VRAĆA ZEMLJU DEČANIMA DA SMEKŠA AMERIKANCE: Kurti pred Eskobarom pokušava da odigra ulogu kooperativnog partnera Vašingtona

A proces smene gradonačelnika četiri opštine sa severa odvija se u skladu sa zakonom utvrđenim procedurama i administrativnim uputstvima i u zadatim rokovima, a kako bi građani tih opština mogli da ostvare pravo garantovano zakonom o lokalnoj samoupravi.

Ovo je juče izjavila predsednica privremenih prištinskih institucija Vljosa Osmani, nakon sastanka sa specijalnim izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom.

Otprilike kada su se Osmanijeva i Eskobar spremali da stanu pred novinare u Prištini, stigla je još jedna (ne)očekivana vest: premijer tzv. Kosova Aljbin Kurti zatražio je od katastarske agencije u Prištini da uknjiži imovinu manastira Visoki Dečani, onako kako je odlučio tzv. Ustavni sud.

Eskobar je, naravno, odmah pozdravio taj gest:

- Ova odluka je za manastir veoma važna, bila je teška, ali neophodna. Zahvaljujemo institucijama na ovom koraku.

Privremene prištinske institucije osam godina odbijaju da sprovedu odluku svog najvišeg suda, tražeći sve vreme neke administrativne izgovore. Zato je vrlo indikativno što se premijer lažne države setio otetih hektara baš u danu kada je Eskobar stigao na tzv. Kosovo, a pošto je prethodno oštro kritikovao Prištinu zbog "katastrofalne i nekompetentne odluke o dinaru". Uz to, izneo je i ocenu da postoje ozbiljni problemi u komunikaciji SAD sa Kurtijem.

Zbog toga nagli zaokret u retorici prištinskog dvojca, Osmanijeve i Kurtija, izgleda kao igrokaz pripremljen da bi se "smekšao" visoki američki zvaničnik. Jer, kada su izneli paket obećanja nisu ponudili nijednu garanciju da će odustati od progona dinara, što sistematski rade od 1. februara. Isti slučaj je i kada je reč o manastirskoj zemlji - ne postoji rok, niti striktna naredba da se imovina upiše na Dečane. I obećanje Osmanijeve oko smene nelegalnih albanskih gradonačelnika i novih izbora na severu ne deluje iskreno, posebno zato jer je na snazi lavirint izmišljenih propisa u koje Priština uporno uvlači Srbe sa KiM.

Predsednica lažne države na konferenciji za novinare nije krila da je glavna težnja Prištine da očuva dobre odnose sa Vašingtonom:

- Saradnja sa SAD treba da bude osovina naših akcija. Zajednički rad je bio i ostaje vitalan, kako u našim beskompromisnim naporima da obezbedimo vladavinu prava na celoj teritoriji Kosova, tako i za jačanje međunarodne pozicije. Saradnja sa saveznicima je neophodna. To je od vitalnog značaja, posebno danas kada je Kosovo preduzelo ključne korake ka članstvu u Savetu Evrope.

Ona je dodala da je tokom sastanka sa Eskobarom razgovarala i o dijalogu sa Beogradom, tvrdeći da je tzv. Kosovo duboko posvećeno, kao i da je za taj proces ključno imati punu implementaciju dogovorenih sporazuma, posebno "Osnovnog sporazuma" iz februara 2023. i Ohridskog aneksa.

- Obe strane moraju napredovati u dijalogu i nastaviti sa punom primenom sporazuma kako bi postigli istorijski sporazum. Mi, takođe, pozivamo i Srbiju da nastavi sa implementacijom, nije Kosovo jedino koje treba da učini napore i donese teške odluke i da Ohridski sporazum postane realnost - rekao je Eskobar.

On je naveo da je sa Osmanijevom razgovarao o događajima u Banjskoj od 24. septembra prošle godine i naveo da su SAD zabrinute zbog tih dešavanja:

- Pozivamo Srbiju da sve odgovorne izvede pred lice pravde kako bi dobili kaznu koju zaslužuju.

Inače, Eskobar je naveo da će sa predstavnicima vlasti i opozicije razgovarati o uredbi tzv. CBK,  dijalogu i formiranje ZSO.

Stano: Isti stav Brisela i SAD

PORTPAROL Evropske komisije Peter Stano izjavio je juče da se stavovi EU, uopšteno govoreći, skoro u potpunosti poklapaju sa stavovima američkih partnera, kada su u pitanju Priština i ponašanje njenih zvaničnika. Stano je na brifingu za medije naglasio da EU ne komentariše pojedinačne primedbe, odgovarajući tako na pitanje da se izjasni o izjavi Eskobara da EU i SAD imaju problem u komunikaciji sa Kurtijem, kao i primedbe što još nije formirana Zajednica srpskih opština.

Brinu zbog SE

NA sednici vlade na čijem je čelu Kurti je kazao da postoje dve opcije - da se sprovede odluka tzv. Ustavnog suda iz 2016. godine o vraćanju 24 hektara zemlje manastiru Dečani, ili da se pitanje članstva Prištine u Savetu Evrope skine sa dnevnog reda. I na poslednjem sastanku, posvećenom zahtevu Prištine za učlanjenje, čulo se da je rešenje slučaja "Dečani" jedan od ključnih uslova za prijem.

BONUS VIDEO: Srpski kamioni se pomeraju sa barikade na Jarinju