DANAS SMO SE IZBORILI ZA JEDINSTVO NAŠEG NARODA: Ceo govor predsednika Vučića

- Rekao je jednu važnu stvar predsednik Dodik, oko koje smo se mi dogovorili još pre 10 godina. Analizirajući sve naše greške iz istorije, pre 10 godina smo napravili dogovor koji nikada nismo prekršili, a to je da Srbija i Srpska, bez obzira na to hoćemo li nekada imati različita viđenja stvari, drugačije mišljenje po određenim pitanjima, hoćemo li nekada lično biti nekada u najboljima, ponekad ne u najboljim odnosima, nikada ne smeju da trpe zbog toga i da nikada u Srbiji nikada  ne sme da se čuje loša reč o Srpskoj, niti u Srpskoj o Srbiji niti o onima koji vode Srpsku i obrnuto. Nemojte da vas podsećam šta je bilo u vreme kada smo postavljali barikade i podizali zidove na Drini. Da vas ne podsećam na to da smo se nekada neretko stideli našeg naroda iz Krajine kome smo zatvarali prilaze centrima naših gradova i davali im pravo da se samo kreću autoputeva. Do toga da uvek imamo nešto dakažemo o onima sa druge strane Drine... Ponosan sam što sam rođen u Beogradu, volim ovaj grad, ceo život živim u Beogradu, a nikada me niste niste čuli da sam zato bolji ili veći od nečeg drugog iako mi je i otac rođen u Beogradu, kao posmrtče doduše, uvek sa se osećao kao prekodrinski Srbin.

Samo za nas Srbe koriste različite prisvojne prideve, kao nadimke. Pa imamo i hrvatske Srbe, i bosanske Srbe i crnogorske Srbe i ovakve i onakve. Mi ovde u Vladi Srbije imamo i Hrvate, pa da li smo nekada rekli srpski Hrvati. Niste nikada mogli da čujete takvu sintagmu. To samo za Srbe važi. To valjda ostalo još iz onog vremena Nezavisne države Hrvatske kada su se ponosili nekim srpskim generalima u Ustaškoj vojsci ili Savom Besarovićem, čuvenim Srbinom, ministrom zdravlja koji je hvalio sve poteze ustaške, pa računaju, takvih dobrih Srba svuda ima. Imamo mi takvih nekoliko i na KiM, srećom, svega nekoliko, jer naš junački narod na KiM nikada nije i nikada neće dozvoliti da ostane bez svog imena, srpskog imena i prezimena i bez svoje srpske države. Ma koliko teško bilo.

Pred nama su teški dani, ne zbog pozicije nas Srba samo već i zbog onoga što se dešava u Evropi i svetu. Nije teško predvideti da kada sila udari na silu da niko ne želi da se povuče i da niko ne želi da kaže da je poražen. I ako pogledate Evropu i Ameriku oni ne mogu da, kako kažu, dozvole da Rusija pobedi. Sa druge strane, ako pogledate Ruse, jasno vam je da Rusi, moraju da kažu da ne smeju da izgube zato što će da izgube i svoju zemlju ako bi bili poraženi na ukrajinskom ratištu. I to nas polako ali sigurno uvodi u veliku svetsku katastrofu.

U tim uslovima mislim da je vitalni srpski interes i najvažniji srpski interes očuvanje mira. Mi Srbi smo verovatno svetski šampioni po broju ratova koje smo vodili u 20. veku. Napadani i proganjani u Prvom svetskom ratu izgubili smo 29 odsto svog življa, u Drugom preko 90 ili 85 odsto od ljudi sa prostora bivše Jugoslavije ili makar onih koji su bili u antinacističkim i antifašističkim pokretima su bili srpskog roda. I tako stradalni dočekali smo devedesete, gde smo opet, izgubili desetine hiljada naših ljudi uz svo stradanje i drugih naroda na prostoru bivše Jugoslavije, što ne sme da se zaboravi. Mislim da je vreme da čuvajući mir gradimo budućnost za naš narod, jer da nismo bili deo svih tih ratova danas bi nas bilo više nego Holanđana ili kako oni to danas zabranjuju da se kaže Holanđana, nego Nizozemaca. Zato smatram da je mir ključni naš interes.

Mi smo u ovoj Deklaraciji govorili o KiM, govorili smo o obavezi poštovanja Rezulucije 1244 kao delu međonarodnog prevnog poredka, poredka UN, ali smo jasno govorili i o dijalogu kao suštinskom načinu rešavanja problema između nas i Albanaca. Ne postoji drugo rešenje sem dijaloga i insistiranje na njemu, poštovanja Briselskog sporazuma, ispunjavanja obaveza o ZSO, formiranju i svemu drugom.

U samoj Deklaraciji videćete, pažljivo su birane reči i pažljivo je govoreno o svemu. Uvažili smo određene zahteve Republike Srpske jer smatramo da je to sabornost. Postoje tačke koje ja, koji misli za sebe da dosta zna o politici u regionu nisam bio sasvim upućen u sve, ali sam prihvatio to zajedno sa i Anom i Milošem i drugim ljudima iz Vlade Srbije, jer ne možemo uvek mi da budemo ti koji će ljudima iz RS uvek da kažemo da bolje razumemo njihove probleme nego što oni sami razumeju svoje probleme. I ovo da ne mislite nije nikakvo pravdanje pred bilo kim, jer pred onima koji su tražili da se Deklaracija uopšte ne usvoji, bio sam  jednako čvrst koliko i UN, kao i na svakom drugom mestu gde je potrebno štitit nacionalne i srpske interese. 

Srpski nacionalni interes je nešo o čemu smo ovde, danas, ne sasvim dovoljno govorili a to je ekonomija. Mi smo to nazvali Ekspo 2027. Ekonomija je suština i prva tačka nacionalne bezbednosti. Ekonomski napredak svakog našeg čoveka je od vitalnog intresa za sve nas i to nam daje snagu. Bez ekonomije nema očuvanja ćirilčnog pisma, ni jezika, jer ne možemo ulažemo u udžbenike, ni u digitalna sredstva, muzeje, pozorišta i sve drugo... Zato ta ekonomija o kojoj govorimo mora da znači privlačenje novih investitora, mora da znači dalji ubrzani razvoj Srbije i Srpske i mislim da je to jedna od oblasti gde treba da radimo zajedno, računajući i na sve druge u regionu, i na BiH i na Severnu Makedoniju i CG i Albaniju i naravno sve naše evropske partene.

Bili smo izloženi teškim pritiscima popitanju tzv. Kosova u SE, sa tim da nisu ispunili ništa iz sporazuma ni Briselskog ni Ohridskim. Istovremeno donošenje Rezolucije o Srebrenici, za koju mi ne krijemo da je bilo mesto dešavanja užasnih i jezivih stvari i to osuđujemo, ali na jedno pitanje nikada nismo mogli da dobijemo odgovor - ako je 2015. doneta generlana rezolucija o genocidima počinjenim u svim delovima sveta zašto je morala da se donosi specifična 9 godina kasnije? Još jedno pitanje, na koje niko nije pružio odgovor je da li je ova rezolucija donela pomirenje u BiH ili regionu? Nije, donela je radost jednima, a donela je bes i gnev na drugoj strani. A onda dolazimo do ključnog, trećeg pitanja - a što ste onda donosili tu rezoluciju? Pa upravo zbog toga da bi smo se mi međusobno sukobljavamo, a dolazili veliki "mirotovorci" iz Evrope i sveta koji će da nam drže lekcije i lupaju packe po sopstvenom nahođnju, onako kako misle da im to odgovara.

Predsednik Dodik je govorio o onima koji nam nisu prijatelji. Ne moram da naglašavam ništa, ali mi moramo da budemo otvoreni za razgovore sa svima i u Deklaraciji smo jasno govorili o našoj evropskoj perspektivi i mi moramo da sarađujemo sa našim partnerima na Zapadu dopalo se to nekome ili ne, jer sutradan će svi da traže svoje plate i da traže svoje mesto u modernom svetu, a čudiće se ako ne biudemo to mogli da obezbedimo.

U Deklaraciji postoji jedna tačka koja govori o očuvanju naših tradicionalnih prijateljstava, onih koje smo uvek umeli da čuvamo i u najtežim vremenima, onih kojih se nismo stideli ni kada smo bili pod najvećim pritiscima i kojih se nikada nećemo stideti.

Što se tiče drugih naroda, veoma je važno da na svakom mestu Bošnjacima pružimo ruku. I ja mogu da kažem, što se Srbije tiče, da ne samo da sam samo razgovarao, nego sam čini mi se najčešće posećivao opštine u kojima su Bošnjaci većina. Najveće infrastrukturne radove radimo upravo na toj teritoriji, ti ljudi moraju da se osećaju kao svoj na svome, u svojoj Srbiji i jednako kao i mi, i da je ovo njihova zemlja jednako kao i naša i da ćemo uvek biti spremni za svaki dijalog koji će da vodi ne samo miru i poštovanju već i  boljim odnosima od onih koje smo imali.

Rekao je predsednik Dodik kako se osećaju Srbi u RS. Ja sam sinoć dobio poslednja istraživanja koja se tiču dubinskih stavova našeg naroda u RS. Predsednik Dodik je to prepoznao. Moja molba Dodiku i svima je. U Deklaraciji se pozivamo na Dejtosnki sporazum da svakome bude jasno. Dakle, pozivamo se na Dejton, jasno znamo da smo ga potpisali, ne kao slučajni prolaznik već garat, a oni će nam reći a niste vi garant... Kao što će nam reći a gde se to provodi asimilacija na sam tekst Deklaracije. A onda im kažete kako je moguće da od tri stotine četrdest hiljada Srba ili tri stotine hiljada Srba, kako koji popis uzmete, na KiM, danas jedva da imate na KiM da prenoći osamdeset hiljada Srba. Ako to nije asimilacija, i ako nije etniko čišćenje. To je definicija i asimilacija etničkog čišćenja. U Hrvatskoj danas imate 20 hiljada Hrvata pravoslavne vere, a to je tekovina NDH i lažnog patrijarha Germogena kojeg su doveli i postavili da osnuje hrvatsku pravoslavnu crkvu kako bi Srbe koji su bili antifašisti i koji su bili protiv ustaškog režima okrenuli da budu poslušni građani, ali da pripadaju nekom drugom a ne srskom rodu. I svi ćute. Zabranjuju predsedniku Srbije da poseti Jasenovac, zabranjuju ministrima u Vladi da posete Jasenovac. I ćute svi. Zbog toga ćemo da gradimo i da izgradimo, i konano se formira tim, ja ću sad da nadgledam to i da što pre i brže  izgradimo i Donju Gradinu i Beograd. Biće uz Savu, jer Sava nam je leševe donosila iz Jasenovca, sve do Beograda. Naćićemo pogodno mesto da ceo svet može i u Beogradu i Donjoj Gradini da vidi kakvo je bilo stradanje srpskog naroda bilo.

Mnohi će ljudi reći, a čemu sve ovo. Napadnuti smo u regionu da je kič i predstava. Smeju se što ćemo igrati kolo i što će nam leteti avioni. A ja sam, vidite, konačno srećan, što je svaki ministar u vladi Srbije upoznao svog kolegu iz Srpske, što su mogli da se druže i razgovaraju, što su im se pojavile nove ideje. Što kolege iz Srpske znaju koje lekove i generičke baze i sirovine imamo danas, a na koje će moći da računaju u slučaju većih problema u Evropi.

Da, MIle dobro čita raspoloženje naroda u RS, ali ja samo hoću da kažem i ovo mi nije zaštita ni za sebe ni za Srbiju. Ovo je moja molba vama. Nemamo u Deklaraciji razdruživanje. Neću da vam ulazim u to, vi donosite svoje odluke, samo vas molim da  milion puta razmislite koliko nam je svima potreban mir. Znam ja bukače i sveone koji se zaklinju u kafani... Nagledao sam se onih koji su mi držali pridike o srpstvu i u UN, a kad sam uneo zastavu prvi su mi došli da mi kažu da iznesem zastavu zato što je tamo zabranjeno. Znaju momci sa KiM kad god je teško i kad je muka zvoi Vučića. Neće biti problem i nikada Srbija neće ostaviti Srpsku na cedilu, nikada. Moja molba je samo da pokušate mirno i u razgovoru i u okviru Dejtona da rešimo to.

I da vam kažem, mi se uskoro nadamo investicionom rejtingu. U septembru, oktobru da moža dobijemo. To bi bilo prvi put u istoriji Srbije, ali to je i uspeh i Srpske, uspeh svakog Srbina. Srećan sam što sada ulaćujemo, u ponedeljak, novih 10 milina evra za autoput Sremska Rača - Bijeljina.

Hoću da se zahvalim i vama predsedniče Dodik i svima vama što razumete komplikovanost i težinu pozicije Srbije. A ja ću da vam ponovim, kao što sam vam to već rekao, uvek će, a to je obaveza za svakog i ko dođe i posle mene, i kao što ste rekli od saborovanja i pre Dušanovog i kad je izglasan zakonik, i u Takovu je bilo saborovanje, uvek smo imali saborovanje. I u Nišu smo imali saborovanje. Za jednu stvar nemoj da brinete nikada - Srbija će uvek biti uz svoj narod, ma koliko teško bilo, a verujte, ovo u UN je bilo toliko teško i komplikovano. Ja vas molim da se borimo i izborimo za mir, da se borimo za napredak naše ekonomije, a za jedinstvo našeg naroda smo se izborili danas i ne dajmo da nam ga iko ikada sruši.