KURTIJEV NOVI TRIK SA DVA KOLOSEKA: Priština traži da napredak u pregovorima sa Beogradom ne bude merilo za članstvo tzv. Kosova u EU

Njegov zahtev je da se proces članstva tzv. Kosova u EU potpuno odvoji od normalizacije odnosa sa Beogradom!

Kurti je obraćanje na skupu Zapadnog Balkana iskoristio da napadne našu stranu, kako bi opravdao to što uporno odbija da formira Zajednicu srpskih opština, navodeći da se "mora razumeti da nije lako normalizovati odnose sa državom kojoj nije prioritet ni Zapad, ni demokratija". On je podsetio i da je Priština aplicirala za članstvo u društvo "dvadesetsedmorke" krajem 2022. godine i da čeka upitnik sa pitanjima Evropske komisije.

- Pošto smo normalna, demokratska država koja treba da normalizuje odnose sa državom koja nije demokratska, a prema najprestižnijim međunarodnim organizacijama u pitanju je hibridni režim, ne treba da budemo kažnjeni. Nije fer da zemlja u kojoj je volja za ulazak u EU 94 odsto građana, ostaje talac pitanja normalizacije sa zemljom u kojoj volja za ulazak ostaje na 35 odsto.

Karijerni diplomata Zoran Milivojević ističe da je ova Kurtijeva izjava samo pokazatelj da on nema nameru da ispuni Briselski sporazum i ZSO, a da je ovo zapravo poruka koju šalje i zapadnim liderima i Beogradu.

- Pristupanje Prištine EU ne zaslužuje pažnju, jer ona nema status države. Istovremeno, jasno je da i Priština i zapadni centri moći imaju iste ciljeve, a to je potvrda kosovske državnosti. Ovo je pokušaj da se na silu zaokruži kosovska državnost i još jedan pritisak na Srbiju.

Docent Fakulteta političkih nauka Milan Krstić ističe da bi Kurti najviše voleo da uđe u EU, a da ne ispuni ništa od onoga što je obećao Srbima.

- To je Kurtijeva jasna maksimalistička radikalna agenda od koje on suštinski ne odstupa, tako da to nije nikakav novitet, s tim što mislim da mu to neće poći za rukom. S druge strane, činjenica je da se Kurtiju gledalo kroz prste više nego što je potrebno u prethodnom periodu. Do Banjske se pritisak vršio isključivo na njega, a od Banjske je taj pritisak ravnomerno raspoređen na Beograd i na Prištinu.

Nekadašnji šef diplomatije Vladislav Jovanović za naš list podseća na to da i ova izjava, kao i mnogobrojni slični Kurtijevi postupci, pokazuje da on nije samo nestašan dečak na Balkanu, nego da je instrument politike Zapada prema nama.

- Sve što čini je sa nekom vrstom prećutnog odobravanja. On je tu da provocira Srbiju, da je isteruje iz principijelnog težišta na prostor taktičkih nadgornjavanja. Ispod toga se krije namera da Zapad "ulovi" Srbiju na tom prostoru gde bi ona mogla da načini neku grešku. Jasno je da će se na sve što Kurti radi ili govori, gledati kroz prste - objašnjava Jovanović.

Svojevremeno, na početku procesa, dijalog s Prištinom i pregovori o članstvu sa EU, Beogradu su se servirali kao dva odvojena koloseka. Ali odavno se došlo do toga da je Zapad ukrstio ova dva puta. Evropski zvaničnici su sada jasno isporučili zahteve za članstvo Srbiji - normalizacija odnosa sa Prištinom, odnosno primena Ohridskog sporazuma, koji u svojim spornim delovima znači priznavanje nezavisnosti tzv. Kosova i prijem u UN, kao preduslov za naše konačno pristupanje evropskoj porodici, što je za Beograd neprihvatljivo. Kao nedvosmislena potvrda ukrštanja koloseka jeste i rad na tome da Ohridski sporazum postane deo poglavlja 35 već do kraja januara.

- Neophodno je da naša zemlja zatraži od EU da se izjasni da li ona kao međunarodna organizacija priznatih država nas želi pod istim uslovima koje su važile za prijem drugih članica ili nas diskriminiše - napominje Jovanović.