PETAR PETKOVIĆ SE OBRATIO IZ BRISELA: Bisljemija ne zanimaju Srbi, politika Kurtija je proterivanje našeg naroda na KiM (VIDEO)
DIREKTOR Kancelarije za KiM, Petar Petković obratio se javnosti iz Brisela gde je govorio o stanju srpskog naroda na KiM.
- Razgovori su bili teški i napeti. Imali smo direktne razgovore sa prištinskom stranom, što je dobro.
- Ja i eksperti srpske delegacije smo imali priliku da iznesemo sve u vezi sa idejama Evropske unije, kako da rešimo pitanje dinara, s ozbirom da je Kurti jednostranom odlukom o ukidanju dinara i platnog promenta Republike Srbije na prostoru KiM ugrozio opstanak srpkoskog naroda na KiM i znate da je to pitanje koje mora hitno da se rešava jer su Srbi ugroženi, jer su srpske institucije na KiM ugrožene, dovode se u pitanju njihovo postojanje i funkcionisanje.
- Ovo je šesti po redu sastanak. Sve vreme insistiramo na razgovoru, sve vreme insistiramo na sastancima, sve vreme želimo da nastavimo dijalog na ovom pitanju kako bi pronašli rešenje. To vam pokazuje koliko smo konstruktivni i koliko dajemi i činimo sve od sebe.
- Moram da kažem i da najnovije komentare koje smo poslali gospodinu Lajčaku smo uradili u najboljoj veri, oni su i ocenjeni kao konstruktivni, nude rešenja. Opet i kada sedite i razgovarate, sve vreme gospodin Bisljimi je dobacivao, pokušavao da pravi različite paralalele, govorio kako njega ne zanimaju Srbi koji žele da napuste KiM već samo ga interesuju oni koji hoće da se integriše što jasno pokazuje da je politika Aljbina Kurtija i Prištine proterivanje srpskog naroda na KiM, sve ovo što rade sa dinarom zapravo rade da nema naših institucija, da nema naših ljudi, da nema života Srba na prostoru KiM.
- Vi ako hoćete da pronađete rešanja, toliko predloga smo dali, toliko konstruktivnih stvari. Najnormalnije je da sednete i dogovorite se. Mi ćemo nastaviti ovde razgovore 13. Maja, tako smo se dogovorili. Nadam se da ćemo doći do nekog pomaka u koliko je to moguće, to više ne zavisi od nas, pokazali smo toliko konsturktivnosti da je više to svima jasno da je od prvog trenutka problem bio u Prištini koja je svom jednostranom odlukom sve nas dovela u ovu situaciju, pre svega srpski narod na KiM koji baš evo, na današnji dan beleži petstoti incident od kada je Kurti došao na vlast, što jasno pokazuje i što je slika stanja i života Srba na prostu Srba na prostoru KiM.
- Razgovarali smo o idejama EU, trudili smo da svojim predlozima unapredimo te predloge jer je ideja bila da se oni unaprede, da svako sa svoje strane dođe sa predlozima, rešenjima, kako da se stvari ubrzaju, kako da dođemo do nekog saglasja. Ako sa druge strane imate Prištinu, odnosno gospodina Bisljimija, koji govori šta je za njega legalno, šta nije, šta je u skladu sa zakonom, šta nije, više puta sam istakao da tamo on nije sam, da tamo postoje dve strane, Beograd i Priština. I da ono što je za Prištinu nelegalno, za Beograd je legalno i obrnuto. Ne možete dakle u svom svetu i zamišljanju kako se rešavaju problemi zapravo da gradite neku svoju realnost koju nema veze sa onim što je na terenu. Na terenu su ljudi, instucije, na terenu postoji živost, sa druge strane postoji Priština koja čini sve jednostranim potezima, tzv. kosovskom policijom, jednostranim potezima, zloupotrebom kosovskog pravosuđa da taj život oteža ali čuli smo od gospodina Bisljimija da njega ne interesuje to da oni koji žele da napuste KiM, ako neće da otvore račune u kosovskim bankama, da mogu slobodno da idu, njega interesuju samo oni koji hoće da se intregrišu. Ušta da se integrišu? Srbi na KiM žive u svojim domovima, oni tamo žive svoji na svome, tamo su njihove institucije. Ne možete tako da se ponašate i onda posle govore da mi smo ti koji želimo da izazovemo određenu krizu, da smo mi ti koji su faktor nestabilnosti. A zapravo vidite šesti sastanak zaredom, da smo kazali svu konstruktivnost sa naše strane, a sa druge strane imate Prištinu koja opet nešto izmišlja, koja bi opet nešto drugačije, koja stvari vidi samo iz svog mehura, a to nije ni kompromis ni dijalog već pokušaj nametanja određenih rešenja koji treba da imaju cilj legalizaciju jednostranih odluka. Na to ne pristajemo. Pristajemo na dijalog, na pronalaženje rešenja gde ćemo se naći na pola puta. A to da jedna strana sve izgubi, a druga sve dobije, ko na to može da pristane? - istako je Petković.