ISPLIVAVA ISTINA O LAŽIRANOM GENOCIDU: Crna Gora šalje u UN dva amandmana, potvrđuje da će glasati za tekst rezolucije

S obzirom na to da je odluka o podršci rezoluciji izazvala očekivano burne reakcije, Crna Gora je ovim pokušala da "smiri političke napetosti u regionu" i napravi dodatni alibi za konačno dizanje ruke "za" na sednici GS UN.

Crnogorska vlada na telefonskoj sednici u subotu uveče usvojila je informaciju o amandmanima, a u kojoj se navodi da je odgovornost za zločine isključivo individualna i da ne može targetirati narod ili države, i naložila Ministarstvu spoljnih poslova da tu odluku prosledi predlagaču.

Prvi amandman glasi: "Krivica za zločin genocida je individualizovana, te se ne može pripisati bilo kojoj etničkoj, verskoj ili drugoj grupi ili zajednici u celini". U drugom amandmanu se, kako prenosi crnogorski javni servis, navodi: "Potvrđujući nepovredivost opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH u svim njegovim odredbama".

Ovim amandmanima, kako su rekli iz Vlade, sprečava se svako potencijalno manipulisanje na štetu Srbije i srpskog naroda u smislu bilo kakvih pravnih i političkih reperkusija i onemogućava se narativ, ali i namera da se jedan narod proglasi genocidnim. Drugim amandmanom suštinski se dodatno afirmiše postojanje Srpske u sklopu Bosne i Hercegovine, što je garantovano Dejtonskim sporazumom, s obzirom na to da su se od pojedinih zvaničnika mogle čuti izjave usmerene protiv RS.

U međuvremenu, lider Demokratske narodne partije Milan Knežević, koji smatra da će glas za rezoluciju naneti nepopravljivu štetu srpskom i crnogorskom narodu "uvodeći nas u društveno-političku nestabilnost i dodatnu polarizaciju", juče je obelodanio pismo Karla Bozole, visokog predstavnika UN za vreme građanskog rata u BiH. U njemu Bozola pod zakletvom otkriva nove činjenice i detalje koji se odnose na dešavanja u Srebrenici 1995. godine i navodi da je veliki broj sahranjenih u ovom mestu donet iz drugih gradova i sela. Primerak ove izjave uputio je premijeru Milojku Spajiću, predsedniku države Jakovu Milatoviću, predsednicima Srbije i Republike Srpske, Aleksandru Vučiću i Miloradu Dodiku.

- U Srebrenici je po šumama stradalo oko 1.100 civila muslimana, jer su bili naoružani i odgovarali su na napade, ali je bilo i onih koji su kao nenaoružani takođe stradali, njih još oko 250 oko Srebrenice za tri godine, a vojnika muslimana oko 2.500 do 2.800 do kraja rata. Svi ostali sahranjeni - doneti su iz drugih gradova i sela - stoji u pisanoj izjavi Bozole.

Visoki predstavnik UN za vreme rata u BiH objašnjava da ovom izjavom želi da upozna širu javnost sa pravim dešavanjima u slučaju Srebrenice, navodeći da je imao potpuni uvid jer je u tom periodu kao delegat UN i Evropske unije na nivou Bosne i Hercegovine, Srbije, Hrvatske i Crne Gore, sve vreme obilazio bolnice i organizovao dobijanje donacija, kao i zbrinjavanje bolesne dece i ranjenih za lečenje u bolnicama EU.

- Veliki broj dece zbrinjavan je uz saradnju i nadgledanje Instituta za majku i dete iz Beograda i Novog Sada, a isti primer odnosi se i za BiH i Hrvatsku - tvrdi Bozola. - U timu su bili čuveni doktori iz EU, sa po tri grupe u tri pravca. Pošto dobro govorim jugoslovenski i poznajem dobro eks- Jugoslaviju, imao sam zadatak da otvorim proces razmene zarobljenih lica. Obavljanje tog zadatka nosilo je sa sobom i ogroman rizik, jer su sve strane, većinom, ubijale zarobljenike. Pune četiri godine u procesu obavljanja toga zadatka bivao sam više puta zarobljavan, ali sam pritom uspeo da izvršim veliki broj razmena zarobljenika. Spasio sam i uspeo da ih vratim u njihove zemlje, uputivši ih Širaku, i dva francuska pilota, koji su pali iznad Sarajeva, a takođe i jednog američkog pilota, koji je pao u blizini Gline kod Bihaća. Pošto sam se kretao u svim zonama gde su trajale ofanzive, od Sarajeva do Knina, mene su kontaktirali svi komandanti i generali. Više puta sam se čuo oko razmene zarobljenika sa generalom Dudakovićem i generalom Ratkom Mladićem, kao i sa mnogim drugim komandantima i generalima koji su me poznavali.

Bozola navodi da je više puta bio u Srebrenici i da je mnogo srpskih civila oko ovog grada ginulo od ruke Nasera Orića u periodu od 1992. do 1994. godine:

- Oko Srebrenice se ginulo i u zasedama iz privatnih kuća. Srbi su bivali ogorčeni zbog toga što upravo general Mladić nije mogao to da kontroliše. U razgovoru sa njim, u prisustvu plavih šlemova (Holanđani), general Mladić mi je kazao da moram organizovati povlačenje civila muslimana autobusima prema Zenici. Tražio je da ja lično budem prisutan, jer nije bilo čoveka sa te teritorije a da nije izgubio nekog člana familije ili čitavu porodicu. Jasno je kakav pritisak je Mladić vršio oko povlačenja civila muslimana, i nadam se da je to svakom očigledno. Unproforci su mu tim povodom zahvalili i odgovorili da komandant Orić neće ni da nas primi, ni sasluša, i da se tu ništa ne može učiniti, pa se ja pitam zašto sada mnogi ćute i ne daju nikakve izjave, ili zašto ne predoče javnosti svoje tadašnje zabeleške.