome već radimo - rekla je ministarka.

- Ovde pričamo o zaokruživanju lanca vrednosti u našoj zemlji. To znači od rudnog bogatstva do finalnog proizvoda, od litijuma kao sirovine do proizvodnje električnih vozila. U okviru toga imate i procesni deo, kako dolazite od rude do litijum-karbonata, onda do proizvodnje baterija i električnih vozila - navela je ministarka i dodala:

- Kada uzmemo ceo taj lanac vrednosti, korist za našu ekonomiju, mi procenjujemo, može ići i do 18 odsto bruto domaćeg proizvoda. Postepeno ciljamo da naš BDP bude 100 milijardi, 2027. godine onda je 18 odsto značajna suma od čak 18 milijardi evra godišnje - istakla je Đedovićeva.