HITNA SEDNICA SB UN O BiH: Cvijanović - Rezolucija o Srebrenici je sakrivena od javnosti, o njoj Predsedništvo nije glasalo; Obratio se Đurić

SAD na strani Šmita

Predstavnik SAD se javio samo kako bi ponovo istakao kako Šmit tu ipak nije u lično ime.

Cvijanović ponovo tražila reč

Željka Cvijanović je prilikom ponovnog obraćanja istakla da Šmit nije priznat jer nije ispunio uslove iz Aneksa 10. Takođe je istakla da govori u svoje lično ime, a ne Predsedništva u celini.

- Da bismo izneli takav stav moramo da imamo konsultacije, tako da nema potreeb da se to naglašava. Zhavalila bih Lagumdžiji što je pročitao moja pisma shondo tome da ih ne prosleđuje tamo gde treba, za razliku od pisama Bećirovića. Dobro je što je Lagumdžija pomenuo i Oružane snage, jer je Predseništvo zaduženo za odbranu i čudno da niko nje regaova na ono što je rečeno shodno tome da sam citirila Isaka i Heleza koji otovoreno prete ratom - rekla je Cvijanović, te dodala da joj je žao što to Šmit nije komentarisao.

Cvijanović je pomenula da kada je Makron govorio o džihadu, da to zahteva veću pažnju nego ono što govore predstavnici RS, ali ljudi o tome ne žele da pričaju, pojasnila je.

Obraćanje predstavnika Hrvatske

Predstavnik Hrvatske je istakao da MZ ima pozivitnu ulogu u BiH.

Obraćanje Đurića

Marko Đurić je kao predtsavnik Srbije, rekao da sve žrtve zaslužuju istu pravdu i ravnopravno postupanje.

- Moja zemlja podržava teritorijlani integritet BiH, ali i nadležnosti RS. Želim da govorim i u ime budućih generacija, koje ne zaslužuju da provedu život u istorijskim rovovima koje su iskoplae druge generacije... Mislim da svi treba da pognu glavu preds vim žrtavama. Želim sada da pitam sve one koji su predložili ovaj nacrt BiH. Ova rezolucija koja je pokrenuta bez konsenzusa u BiH, je dovoljan razlog da ponovo pogledamo ovaj dokument - rekao je Đurić.

Istakao je da se stepen etničkih tenzija ponovo povećava.

- Došlo je do podele u MZ, oko pitanja o kome treba da svi budu jendoglasni. Rezolucija o Srebrenici je pripremljena je u poptunoj tajnosti bez konsuktovanja eniteta i izabranih predstavnika i bez pokušaja da se uvaži na sotitne hiljada drugih žrtava. Nparavljena je uprkos onome što zahteva podršku durgih naroda - rekao je Đurić.

Pomenuo je i da je reč o pravilima SB.

- Srbija kontirnuirano i dosledno osuđuj sve zločine, naročito masakr u Srebrenici. Viši funkcioneri Srbije, ukljulujući dva predsednika odali su počast žrtavama u Potočarima. Međutim, želio bih samod a postavim pitanje onika koji su inicirali reziluciju - Šta će te reči ovde priustnima Duški i Svtelani Stanić koje su sa 8 godina bile zlsotavljanje u logoru samo zato što su srpskinje, takođe Rajko Konjević koji je zatekao članove porodice zaklane... sve te žrtve su manje vredne sećanja? - upitao je Đurić.

Pomenuo je da sve žrtve treba da imaju jednaka prava da se njihov bol čuje.

- Treba imati jednaku pravdu za sve žrtve rata u BiH - poručio je Đurić, te dodao da je stvarni razlog ove Rezolucije otkrio Konaković, koji je pre par dana rekao "kako Srbija ne zaslužuje ništa sem da bude prezrena".

Time je ukazao da ne želi dobre susedske odnose, pojasnio je Đurić, te dodao da se dešava egzodus u BiH te pitao kao će uopšte ostati ukoliko se stalno otvaraju stare rane.

- Ne želim da naš region obrezne u mržnju, tako što će se prisećati onoga što se desilo... Da li žele da žive u ogorčenju ili da grade budućnost - rekao je Đurić.

Đurić je rekao da umesto iskopavanja straih grobova i robova, treba napraviti novu Rezoluciju koja će voditi pomirenju, prosperitetu u BiH, jer naš region ima najveći potencijal za razvoj.

- Tretirajmo sve žrtve jednako bez osvete kroz politički diskurs. Moramo izgraditi poverenje... - rekao je Đurić.

Pozvao je još jednom da svi zajedno rade na prevazilaženju ovih problema, te da se trebaju prevazići podele i da se bolna istorija ne ponovi nikada.

Obraćanje Lagumdžije

Predstavnik BiH je konstatovao da je ova sednica bila nepotrebna. Ambasador Bih je istakao da Ruska federacija govori o zabrinutsti samo jedne strane.

Zlatko Lagumdžija je sramno izjavio da saslušanje jedne strane i jednog naroda povreda prema ostalim konsistutivnim narodima.

- Prema Ustavu, ne postoji naziv zajednička država BiH. Čuli smo da ste primili pismo člana Predsedništva Bih što jr poslužilo za održavanje ovog sastanka i to govori o vašoj pristrasnoti - rekao je Lagumdžija.

Kako je rekao entiteti nemaju legitimitet, već raspodelu nadležnosti. Takođe pomenuo je da postoji nepoznavanje Ustava od strane Rusije.

Lagumdžija je izneo niz sramnih optužbi na račun Republike Srpske i njenog vođstva, te da oni unose nemir u BiH, i žele secesiju.

Dodao je da se radi i o pretnjama po stabilnost u regionu.

Lagumdžija je odlučio da pomene i sramnu presudu koja je juče donesena zbog poricanja genocida, te prozvao Srbiju jer se nije oglasila danas. Naime uslov Srbije je bio da se iz dokumenta izbaci reč "genocid" što se nije desilo.

Sramno je zatražio pravdu za žrtve genocida tokom svog obraćanja.

Nebenzja ljut zbog reakcija Zapada

Nebenzja je istakao da kolege sa Zapada nemaju nikakvo interesovanje za ovu temu.

- Kada je reč da se okrivi samo jedan narod i zatvore oči pred kršenjem Ustava to danas niko nije pomenuo. Jasno je da je Šmit ne žali za onim što je uradio, s bozirom da nije bilo druga dva člana Predsedništa... Postoji flagrantna kampanja da se Rusija pretvori u instrument interesa. Navodno naše kolege smatraju da su neke teme koje se pominju idu u korist nama. Na koji način? - rekao je on.

Dodao je da Vašington i Brisel ne mogu ni zamislit posledice ovog svega.

Obraćanje članica 

Japan i Ekvador pozvali su obe strane na saradnju. Predstavnik Alžira, je podsetio da je Dejton postavio temelje za demokratiju i suživot, te da je ta država uvek za rešenje koje donosi sama država, te da je važno da se Dejton sprovedu sve uključene strane. Dodao je i da je Alžir zabrinut situacijom.

Predstavnik Švajcarske je izneo sraman stav, da su zabrinuti zbog ponašanja Republike Srpske koja navodno svoji postupcima podriva stabilnost u BiH.

Predstavnik SAD je okrivio Rusiju, te ovu sednicu nazvao "sramnim pokušajem da se iskoristi ovaj Savet". On je takođe sramno optužio Dodika i da njegovo poricanje genocida u Srebrenici podriva krizu.

Predstavnik Gvajane, istakla je da ta država podržava terotirojialni integritet BiH, te da treba da se radi na opštem pomirenju, te su pozvali sve strane da rade na pronalasku rešenja.

Predstavnik Mozambika je rekao da nije moguće izgraditi državu bez političke opredeljenosti. Bolna istorija BiH je stvorila plodno tlo za ekstremizam koji su se ukorenili, pojasnio je.

Predstavnik Slovenije je tokom obraćanja u SB UN poručio da je Slovenija iskren prijatelj BiH, te dodao da je Dejton stub mira. Osim toga istakli su da punu podršku prižaju Šmitu, te da veruju proceni EUFOR-a da je situacija u BiH bezbedna.

Korea je stava da SB redovno sluša izveštaje o BiH, te da ova hitna sednica možda i nije bila potrebna. Predtavnik ove države je izrazio podršku teritorijalnom integritetu BiH, te dodao da se protive svakom postupku koja ugrožava Dejton.

Predstavnik Kine konstatovala je da je primena Bonskih ovlaštenja dovelo do tenzija, i da Bonske ovlasti nisu namenjene da budu trajna stvar i da problemi treba da se rešavaju u okviru države. Retorika razdora neće pomoći smirivanju tenzija. Nacrt Rezolucije koja se tiče genocida i sva kontrovetza koja se dešava, nije predložena u cilju da se održi mir. Kina je psremna da se aktivno angažuje u diskusiji. 

Predstavnik Velike Britanije je u svom obraćanju rekao da aktulena situacija ne opravdava urgentnu sednicu. Kako je rekao situacija u BiH je i dalje stabilna. Kako je rekao daju podršku Kristijanu Šmitu da se meša u unutrašnje stvari u BiH. Brine ih "negiranje genocida i slavljenje zločinaca". Pokušao je ponovo da opravda predlog rezolucije, te istakao kako ovo navodno nije udar na celi srpski narod.

Francuska je takođe stava da je ovaj sastanak nepotreban te da se ne slaže sa Rusijom. I oni su takođe za sve okrivili RS i njene zvaničnike, sramno navodeći da svojim ponašanjem narušavaju bezebdnost i stabilnost regiona.

Predstavnik Sijere Leone je poručio da pozdravljaju korake koji su urađeni po pitanju dobijanja statusa za članicu EU. Pozvali su sve aktere da se uzdrže od akata koji bi podrili funkcionalost. Takođe konstatovao je da podržava EUFOR i rad komesara i UO PIK-a. 

Predstavnik Malte je pozvao vođstvo BiH da se uzdrže retorike koja podriva podelu. Malta apleuje na sve strane u BiH da poštuju Dejton. Pomenula je da se nada da će ovaj sastanak doprineti smanjenju tenzija. Dodalo je i da uskoro sledi ponovni sastanak o pitanju BiH. Malta podržava napore EUFOR-a i odluku da se otvore pregovori za pristup EU. Malta je izrazila zabrinutost zbog stavki koje mogu otežati pristup EU. Posvećenost svih strana pomirenju je hitno potrebno. Podržavaju teritorijalno jedinstvo BiH.

Obratio se Nebenzja

Kako je rekao Rusija je zahtevala ovu sednicu jer postoje događaji koji narušavaju stabilnost. Politička struktura je takođe neobična, jer Predsednišvto BiH čine tri člana koja se rotiraju, i apel Cvijanović je da se spreči negativno dejstvo veća.

Nebenzja je dodao da Srebrenica nije jedina krvava epizoda rata u BiH. Rekao je da je pre 29 godina potpisan Dejton i došao kraj sukobu u BiH.

- Zapad ne štedi napor da izbegne debatu o ovom pitanju. To je očigledno bili u martu kada su kolege sa Zapada blokiral einicijativu o agresiji na Jugoslaviju - rekao je.

Zapadni mediji kao vuci u ovčijoj koži srede politike namere, a postoje nastojanja da se diskredituju određene strane, dodaje Nebenzja te pominje da treba da se obezbedi ravnopravan i jednak dijalog bez nametanja rešenja sa strane i da se zaustavi proces u kome BiH klizi ka eskalaciji.

- Sudbina BiH treba da leži isključivo u rukama njenih naroda - dodao je Nebenzja.

- Razlog za ovaj sastanak je iznenadno pogoršanje situacije u Bosni i Hercegovini. Loša situacija u državi može još da se pogorša. Cvijanović je poslala pismo sigurnosnom veću sa zahtevom da se održi sastanak jer postoje značajni događaji koji se depavaju, a koji onemogućavaju funkcionalnost i stabilnost BiH. Ovo je poziv na uzbunu predstavnice iz RS zbog situacije koja se negativno održava. Mi ne možemo da ostanemo gluvi, jer smo mi tu da sprečimo da do bilo kakvog konflikta dođe  - rekao je Nebenzja.
On je podsetio da je rat u BiH odneo na stotine hiljada života.

- Svaka strana ima nešto da kaže o onoj drugoj. Srebrenica nije jedina krvava mrlja u ovom ratu. Imamo obavezu da ne ponovimo greške koje su tada napravljene. Rusija nema pravo da okrene glavu na drugu stranu.

Rekao je da je pre 29 godina potpisan Dejton i da je došao kraj sukobu u BiH.

- Skoro 30 godina Dejton je obezbeđivao mir u ovom regionu. Međutim, u skorašnjim mesecima događaji koji su se desili svedoče o kršenju ovog principa, ovakve incidente se događaju svakog dana. BiH je danas izgubila status suverene i nezavisne države i teško je shvatiti da u 21. veku u srcu Evrope konačnu reč o svim događanjima u državi ima građanin Nemačke koji se predstavlja kao visoki predstavnik. On funkcioniše de fakto ispred male grupe stranih država i predstavlja njihove interese te koristi Bonska ovlašćenja nezakonito. On se ponaša kao monarh i zapadnjački pioniri demokratije zapravo odobravaju ovakvo ponašanje. Poslednjih godina je uspeo da podeli državu do ranije neviđenog nivoa. Dakle to treba da se napomene i da su SAD i Velika Britanija tvrde da samoimenovani visoki predstavnik ne može da se obraća u UN - kazao je on.

- U Ustavnom sudu BiH postoje strane sudije koje su 2023. godine izabrani od stranaca. Povelja u Ustavnom sudu je prepisana. Od ranije devet, sada ima šest sudija i uopšte nema srpskih sudija i samo je jedan sudija Hrvat. Zapitajte se da je takva situacija u vašoj državi. Situacija u BiH je potpuno može da se otme kontroli zbog ponašanja predstavnika UN - rekao je on i podstio na rezoluciju o Srebrenici.

- Ta rezolucija je predložena bez ikakve saglasnosti članova Predsedništva BiH i suprotna je Ustavu koji je najviši zakon zemlje. Ministri BiH i stani predstavnici BiH u UN izgleda su zaboravili na potrebu da moraju da konsultuju konstitutivne narode kada su iskoristili ovu priliku da ovu inicijativu predlože koja je blago rečeno provokativna. Više od jedne trećina građana BiH se protive ovoj rezoluciji, a tome i svedoče demonstracije kojima je prisustvovalo na hiljade ljudi što znači da su ovi potezi čisto političke prirode. Ovo je namerno kršenje zloupotrebe mirovnog sporazuma, ovo je nečuvena zloupotreba. Nesagledice su posledice ovoga, a ne može se iključiti mogućnost da se kriza prelije iz okvira BiH i uzrokuje nestabilnost širom Balkana. Neviđeno je cinično i da ovaj nevorovatan dokument predlaže Nemačka koja je u Drugom svetskom ratu počinila najveći i najgori genocid u istoriji čovečanstva, koji će biti večno zabeležen u istoriji čovečanstva. Prvi put nakon Drugog svetskog rata nemački avioni su učestvovali 1995.godine su učestvovali u bombardovanju Sarajava. Rezolucija je dokument koja nema ništa sa navedenim ciljem sećanja na žrtve iz rata 1995. godine i nema ništa sa postizanjm pomirenja u BiH.  Jasno je da autori dokumenta pokušavaju da iskoriste Generalnu skupštinu i ovim dokumentom usmere istorijske tokove u svoje svrhe i svoje interese. Ovaj dokument ni na koji način ne doprinosi pomirenju BiH i ako bude stavljen na glasanje ovaj dokument može da izazove lančanu reakciju u celom svetu. Prisetimo se samo koliko mnogi imaju kostura imaju u ormarima i koliko tuge postoji - rekao je Nebenzja.

Na sednici se obratio i Šmit

Kristijan Šmit, visoki predstavnik koga Republika Srpska ne priznaje istakao je kako je on garant mira u BiH, što se ipaks hondo njegovim postupcima i ne može smatrati istinitim.

Naime on je rekao njegov zadatak da spreči nestabilnost u BiH, te je sramno okrivio Republiku Srpsku za eskalaciju situacije u BiH.

- Pretnje po BiH postoje jer predstavnici RS kontinuirano govore o otcepljenju, odvajanju entiteta od države. Dodik je nedavno izjavio da Bošnjaci mogu imati 25 posto teritorije. Neki su to shvatili kao prostor za etničke incidente. Pretnje po teritorijalni integritet postoje. Samo jedan je primer da se Cvijanović koja je prihvatila pozive da se blokira administrativna linija između dva entiteta, što podrazumeva kršenje Dejtonskog mirovnog sporazuma. Kao visoki predstavnik smatram da BiH može doći u stanje politički nestabilnosti, ali to se može sprečiti vraćanjem na Dejtonski sporazum, pogotovo kad Evropska unija nudi put integracija. Smatram da je kriza izazvana liderstvom RS-a - naveo je Šmit.

Obraćanje Željke Cvijanović

- Predsedništvo Bosne i Hercegovine, djeluje kao kolektivni tripartitni šef države i u to tijelo sam izabrana iz Republike Srpske, jednog od dva entiteta koja čine Bosnu i Hercegovinu - rekla je ona.

Podsetila je da se druga dva člana Predsedništva Bosne i Hercegovine biraju se iz drugog entiteta, Federacije BiH.

- To jasno pokazuje da Bosna i Hercegovina nije jedna izborna jedinica kada je u pitanju izbor zajedničkih institucija na nivou BiH. To takođe govori da je Ustav BiH, odnosno Aneks 4. Dejtonskog sporazuma, pažljivo koncipiran tako da uspostavi sistem sa dva entiteta sa visokim stepenom autonomije i tri konstitutivna naroda, kao i sa važnim mehanizmima podjele vlasti. Ovi mehanizmi garantuju svim konstitutivnim narodima zaštitu od majorizacije i ravnopravno učešće u upravljanju zemljom.

- Takav princip jednakosti je primenjen za održanje mira. Želela bih da istaknem kritična pitanja koja opterećuju BiH, ali prvo da kažem da se stavovi BiH često tendenciozno prikazuju. Republika Srpska ne krši Dejtonski sporazum niti međunarodno pravo. Naprotiv, zalaže se za striktno pridržavanje Ustava BiH, kao dela ugovora, koji većinu nadležnosti ostavlja u rukama dva entiteta i svakom od tri konstitutivna naroda obezbeđuje mehanizme zaštite njihovih prava. Takođe, poštovanje međunarodnog prava znači da visoki predstavnici moraju biti imenovani u skladu sa procedurama utvrđenim Aneksom 10. Dejtonskog sporazuma i delovati u okviru propisanog mandata.

Cvijanović je dodala da izazovi sa kojima se poslednjih godina suoačava BiH predstavljaju pretnju da poremete mir u celom regionu te sprečavaju pomirenje u narodima.

- Srpska se protivi zloupotrebi i zaobilaženju naših institucija i odredbi Ustava kao što je, na primer, to slučaj sa aktuelnom rezolucijom o danu sećanja na Srebrenicu. Na pripremi ove rezolucije za glasanje na Generalnoj skupštini UN radi se bez ikakvih prethodnih konsultacija i odobrenja od strane relevantnih i nadležnih institucija BiH - istakla je srpski član Predsedništva BiH.

- Većina izazova se koristi u raznim manipulacijama, koju koriste razni akteri koji ponovo žele napisati Dejtonski ustav. Uplitanje u unutrašnje demokratkse procese, pretnje silom, nepoštovanje vladavine prava i međunarodnog prava, te mešanje u izbore... U središtu svakog spora nalazi se to što prema Dejtonu BiH može da funckioniše konsenzusom. Nažalost dok se srspki i hrvatski predtavnici bore za poštovanje Dejtona, Bošnjaci se bore za centralizaciju - rekla je Cvijanović te dodala da su neretko podržani od strane Zapada.

Cvijanovića je rekla da su visoki predstavnici pretežno na strani Bošnjaka te da krše Dejtonski sporazum.

- Pojedine strane diplomate u BiH i Šmit koji pozira kao neki hibrid, nešto između kolonijalnog guvernera i modernog despota i sve više ima tendenciju da se upliće u demokratske procese donošenja odluke u BiH. Ono je podiglo politički konsenzus koji se podsticao napredak BiH u EU... On je od suštinskog značaja za održavanje mira u našoj državi.

Cvijanović je istakla da se na sličan način zadire i u unutrašnja pitanja i tako OHR pomaže u njihovim postpucima.

- Čak je i rezolucija primer kako mešanje stranog faktora podriva stabilnost.

Cvijanovićeva je dodala kako Lagumdžija podržava nepoštovanje Predsedništva BiH. Nacrt je namerno sakriven od javnosti i o njemu Predsendištvo nije ni glasalo - rekla je Cvijanović, te doladala da nemera koja stoji iza nje, sve samo ne benigna.

Cvijanovićeva je napomenula kako Zukan Helez i Ramo Isak redovno imaju zapaljive izjave u kojima otovoreno pominju vojne sukobe i pozivaju na nasilje.

- Treba reći da ove otvorene pretnje Šmit i strani ambasadori retko osuđuju. Pre samo dve sedmice policijske snage su u Zenici uhapsile dve osobe za koje se sumnja da pripadaju islamistikoj zajednici u FBiH. Takođe korištenje poligona u BiH je omogućeno osobama koje se dovode u vezu sa vehabijskim pokretom.

Cvijanovića je istakla da je BiH među evropskim zemljama imala najviše stanovnika koji su otišli da vode pokrete džihadista u Iraku.

- Vladavina prava je u sedišti EU integracija, a njeni predstavnici isitiču važnost njenog poštovanja, a Šmit dobija tek blagi prekor zbog kršenja istih. Naime on ne odgovara ni jednoj insituciji, Vladi ili sudu. Nejasno je kako se ovo može uklopiti u bilo koji koncept vladavine prava - rekla je ona.

Pomenula je i vođenje sudskog postupka protiv Milorada Dodika i Lukića. Dodala je i sankcije od strane SAD i VB koje se koriste za zastrašivanje.

- Svi koji odbiju da se povinuju Šmitu, neminovno postaje meta sankcija.

Cvijanović je istakla da je ovo kršenje prava i da nema sumnje da je to pretnja stabilnosti i miru u BiH.

- Pored svega navedenog, nastavljaju se napori da se biračima u BiH uskrate prava. Iako najavljena kao tehnička izmena, ona je zapravo politička odluka i dovodi celi izborni proces u BiH. Šmit je i ovaj put prekršio Dejtonski sporazum - dodaje.

CIK sada može da zaobilazi sud pošto joj je Šmit dao pravo da kažnjava svako kršenje njegovog Izbornog prava, pojasnila je Cvijanović.

- Kada su Narodna skupština i izabrani predstavnici preduzeli korake, Šmit i njegovi saučesnici su zapretili prinudnom smenom. Lišavanjem zvaničnika i njihovoh nadležnosti birači su lišeni parava. Svaki put kada Šmit nametne neku odluku to destabilizuje BiH - rekla je Cvijanović. 

Dodaje da se postupci Šmita trebaju što pre osuditi i okončati.

Na početku sednice bilo je reči o situaciji u BiH tokom devedestih godina, tačnije o ratu koji je rezultirao uspostavljanjem Dejtonskog sporazuma.

Kako se moglo čuti na početku UN nije potpisnik Dejtonskog sporazuma, ali da rade sve na održavanju mira u BiH.

Predstavnik Srbije na ovoj sednici je Marko Đurić.

Sednica je zakazana na inicijativu Rusije,  koja je kao razloge navela narušavanje bezbednosne situacije i rizike podrivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, a biće održana u 16 časova po lokalnom vremenu.

Srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović zvanično je zatražila obraćanje na sednici Saveta bezbednosti UN putem video-linka. Cvijanović će u Njujorku objasniti kako Bošnjaci rezolucijom o Srebrenici krše Ustav i zakone BiH, preneo je ranije RTRS. Takođe, Sjedinjene Američke Države su uputile zahtev Savetu bezbednosti da se na sednici obrati i Kristijan Šmit.

Kako su "Novosti" pisale u publici će na ovoj sednici po prvi put sedeti srpske žrtve rata u BiH.

Podsećamo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je po prvi put organizovao da u sedištu Ujedinjenih nacija svedoče srpske žrtve rata u Bosni i Hercegovini i ispričaju svoju priču.