ANALIZA "NOVOSTI" Snaga proglasa - 0,24 odsto: Kakvi su bili efekti inicijative za izlazak na birališta
INICIJATIVA "Proglas", sa podrškom od oko 200.000 potpisnika, čiji je proklamovani cilj bio da se animiraju birači i "probude iz apatije", sudeći prema broju popunjenih glasačkih lista u nedelju, nije dala očekivati efekat. Njihova akcija pokrenuta je baš u trenutku kada su počele predizborne i postizborne kalkulacije - koliki je odziv neophodan da bi se okrnjio rezulat liste oko SNS.
U prilog disproporciji između njihovog društvenog aktivizma na terenu i ostvarenih rezultata govore i konkretni podaci: odziv na upravo završenim parlamentarnim izborima veći je za 0,24 odsto (oko 7.000 birača) u odnosu na onaj zabeležen 2022. godine.
Prema trenutnim brojkama Republičke izborne komisije, sa obrađenih 8.243 biračka mesta od ukupno 8.273, na birališta je izašlo 3.817.655 građana, što je 58,84 odsto. Za razliku od ove godine, 2022. svoje biračko pravo iskoristilo je 3.810.559 punoletnih građana, odnosno 58,6 odsto. Nešto veća izlaznost u odnosu na ranije glasanje, i to za 1,75 odsto, zabeležena je u Beogradu, gde je glasački listić uzelo 59,6 odsto birača.
Da su i sami akteri "Proglasa" emotivno gledano, razočarani, govori izjava akademika Vladice Cvetkovića, koji je rekao da je i njega ponela atmosfera sa "Proglasovih" skupova:
- Nema sumnje da je "Proglas" probudio neke politički apatične građane, a kome je to malo, taj je imao nerealna očekivanja. Ne znamo kolika bi bila izlaznost da nije bilo mesec i po dana "Proglasa", a o njegovom direktnom uticaju na ove izbore ne vredi ni pričati.
Efekat "Proglasa" nije samo mera njegove ideje, nego stanja u Srbiji. Da je inicijativa uopšte imala šanse za mnogo veći domet, to bi značilo i da je naše društvo još uvek građanski očuvano, a takvom društvu proglas ne bi bio ni potreban. "Proglas" je maraton, a ne skok udalj - rekao je Cvetković za "Danas".
Politički analitičar Branko Radun smatra da je "Proglas" više imao uticaja na to da donese podršku listi "Srbija protiv nasilja", nego na celokupnu izlaznost.
- To je bila jedna zanimljiva politička akcija ljudi koji nisu političari, a zapravo bočno podržavaju listu SPN - rekao je Radun, za "Novosti".
- Zanimljiv je taj pristup, jer se ne ide sa klasičnom kampanjom, već je reč o paralelnoj kampanji. Upravo zahvaljujući njima, povećan je procenat te liste.
Radun objašnjava da je to bila negativna kampanja protiv vlasti, s obzirom na to bila je usmerena na to da se na birališta izvuku svi birači koji su protiv vladajućeg režima.
Kako kaže, to nisu uspeli u meri u kojoj su očekivali akteri:
- Hteli su da mobilišu njihovo biračko telo koje je nedisciplinovano, i koje nekad glasa za njih, a nekad ne. Oni su sve vreme govorili o tome da, ako pet odsto više građana izađe na birališta, da će pasti vlast. To je bila zabluda. Kad biste ispitivali te ljude koji su i sada bili apstinenti, došli biste do podataka da bi oni slično glasali kao i oni koji su izašli na izbore. Možda bi svega dva do tri procenta bila razlika. Ali, to nije neka razlika kakvu su oni očekivali, i svakako ne vidim da je "Proglas" naročito doprineo izlaznosti.
Ponoš: Očekivali smo više
DA je očekivao veću izlaznost, rekao je i lider Srbija centra Zdravko Ponoš, čija je stranka bila deo liste "Srbija protiv nasilja".
- Znali smo da se izbori kradu, ali nadali smo se da će izlaznost biti veća, odnosno dovoljna da pokrije "fantomske birače" - rekao je Ponoš.