"NOVA STVARNOST ONOGA ŠTA JE GENOCID": Svetski stručnjak o usvajanju rezolucije o Srebrenici - Zanemareno ubijanje i patnja srpskih civila

Set Džejkobson, nacionalno priznati konsultant za odnose sa javnošću i predavač na prestižnim svetskim univerzitetima, je u svojoj analizi za Džuiš Džurnal naglasio kako termin genocida od sada ima drugačije značenje, tačnije koristi se da opiše bilo koju vrstu događaja uključujući ugrožene kulture, etničke sukobe, rasnu neravnotežu, građanski rat, pobunu i verske sukobe. 

- Nekada jedini deskriptor ograničenog broja užasnih događaja u istoriji, reč „genocid” je postala termin koji se preferira za sukobe širom sveta. Izraz, koji je u senci užasa holokausta i Staljinove gladi u Ukrajini skovao jevrejski pravni naučnik Rafael Lemkin, sada je kooptiran da opiše bilo koji broj događaja uključujući ugrožene kulture, etničke sukobe, rasnu neravnotežu, građanski rat, pobune i verski sukobi. 

Nigde ovo nije jasnije nego usred sukoba Hamas-Izrael, koji je izazvao ogromnu debatu širom sveta o tome šta zaista predstavlja genocid – ne uvek građanski diskurs koji je još više bolni zbog povezivanja samog termina sa Holokaust. Sada, Ujedinjene nacije prodiru dalje u ovaj argument dok njihova Generalna skupština raspravlja o još jednom tragičnom masovnom ubistvu usred oružanog sukoba koji ponovo postavlja pitanje kako da procenimo šta je zapravo genocidni događaj - naveo je Džejkobson u svojoj analizi.

Podsetimo, Generalna skupština Ujedinjenih nacija danas je usvojila rezoluciju o Međunarodnom danu sećanja na žrtve Srebrenice kojim se masakr nad Bošnjacima u Srebrenici zvanično priznaje kao genocid.

Ova rezolucija je pokrenula složenu i nijansiranu debatu o razboritoj upotrebi termina. Srbija se protivi rezoluciji, ističući potrebu za nacrtom koji izbegava termin „genocid“ i podjednako odaje počast istorijskim zločinima koji su ubili hiljade nevinih Srba i Hrvata tokom tog nasilnog građanskog rata, napominje autor.

- Masakr u Srebrenici je nesporno bio razoran događaj u kojem su se dogodili stravični ratni zločini; Srpski lideri to ne poriču. Naprotiv, njeni lideri, uključujući aktuelnog predsednika Aleksandra Vučića, odali su počast žrtvama i prepoznali ovo mračno poglavlje istorije. Ali rezolucija UN postavlja ozbiljna pitanja o tome da li svi ratni zločini predstavljaju genocid. On takođe postavlja pitanja inkluzivnosti jer je sastavljen u tajnosti i ne pominje istovremene patnje hiljada srpskih i hrvatskih civila koji su takođe ubijeni. Srbija je dodatno postavila legitimna pitanja da li se događaji u Srebrenici postavljajuna nivo genocida i da li je rezolucija Ujedinjenih nacija politički trik ili razuman pokušaj da se eklatantan čin nasilja označi kao genocid - ističe Džejkobson.

Autor teksta navodi i to da su skepticizam u vezi sa primenom „genocida“ na građanski rat u Bosni izrazili su poznati proučavaoci holokausta, uključujući i velikog Jehudu Bauera, koji, više nego verovatno iko na ovoj zemlji, zna značenje termina „genocid“ i očajava zbog posledica prekomerne upotrebe.

- Kako je Efraim Zurof, glavni lovac na naciste Centra Simon Vizental, prošlog meseca napisao u Jerusalem Postu, „predstojeća rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o zvaničnom priznanju masakra u Srebrenici genocidom je dobronameran potez koji muči potencijalne zamke koje bi mogle da pogoršaju tenzije, a ne da podstaknu pomirenje.” Izraelski istoričar Gideon Grajf, koji je bio predsednik Nezavisne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u regionu Srebrenice od 1992. do 1995. godine, opisao je to kao „ružnu, odvratnu političku inicijativu“ - pojašnjava Džejkobson.

Njegov stav je i da s obzirom na opasnost od razvodnjavanja termina „genocid“, impulsa koji je implicitan u ovoj rezoluciji, Izrael nije bio pristalica afirmativnog glasanja u Ujedinjenim nacijama.

- Od ključne je važnosti da međunarodna zajednica zauzme oprezan i informisan pristup priznavanju genocida. Ovo nije novo, jer su Sjedinjene Države i druge zemlje izrazile zabrinutost oko toga šta bi trebalo okarakterisati kao genocid kada se raspravlja o mnogim groznim događajima o kojima se raspravljalo pred UN i drugim međunarodnim organizacijama.  

Lemkin, advokat rođen u Lavovu, sada Ukrajina, koji je pobegao u Sjedinjene Države 1941. i izgubio veliki deo svoje porodice u holokaustu, odgovoran je za reč „genocid“. On je stvorio termin za zločin toliko ogroman da ranije nije postojao naziv za njega. On je to definisao kao „uništenje nacije ili etničke grupe“. Genocid je, napisao je on, „uperen protiv nacionalne grupe kao entiteta, a radnje koje su uključene su usmerene protiv pojedinaca, ne u njihovom individualnom svojstvu, već kao pripadnika nacionalne grupe“. Drugim rečima, genocid je kada je nacionalna ili etnička grupa ljudi ubijena ne zbog svojih postupaka, već zbog njihovog identiteta. Reč je razvio kombinovanjem starogrčke reči genos (rasa, pleme) i latinske cide (ubijanje) - navodi se u tekstu.

Usvajanje Generalne skupštine UN o priznavanju masakra u Srebrenici genocidom je podvuklo potrebu za promišljenim, informisanim i rigoroznim pristupom priznavanju genocida.

Dakle, kada se gleda na aktuelnu rezoluciju koja je danas stavljena pred Generalnu skupštinu UN, fundamentalno je pitanje da li se ona zaista uklapa u tu definiciju, upitao je Džejkobson.

- Odgovor je složen i zahteva nijanse. Takođe zahteva prepoznavanje opasnih implikacija šire i neselektivne upotrebe termina, kao i važnost pridržavanja kriterijuma koji odražavaju poreklo i istoriju termina.

Holokaust je bio posebna istorijska tragedija koju je društvo priznalo kao pokušaj da se uništi ili eliminiše etnička grupa. Pogrešna primena termina rizikuje da banalizuje njegov značaj, ometa napore za sprečavanje budućih genocida i potencijalno ometa procese pomirenja i izlečenja. Ako se stotine masovnih ubistava koja su se dogodila od Holokausta budu procenjene kao genocid, biće smanjena specifična namera upotrebe izraza za najstrašniji od takvih masovnih zločina, a time i sam termin „genocid“ - navodi autor.

Za kraj svoje analize, Džejkobson je poručio da dok se međunarodna zajednica bavi ovim izazovnim pitanjem, od suštinske je važnosti da podržimo integritet termina, istorijsku pozadinu i tražimo da postoji dublje razumevanje ovih tragedija i načina na koji ih prihvatamo.

- Bez te rasprave može biti samo veće podele, mržnje i bola. Moramo kao zajednica naroda priznati ogroman značaj onoga štA je zapravo genocid i kako ga treba tumačiti - poručio je Džejkobson.

(jewishjournal)

BONUS VIDEO