GURANJE KOSOVA U SAVET EVROPE: Kontroverze oko izveštaja eksperata o zahvetu lažne države
PERFIDNIM manevrima nastavlja se krčenje puta ka članstvu tzv. Kosova u Savetu Evrope u Strazburu.
Izvestiteljka po zahtevu za članstvo Dora Bakojanis obavestila je usmeno sredinom ove sedmice članove Političkog odbora Parlamentarne skupštine SE o svojoj poseti KiM, a upoznala ih je i sa nedavno objavljenim izveštajem pravnih eksperata povodom aplikacije Prištine podnete pismom 12. maja 2022. godine, a upućene generalnom sekretaru Saveta Evrope, čiji će zaključci ući u njen raport.
U svom izveštaju, stručnjaci su ukazali da pravni sistem tzv. Kosova ima ozbiljne nedostatke u odnosu na usklađenost sa standardima i ključnim principima ove najstarije aktivne i najbrojnije evropske integracione institucije. Zaključeno je i da ne postoji potpuna nezavisnost pravosuđa, a izražena je i zabrinutost zbog prekomerne upotrebe specijalnih snaga na severu Kosova. Dat je čitav niz preporuka, među kojima je i ona da treba da se osnuje ZSO. Istovremeno, konstatovano je da Kosovo može da se smatra "funkcionalnom parlamentarnom demokratijom".
U tom smislu govorila je i Dora Bakojanis koja je i sama, posle ekspertske posete, izvršila vizitu na Kosovu. Iako je pomenuti dokument u principu negativan po vlasti u Prištini, njime se, apsurdno, nastavlja proces koji je lažna država započela slanjem pisma generalnom sekretaru SE i kojim se traži prijem u članstvo.
Izvori "Novosti" ističu da je nekadašnja šefica grčke diplomatije kao ključne nedostatke iznela neformiranje ZSO, nesprovođenje odluke ustavnog suda tzv. Kosova o vraćanju zemljišta manastiru Dečani i, generalno, zloupotrebe po pitanju eksproprijacije. Pomenula je tom prilikom i da je sama pravoslavka, te da joj je veoma stalo do hramova koji moraju da se čuvaju, kao i da je neophodno da se poštuje pravo. Rekla je i da je više puta razgovarala s premijerom tzv. Kosova Aljbinom Kurtijem, koji joj je navodno obećao da će se stanje poboljšati.
Ne priznaje polovina organizacije
- NIJE to nikakvo krčenje puta ka članstvu. To što se radi sa zahtevom Kosova, važilo bi za svakog drugog. Procedura je standardna - kažu izvori "Novosti" u SE, ističući da oni poštuju odluku da se ne prejudicira status i da uvek uz ime Kosova stavljaju zvezdicu.
Kada je reč o Parlamentarnoj skupštini, tu će odlučivati pojedinačno poslanici, na osnovu ličnih ubeđenja i stavova njihovih političkih partija, bez obzira na zvanični državni stav zemlje iz koje dolaze, dok će se ministri pri odluci povoditi upravo državnom politikom. Zanimljiv je paritet - 23 od aktuelnih 46 članova SE nisu priznali Kosovo.
Čak i neke stvari koje naoko deluju negativne, zapravo idu naruku Prištini. Tako se u izveštaju govori o imovini SPC, što je tačno, ali se ne pominje i da je to imovina Srbije.
A ne može se biti član Evropskog suda za ljudska prava, bez članstva u SE. Takođe, naša sagovornica ističe i da je maliciozno pominjanje Republike Srpske u izveštaju, odnosno opasku da su mnogi sagovornici eksperata istakli da ZSO ne može da se formira da se ne bi dobila "nova RS".
Zanimljivo je i to što je za izvestiteljku izabrana baš Grkinja, iz Srbiji prijateljske zemlje, koja uz to još i ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, kao da se želelo da se time, iz ugla ove evropske institucije, lakše proguta gorka pilula.
Bakojanisova još nije sačinila svoj izveštaj, a za to ima rok do sredine juna 2025. kada joj ističe dvogodišnji "mandat". Kako saznajemo, pretpostavlja se da možda i neće biti završen sve do isteka postavljenog termina.
Inače, zahtev je najpre prebačen PSSE na mišljenje, koja je za to zadužila Politički komitet, a on je odredio izvestiteljku.