VUČIĆ IZBEGAO ZAMKU: Oružje za Zelenskog jak rafal u neutralnost
IAKO finansijski interes postoji, s političke tačke gledišta učestvovanje u balkanskoj mreži proizvodnje municije, za koju je interesovanje na samitu u Tirani pokazao ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, moglo bi da ugrozi poziciju vojne neutralnosti Srbije i naše nacionalne interese.
Zvanični Beograd je od početka rusko-ukrajinskog sukoba zauzeo stav da neće prodavati oružje nijedne od zaraćenih strana, ali najnovija geopolitička kretanja, imajući u vidu visoku izvoznu moć naše namenske industrije, mogla bi da dovedu do novog talasa pritisaka Zapada na nas da se priključimo antiruskom bloku. Ovako analitičari ocenjuju ideju ukrajinskog lidera o svojevrsnoj vojnoj koprodukciji njegove zemlje i Zapadnog Balkana, a koju je izložio u glavnom gradu Albanije. S obzirom na to da je upitan nastavak vojne pomoći Amerike, o kojoj se trenutno "lome koplja" u Kongresu, Zelenski je susrete u Tirani iskoristio s ciljem da obezbedi injekciju sa drugog tržišta.
Odgovarajući na pitanje da li je potpisao neke konkretne sporazume sa Zelenskim u vezi sa naoružanjem, predsednik Srbije Aleksandar Vučić odgovorio je odrično. Nekadašnji šef diplomatije Vladislav Jovanović ovu inicijativu ne vidi kao samostalni poduhvat lidera Ukrajine, već kao jedan u nizu sofisticirano agresivnih pokušaja Zapada da se Srbija izvede na čistinu u odnosu na ukrajinski problem i dovede u onu poziciju kako ga Zapad vidi:
- Oni očekuju da se mi priključimo efikasnijem snabdevanju Ukrajine artiljerijskom municijom, što nije prihvatljivo jer smo isključivi u stavu da nećemo sa naoružanjem da učestvujemo u ratu, pošto se to kosi sa našom politikom vojne neutralnosti. Samit u Tirani na kom su učestvovale balkanske i crnomorske zemlje, samo zato što su i oni kandidati za članstvo u EU, jedan je od načina da se spoji nespojivo - balkanski red čekanja sa crnomorskim i da bi se naša zemlja u tom lancu našla u manjini sa svojim stavovima. Verujem da možemo da se odupremo pritiscima, jer smo, u međuvremenu, izrasli u ozbiljnijeg činioca na Balkanu, što druge sile počinju da uvažavaju.
Politički analitičar i direktor Centra za proučavanje globalizacije Dejan Miletić ukazuje na to da 50 odsto naoružanja Zapadnog Balkana proizvodi Srbija, zbog čega je njen ulog veoma značajan.
- Ukrajini ne odgovaraju kalibri koje ima NATO, njima više treba ovo što mi proizvodimo, budući da se to oslanja na sovjetsku industriju naoružanja. Mene ne iznenađuje njihova inicijativa, ali je veliko pitanje kakvi su interesi Srbije i u kojoj meri će oni biti zadovoljeni budući da smo čuli od predsednika da je 60 odsto našeg kapaciteta popunjeno, da imamo još dosta toga što bismo proizveli za naše potrebe. Uprkos ogromnoj potražnji na tržištu i prilici za veliku zaradu, naša zemlja je donela odluku da izvoz oružja smanji na najmanju moguću meru. No, bez obzira na to, Srbija je stalno izložena optužbama da se naše oružje koristi u Ukrajini. Ministarstvo odbrane je izričito da "nije ugovorena isporuka nijednoj od zaraćenih strana i da će pri tome ostati sve dok traje oružani sukob".
Sivim kanalima do žarišta
UPRKOS strogoj kontroli, često se dešava da legalno isporučeno oružje sivim kanalima stigne u ratna žarišta. - Za prodaju naoružanja i vojne opreme ključan je krajnji korisnik, jer je to tačka do koje je isporučeno oružje ili municija u legalnoj zoni. Za sva ostala kretanja i eventualne preprodaje prodavac ne može da snosi odgovornost - pojašnjeno je "Novostima" u Ministarstvu trgovine, čiji je pečat neophodan preduslov za izvoz vojne robe u inostranstvo.