NATO STEŽE SVOJ OBRUČ OKO SRBIJE: Zapadna vojna alijansa raspoređuje borbenu grupu od 5.000 vojnika u Bugarskoj
NATO alijansa dodatno steže obruč oko Srbije najavom da će u Bugarskoj rasporediti multinacionalne brigadne borbene grupe od ukupno 5.000 ljudi iz pet susednih zemalja, Italije i SAD. Njihov dolazak pratiće infrastruktura - putevi, železnica, naftovodi, skladišta i smeštajni objekti u vrednosti od šest milijardi evra, a kako je rekao ministar odbrane Todor Tagarev, sklapa se sedam od prvih osam naručenih borbenih aviona F-16 koji bi trebalo da im budu isporučeni sledeće godine.
Foto: AP
Istovremeno, SAD otvoreno govore o naoružanju lažne države Kosovo i pored Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, koja kao jedine bezbednosne snage u južnoj pokrajini podrazumeva Kfor. Kakve god da budu okolnosti, Srbija ne odustaje od politike neutralnosti, da se ne svrstava ni u jedan vojni savez, kao ni od modernizacije i nabavke naoružanja. Neće biti povlačenja najave da se ponovo vrati neki vid obaveznog vojnog roka, ali ne da bismo ratovali, već nasuprot - kako bismo očuvali mir.
General major Mitar Kovač kaže za "Novosti" da okupljanje NATO jedinica u Bugarskoj nije direktno vezano za bezbednosne izazove u Srbiji, već se radi o ojačavanju snaga na istočnom krilu zbog Ukrajine.
- Ipak, oni vremenom mogu imati i alternativnu ulogu oko Kosova i Metohije i bezbednosnih izazova do kojih mogu doći. NATO trenutno jača svoje snage u baltičkim zemljama, Poljskoj, Rumuniji... Ne postoji alternativa za vojnu neutralnost koju naša zemlja zastupa, iako NATO i SAD zajedničkim vežbama pokušavaju da nas što više približe. NATO Foto AP
O poziciji Srbije juče je bilo reči u Beogradu na javnoj debati, baš u organizaciji Ambasade Bugarske, a na temu koncepta vojne neutralnosti i odnosa naše zemlje i NATO. Državni sekretar Ministarstva odbrane Nemanja Starović izjavio je da je vojna neutralnost Srbije zasnovana na odluci Narodne skupštine iz decembra 2007. godine, kada je usvojena Rezoluciju o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije.
- Opredeljenje za vojnu neutralnost je politička odluka koja izražava stav da zemlja nije zainteresovana za pristupanje postojećim vojnim savezima, ali i da će nastaviti da razvija spoljnopolitičke odnose. Srbija vodi svoju politiku u oblasti bezbednosti i odbrane samostalno, nastojeći da u skladu sa mogućnostima doprinese miru, rešavajući sve sporove političkim sredstvima, bez upotrebe sile. Iako militarno neutralna, Srbija kreira i razvija partnerske odnose u oblastima ekonomije i zdravstva sa zemljama širom sveta, kao i sa međunarodnim organizacijama.
On je istakao da je neozbiljno govoriti o tome da ulaganja u snabdevanje i modernizaciju vojske Srbije imaju veze sa nabavkama naoružanja koje se sprovode za tzv. Kosovske bezbednosne snage (KBS):
- Poslednjih 10 godina snabdevamo se sredstvima čija se vrednost meri u milijardama evra. Da li je to skupo - svakako jeste, ali smatramo da je nužno. Kao država koja bazira spoljnobezbednosnu politiku na dva stuba: političkoj nezavisnosti i vojnoj neutralnosti, prvenstveno se moramo oslanjati na sopstvene snage. Najveći deo sredstava opredeljen za nabavku proizvoda je iz domaće namenske industrije. Sa pripadnicima NATO-a, pripadnici ministarstva odbrane otvoreno razgovaraju o kršenju rezolucije 1244, kao i o transformaciji tzv. KBS u nešto što je još problematičnije po Srbiju - oružane snage tzv. Kosova.
"Zabrinuti" ambasadori
AMBASADORKA Švedske Anika Ben David podsetila je da je njena zemlja primenjivala koncept neutralnosti oko dve stotine godina, ali da su promenjene okolnosti uticale na zaokret i zahtev NATO za priključenjem:
- Na Srbiji je da odluči da li je neutralnost za nju održiva, da li želi da ostane neutralna ili ne. Možemo da ponudimo naše iskustvo koje se ubrzano menjalo u protekle dve godine, od početka rata u Ukrajini.
Ambasador Finske Niklas Lindkvist naveo je da je u njegovoj zemlji podrška članstvu u NATO porasla nakon početka sukoba u Ukrajini. Zamenica ambasadora Švajcarske Saskia Salcman smatra da je neutralnost suština njene zemlje, koja deluje u obezbeđivanju šireg mira, ali da "neutralnost ne znači indiferentnost".
Šef Kancelarije NATO za vezu u Beogradu Đampjero Romano ocenio je da partnerstvo Srbije i NATO-a napreduje iz godine u godinu i da su Srbija i Alijansa bliži nego što izgleda na prvi pogled.
- Srbija je naš važan partner, jer ona ne samo da podržava naše ciljeve, već je i naš prijatelj, koji radi sa nama zajedno na promociji bezbednosti i stabilnosti na različitim balkanskim i atlantskim oblastima. Srbija sarađuje sa Atlantikom na mnogim različitim nivoima - i u političkim, vojnim i naučnim domenima. Saradnja pomaže zajednički razvoj, a time se unapređuje i politički dijalog i razumevanje, uz puno poštovanje politike neutralnosti Srbije.
Predsednik skupštine Kluba generala i admirala Srbije Milomir Miladinović ističe da "vojska nije garant i faktor rata, već mira".
- Vojsku treba da imamo da bismo sprečili rat i da istovremeno bude garant sposobnosti Srbije kao faktor odvraćanja. To je suština vojske. Za 12 godina koliko je obustavljeno obavezno služenje vojnog roka praktično smo izgubili 12 generacija mladih vojnika da budu vojno osposobljeni. Početkom 1999. godine imali smo više od dva miliona vojno sposobnih ljudi u evidenciji vojnih odseka. Nažalost, 12 godina je prošlo, toliko je neobučenih mladih, a istovremeno 12 generacija su prestarele za obavezno služenje vojnog roka u rezervi. Danas praktično nemamo vojnike, mlade do 30. godine koji su završili vojni rok.
Inače, NATO vojnici nalaze se svuda oko nas. Na primer, u Rumuniji ih je oko 2.000. Amerikanci su poslali borbenu grupu "Puma" sa oko 1.000 ljudi. Snage Alijanse su raspoređene i u Mađarskoj i Bugarskoj.