UZBUDLJIVA PLOVIDBA BRODOM OD BAKRA: Umetnica Nina Ivanović o impozantnom delu na fasadi Stare toplane u Ivankovačkoj ulici
IZVOĐENjE do sada najvećeg dela koje je uradila u javnom prostoru (3,2 puta 5,2 metra), za beogradsku umetnicu Ninu Ivanović, bilo je, kaže - uzbudljivo putovanje. I to brodom, koji je dospeo na zgradu u Ivakovačkoj ulici, 5-7.
Foto N.Skenderija
Tačnije, njena instalacija impresivnih dimenzija, "Brod (sekcija 1101)", nastala povodom 75 godina Katedre za brodogradnju Mašinskog fakulteta, sa fasade Stare toplane, "zaplovila" je prošle subote. To je bilo finale projekta započetog prošle godine, na inicijativu doc. dr Stefana Rudakovića, sa Katedre za brodogradnju i Sande Kalebić, kustosa, koji su predložili da sa ovim delom konkurišu kod Ministarstva kulture za otkup umetničkog rada i produkciju, i na taj način obeleže jubilej važan za Mašinski fakultet.
- Složili smo se da bi na fasadi zgrade gde se sada nalazi Katedra za brodogradnju, trebalo predstaviti brod koji se gradi - priča za naš list umetnica, iza koje su mnoga priznanja, među kojima i nagrade Oktobarskog salona i fonda "Vladimir Veličković". - Za prvu skicu koristila sam fotografije iz različitih brodogradilišta, sa interneta. A kada smo prošli na konkursu, otišli smo u brodogradilište "Vahali" u Sremskoj Mitrovici, gde su nam pokazali ceo proces. Ja sam to sve fotografisala, a onda izabrala jedan snimak, prema kome sam napravila crtež, a potom i skulpturu. Foto D.Milovanović
Čitavo brodogradilište ostavilo je snažan utisak na sagovornicu, a i to neposredno iskustvo poslužilo joj je kao inspiracija za ovaj rad.
- U izgradnji broda učestvuje mnogo ljudi. Prvo ga inženjeri projektuju, a potom se uključuju i svi drugi koji izrađuju i sklapaju njegove delove. U brodogradilištu sam zatekla radnike koji prave različite segmente broda i bilo mi je lepo, i simbolično da i njih uvedem u kompoziciju, pa se vide kako vare, šmirglaju...
Problem prostora za rad
U ATELjEU u "Jugošpedu" (gde se preselila kao i ostale kolege posle prodaje BIGZ-a), Ivanovićeva je izradila ovu skulpturu, podelivši je, zbog dimenzija, u pet različitih celina. U ovoj fabrici papira sazidanoj 20-ih godina prošlog veka, koja je zaštićena kao industrijsko nasleđe, trenutno stvara čitava jedan kolonija od pedesetak likovnih umetnika.
- Čekamo da se reši status naših ateljea, u "Jugošpedu", ili na nekom drugom mestu - priča sagovornica. - Više puta se ukazivalo na problem da umetnici nemaju prostore za rad. Trebalo bi im omogućiti da konkurišu za te prostore, na osnovu svojih projekata, kako bi tu mogli da realizuju nešto što ne mogu u svojim dnevnim sobama. Time ne bi bili rešeni svi problemi, ali bi bar bio neki početak.
Umetnica otkriva i šta u imenu ove instalacije od bakra, znači nastavak - "sekcija 1101" - reč je o nazivu segmenta broda koji je prikazan. Izbor materijala uslovila je, uz mnoge druge faktore, i činjenica da se delo nalazi na otvorenom prostoru, objašnjava Ivanovićeva:
- Bilo je potrebno da nađemo materijal koji neće biti kompliklpvan za obrađivanje, ali i održavanje, jer je rad postavljen na velikoj visini. Morala sam da odustanem od gvožđa, u kome inače radim, a u obzir nije dolazio ni nerđajući čelik, jer ne bih mogla sama da ga savijam. Tako sam u razgovoru sa koleginicom Bojanom Atlijom, koja mi je bila saradnica, došla do bakarnih cevi koje se koriste za instalacije za grejanje. Bakar je zanimljiv i zato što će vremenom patinirati i menjati boju, od sivkaste do zelene. Bilo je izazovno savijati sav taj bakar, pa ga seći, obraditi, zavariti...
Beogradska Topčiderka
NA našoj likovnoj sceni prepoznatljivi su radovi Nine Ivanović, na kojima od žice pravi planine, reke, gradske prizore... A radeći za buduću izložbu u KCB, vraća se upravo tim temama i motivima:
- I dalje se bavim pitanjima koliko zagađujemo reke, a ovoga puta je to Topčiderka, koja je, uz to što je jedna od najzagađenijih, i jedina koja i izvire, i uliva se na teritoriji Beograda. Baš je prava beogradska reka.
U varenju je pomoć stigla od kolege Jana Sklabinskoka, dok je instalaciju na fasadu postavio Marko Miniti. Inače, ovo nije prvi put da se brod pojavljuje kao motiv u delima ove autorke:
- Pre više od decenije napravila sam jedan rad u prostoru od žice, na železničkoj stanici u Prokopu, koji nažalost više ne postoji. Sada brod, uz sve poetske sadržaje koje sa sobom nosi, treba da ukaže i na to da se u toj zgradi nalazi Katedra za brodogradnju - kaže likovna umetnica, koja je i jedan osnivača umetničkog udruženja i galerije "U 10", koji su ušli u uspešnu, 11. izlagačku sezonu, a kao i do sada, u fokusu su im mladi stvaraoci.