EVROPA NAS GURA NA DRUGI PRAVAC: Glasanje država EU u Ujedinjenim nacijama potvrdilo da nam Brisel nije prijatelj

М. Станојковић 25. 05. 2024. u 18:50

REZULTAT na semaforu posle glasanja na Ist Riveru samo nam je dodatno poljuljao poverenje u "prijatelje" iz Brisela, ali nam je s druge strane, otvorio eventualne nove mogućnosti za zaokret na spoljnopolitičkom planu ka zemljama s drugih kontinenata koji su pokazali mnogo više poštovanja prema našoj zemlji i doslednoj primeni opštih pravnih normi.

Foto: Printscreen/Novosti

Ovako naši sagovornici komentarišu konačni skor država EU u UN, a u kojem su na našoj strani ostali jedino Mađari, glasavši protiv Rezolucije, kao i uzdržani - Kiprani, Grci i Slovaci. Sve ostale članice stisnule su "zeleni" taster i posle konstantih pritisaka da se saglasimo sa otcepljenjem dela svoje teritorije, lobiranja za prijem tzv. Kosova u Savetu Evrope, odlučile da nam na evropskom putu ispostave još jedan teret - žig genocidnog naroda.

Nekadašnji šef diplomatije Vladislav Jovanović objašnjava da je ovo glasanje pokazalo da je Srbija za desetak godina politički uzdizala i osamostaljivala i da je dobijala na kredibilitetu zemalja koje su manje, a nalaze se u sličnom položaju kao i mi. Kako navodi, to je privuklo i pažnju zemalja arhitekata novog multipolarnog pokreta.

- S druge strane, činjenica je da Evropi ne odgovara što ostajemo dosledni odvažnom nepomirljivom stavu u odnosu na neprihvatljive zahteve koji dolaze iz svih pravaca, posebno iz EU. Zbog toga se svime time, ali i ovim poslednjim (glasanjem u UN), pomalo kompromituje partnerski stav, koji je u suštini više ucenjivački nego partnerski. Pitanje je kakav će odnos moći da bude sa našim tzv. prijateljima ukoliko ne prestanu sa politikom ponižavanja i ne uvaže realnost na našoj strani, a to je da ne možemo da budemo jedina zemlja bivše Jugoslavije koja je stavljena na sto i kojoj se amputira jedan po jedan deo i nema pravo na samoopredeljenje. Nove predstave o starim prijateljstvima i ponudama kooperacije i zajedništva su dovedene u pitanje i ovo je definitivno razotkrivanje Zapada u odnosu na nas.

Jovanović ističe da Srbija mora ozbiljno da promisli o svojim dosadašnjim putevima koje smo izražavali i prihvatali za integraciju sa drugim zemljama.

- Zaokret bi bio moguć ukoliko bi se ovakva situacija sa strane Zapada nastavila u ovim ili u drugim bojama. To bi nas ohrabrivalo da preispitamo naš dosadašnji odnos sa njima i mogućnosti za neke druge opcije koje bi u većoj meri obezbeđivale naše nacionalne interese. Ovo će biti jedan novi vetar u leđa našim političkim razmišljanjima o pravcima našeg budućeg postrojavanja u svetu.

Istoričar Saša Adamović ukazuje na to da je Mađarska svojim glasanjem još jednom pokazala da je najviše napredovala na polju suverenističke politike, čak i u odnosu na EU.

- Ona je zbog toga postala neka vrsta "negativnog" primera za sve druge države tog bloka, zato što je elita u Briselu često doživljava kao državu koja na neki način mora da bude kažnjena zbog takve politike. Iz tog razloga reč "orbanizacija" upotrebljava se kao pežorativan izraz u EU. Uvek sam govorio da bi bilo dobro da se "orbanizacija" zapravo proširi na kompletnu EU, jer bismo onda taj blok imali kao ozbiljan geopolitički identitet sposoban da artikuliše sopstvene interese mimo interesa nekih drugih sila, pre svega Amerike. EU u ovom trenutku ne pokazuje dovoljnu ozbiljnost da bi postala atraktivna i privukla druge države.

Karijerni diplomata Zoran Milivojević ističe da je argumentaciju srpske strane prihvatilo više od polovine sveta, da je on podeljen i da je ovo ulog za budućnost:

- Pokazalo se da je međunarodni položaj Srbije značajno unapređen i poboljšan i da je stvoren jedan ozbiljan prostor u kome se može ubuduće delovati. Videlo se i na koje države Srbija može da računa.

Prilika - samit BRIKS u Kazanju

JOVANOVIĆ podseća na to da je predsednik Vučić dobio nedavno poziv da prisustvuje samitu BRIKS (o kojem se učestalo vodi polemika kao o alternativi evrointegracijama) koji se u oktobru održava u ruskom Kazanju:

- Naravno, da treba da prisustvuje samitu, jer to otvara neke nove mogućnosti, a da imamo podršku pojedinih zemalja tog bloka, pokazalo je i glasanje u UN.

BRIKS čine: Rusija, Brazil, Indija, Kina, Južnoafrička Republika, Etiopija, Egipat, UAE, Iran i Saudijska Arabija. Od pomenutih zemalja, Rusija, Kina i UAE bile su protiv rezolucije o Srebrenici, Brazil, Etiopija i Indija uzdržane.

Pogledajte više