MANIPULACIJE SARAJEVA: DŽelate Srba ukopavali u Potočarima

Predsednik Aleksandar Vučić je najavio da će Srbija biti u najjačem sastavu u Njujorku kada god sednica bude, kako bi uradila sve što može da se naši argumenti čuju, a suština je u tome da ne negiramo zločin u Srebrenici, poštujemo žrtve, ali tvrdimo da genocida nije bilo, što je i stanovište brojnih istraživača koji se bave genocidom, poput Izraelaca Gideona Grajfa i Efraima Zurofa i mnogih domaćih naučnih radnika i akademika.

Osim toga, Srbija tvrdi da je broj žrtava koje Bošnjaci koriste mnogo manji, što je uostalom i utvrđeno nezavisnom međunarodnom istragom koju je inicirala Republika Srpska i gde je utvrđeno da je u celoj srebreničkoj regiji stradalo 3.714 Bošnjaka i oko 2.500 Srba, uz tvrdnju Grajfa da genocida nije bilo i da nije postojala namera da se jedan narod uništi.

Srebrenica, iako mesto stradanja, bila je od početka plodno tlo za manipulaciju na šta ukazuju mnogi dokumenti dok je rat trajao, ali i kasnije. Tako, na primer, u izjavi koju je 26. jula 1995. godine dao Avdo Palić, jedan od komandanata vojske BiH piše da je "tokom proboja" poginulo oko 4.500 vojno sposobnih ljudi, a on takođe govori i o bitkama sa "četnicima", navodeći i gubitke protivnika. Ovo ukazuje na to da Srebrenica, iako je to zvanično bila, suštinski nikada nije bila demilitarizovana zona. Takođe, kasnije se ispostavilo da se među sahranjenima u Potočarima, gde bi trebalo da budu samo srebreničke žrtve, nalaze i stradali u borbama u drugim delovima BiH, a na nekim grobovima se nalaze i imena živih.

O ovim manipulacijama je istragu vodio istoričar Milivoje Ivanišević istoričar i predsednik Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku.

- Ukopavanju prvih 600 tela navodnih žrtava 31. marta 2003. prisustvovao je lično i Bil Klinton, tadašnji predsednik SAD. U spisku tih 600 "žrtava" nije bilo civila, dece ili žena. Međutim, bio je 271 muškarac, a oni su već naredne godine ponovo oživeli u biračkom spisku OEBS za prve izbore u BiH. Falsifikat je bio više nego očigledan. U spisak "žrtava" upisani su živi muslimani Srebrenice i okolnih sela. Na prvim izborima bile su 2.442 osobe koje su pre toga proglašene za navodne žrtve i pokopane u Memorijalnom centru. Potom sledi veliki broj lažnih žrtava i ljudi koji su pokopani prethodnih godina i izvađeni iz okolnih grobnica. To su, pretežno, njihovi ugledni borci, mudžahedini, odgovorni za ubistva, pokolje i uništavanje srpskih sela - naveo je Ivanišević, uz ocenu da je za srpski narod presudan uslov za trajno pomirenje da se u Memorijalnom centru obavi "razdvajanje civila od vojnika, izmeštanje šehida, mudžahedina i boraca Armije BiH na neko drugo mezarje, a ovaj objekat pretvori u groblje isključivo civilnih žrtava Srebrenice".

Ivanišević navodi da postoje dokazi za to da je deo onih koji su sahranjeni u Memorijalnom centru poginuli na drugim mestima:

- Uvidom u muslimanska, prvenstveno armijska, dokumenta vidi se da su mnoga lica, borci Armije BiH, stradala pre datuma kada su ta dokumenta pisana, a to znači i znatno pre događaja u Srebrenici jula 1995. A neki su umrli i pre nego je rat počeo. U prvom ukopu izvršenom 31. marta 2003. godine iz mezarja Kazani preneto je u Memorijalni centar Potočari i ponovo pokopano telo Hameda (Hamid) Halilovića (1940-1982). Reč je, kao što vidimo, o licu koje je umrlo mnogo pre početka rata. Nepotpunim uvidom u neke matične knjige umrlih koje su vodile muslimanske vlasti utvrdili smo da ni lica čija su imena navedena u izveštaju, nisu bila žrtve "masakra" jula 1995. godine u Srebrenici, već su većinom umrla prirodnom smrću na drugim mestima i u drugo vreme. Nažalost nismo u mogućnosti da ostvarimo makar i površan uvid u većinu matičnih knjiga umrlih ni u Srebrenici ni u ostalim susednim opštinama. Verujemo da bi u tom slučaju ovaj spisak bio višestruko uvećan.

Ivanišević tvrdi i da se "među imenima lica koja su pokopana u Potočarima nalazi nemali broj onih koji su odgovorni za zločine nad srpskim stanovništvom - imali su značajne činove, rukovodili ili komandovali u raznim kriznim štabovima, upravnim organima Stranke demokratske akcije (SDA), policijskim i civilnim vlastima, kao i jedinicama Armije BiH".

Opisujući jedan takav slučaj, navodi se da je na jednom grobnom mestu pokopan izvesni Hajrudin (Šefko) Avdić, koji je bio komandant Teritorijalne odbrane Sućeska u razdoblju od 2. maja do 1. avgusta 1992, a potom pomoćnik komandanta za bezbednost 281. Istočnobosanske lake brigade Armije BiH sa sedištem u Sućeskoj:

- Planirao je, neposredno rukovodio i učestvovao u napadu, pljački i uništavanju srpskih sela Osredak, Viogor, Orahovica i drugih mesta na području opštine Srebrenica 15. maja 1992. (tom prilikom je ubijeno osam osoba srpske nacionalnosti). Isto se dogodilo i sa sledećim srpskim selima: Jeremići, zaselak Manovići, opština Vlasenica, 28. maja 1992. (ubijeno troje meštana). Rupovo Brdo, opština Vlasenica 10. juna 1992. (osam žrtava). Srpska sela oko Srebrenice, Zalazje, Sase... 12. jula 1992. (47 srpskih žrtava). Hranča, opština Bratunac 25. jul 1992. (osam žrtava). U toku samo tri meseca svog komandovanja Hajrudin Avdić je opljačkao i spalio više od deset srpskih sela i učestvovao u ubistvima 74 Srba u opštinama Srebrenica, Bratunac i Vlasenica.