ĐILASU PROPADA NOVAC UKOLIKO ODBIJU MANDATE: Prozapadna opozicija u dilemi da li da ulazi u novi saziv Narodne skupštine

S obzirom na to da bi novi poslanici u klupe mogli da sednu, kako je najavljivano, već krajem januara, opozicionim liderima ostalo je još malo vremena da usaglase stavove oko ovog potencijalnog postizbornog bojkota.

Lider pokreta "Ekološki ustanak" Aleksandar Jovanović Ćuta nalazi se trenutno na onom tasu koji preteže da 65 poslanika SPN bude deo novog saziva, jer kako je rekao, on je svoj mandat "krvavo zaslužio". Jovanović tvrdi da ogromna većina ljudi u koaliciji nije za to da parlament prepuste Vučiću i da ga, kako je rekao, "ostave da izglasava nove zakone o litijumu i promene Ustava kako mu odgovara".

- Većina ljudi misli da treba nastaviti borbu, ja sam jedan od njih, jer šta dobijemo, šta će se desiti ako, recimo, ne uđemo u Skupštinu? Mi se nećemo povlačiti. To je jedino mesto gde ljudi mogu da nas čuju. Što se tiče toga, moj stav je da mandate vraćaju oni koji su ih pokrali. Mi nismo ništa ukrali - rekao je Jovanović.

Njegovo mišljenje deli i lider Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović, koji navodi da opozicija nije otela poslanička mesta na izborima i da nema moralnu obavezu da ih vraća:

- Kontraproduktivno bi bilo ustupiti bilo kakav prostor naprednjacima. Stranke vlasti su osvojile pet mandata manje u odnosu na prošle izbore, dok su stranke naše koalicije zabeležile za 30 odsto bolji rezultat. To je dovoljan pokazatelj da je opozicija dobro radila u skupštini.

S druge strane, kopredsednik stranke Zajedno Nebojša Zelenović smatra da bi neprihvatanje mandata dalo efekta koji pogoduje opoziciji. On je mišljenja da bi to dovelo do novih izbora u narednih šest meseci.

- Sad je pitanje za društvo, za Proglas, za nevladine i političke organizacije, da li želimo da nastavimo tu borbu dalje i da li verujemo da je neprihvatanje mandata jedna nerešiva nejednačina pred koju bismo stavili Vučića. Moje uverenje je da bi neprihvatanje mandata dovelo do novih izbora, za ne duže od šest meseci, dok bi njihovo prihvatanje dovelo do toga da nam naredne četiri nude neke razgovore, pregovore, dogovore, bez ideje da ćemo imati bilo šta dobro, da ćemo biti normalno društvo i da ćemo bilo kada imati neke normalne izbore - rekao je Zelenović i dodao da će stati iza volje većine.

Ipak, kako se spekuliše, lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas najglasniji je zagovornik da poslanici sa ove liste uđu u zakonodavni dom. Nezvanično, koalicioni dogovor bio je da Đilas finansira veliki deo predizborne kampanje, a da se potom taj novac refundira nakon glasanja sredstvima koje je svaka lista dobila shodno broju osvojenih mandata.

Srđan Barac iz Centra za društvenu stabilnost postizborno vaganje i ponašanje opozicije karakteriše kao bezidejnost, neslogu i nedostatak konkrektnog plana.

- Nazvao bih ovo postizborna depresija, a ne kriza. To je glavno mišljenje birača koji su rekli šta zaista misli, a ne neka naučna istraživanja ili očekivanja pojedinih opozicionih lidera na osnovu istraživanja koje su radili u svojim kafićima ili svom malom uskom krugu ljudi - rekao je Barac za Tanjug.

Izvršni direktor CeSID Bojan Klačar smatra da opozicija mora da nađe rešenje koje će da uvaži njihovu, kako objašnjava, najverovatniju odluku da te mandate zadrže, a da s druge strane ne razočaraju birače koji očekuju i neku vrstu protesta i vaninstitucionalne borbe i pritiska.

- Očekujem da će odluka biti redovno održavanje protesta, ali vrlo verovatno oni neće biti svakodnevni niti masovni. Nastaviće se zbog toga što postoji očekivanje da se to desi i zato što protesti, bez obzira na to da li su masovni, jesu vrsta dodatnog pritiska na institucije.