U ISTOM STROJU ZA "VELIKU ALBANIJU": Oružane snage takozvanog Kosova i matice izvele zajedničku vojnu vežbu "Fekeni 23" u Bizi
ORUŽANE snage Albanije i takozvane Kosovske bezbednosne snage izvele su zajedničku vežbu "Fekeni 23", na vojnom poligonu u Bizi, u Albaniji.
Ovim potezom, a nakon kratkotrajnog zahlađenja odnosa, Tirana nastavlja ulogu vodećeg tutora Prištine, bez obzira na to što lažna država uporno krši međunarodne sporazume i hvali se nasleđem terorističke "Oslobodilačke vojske Kosova".
Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti ne propušta priliku da kaže kako je "KBS naslednica OVK", čiji su oznake obavezan dekor na gotovo svim javnim proslavama. Tako je bilo i prošlog meseca, na obeležavanju dana tzv. kosovskih snaga, kada su u kasarni "Adem Jašari" mogli da se vide i pripadnici Kurtijeve vojske koji su uniforme okitili simbolima "velike Albanije". Potom su, povodom dana nezavisnosti Albanije, specijalci tzv. Kosova slavili pozirajući ispred amblema OVK, u maskirnim uniformama, s povezima preko lica, držeći automatske puške, dok su na glavama nosili keče.
Ministar odbrane privremenih prištinskih institucija Ejup Maćedonci juče je objasnio šta su na istom poligonu radile albanske i prištinske oružane snage:
- Svrha ove vežbe je ispitivanje kapaciteta pešadije u zimskim uslovima, teren, a uslovi poligona u Bizi omogućavaju realizaciju ciljeva, proveru stečenih veština i kapaciteta jedinica koje učestvuju u vežbi.
Takozvane Kosovske bezbednosne snage formirane su pre pet godina, iako je Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti bila predviđena demilitarizacija tzv. OVK i drugih naoružanih grupa Albanaca na Kosovu i Metohiji. Prema tom dokumentu Kfor je jedina oružana snaga na KiM. Međutim, odlukom vlade u Prištini, a donošenjem zakona, transformacija tzv. KBS u "vojsku" počela je od 2018, a planom je predviđeno da posle decenije u stroju bude 5.000 ljudi.
Zahvaljujući sponzorima koji im doturaju oružje i opremu, taj proces bi mogao da se završi i ranije. Od Turske su, na primer, osim dronova, dobili i druge sisteme - haubice, minobacače, protivoklopne sisteme, ofanzivne sisteme. Priština svoje oficire šalje i na školovanje u zemlje NATO, a organizuju i zajedničke vežbe. Kurti je upravo obnarodovao i da je vlada odlučila da dodatno otvori kasu za tzv. KBS, pa će budžet za "odbranu" premašiti 200 miliona evra, odnosno dva odsto BDP.
Prištinski ministar odbrane Maćedonci pohvalio se i da će narednih dana otputovati u posetu SAD, gde bi trebalo da se sastane sa pomoćnikom američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Džejmsom O'Brajenom, ali i da će održati brojne sastanke sa zvaničnicima američkog ministarstva odbrane.
On je najavio i ambiciozne planove za 2024:
- Prijavilo se 600 ljudi i polovina njih je završila obuku, a polovina se trenutno obučava u KBS. To znači da se približavamo broju od 4.000 od ukupno 5.000 pripadnika.
Kfor: Bezbedno okruženje svima
KOMANDANT Kfora Ozkan Ulutaš posetio je bazu Noting Hil u Leposaviću i istakao da NATO misija ostaje posvećena svakodnevnoj i potpunoj implementaciji mandata UN, sa ciljem da osigura bezbedno okruženje za sve. On je razgovarao sa komandantom baze i osobljem Kfora koje patrolira duž administrativne linije. Ulutaš je, takođe, posetio srpsku pravoslavnu crkvu Svetog Vasilija Ostroškog, gde ga je dočekao otac Milutin Popadić, objavljeno je na fejsbuk-stranici Kfora.
* * * * * * * * *
OPTUŽNICA PROTIV ČETVORICE SRBA
I Luneta gone kao teroristu
SPECIJALNO tužilaštvo tzv. Kosova podiglo je optužnicu protiv Miluna Milenkovića zvanog Lune, Dejana Pantića, Aleksandra Vlajića i Momira Bakića, osumnjičenih za navodni napad ručnom bombom na kancelarije CIK u severnoj Mitrovici početkom decembra prošle godine. Naime, kako su preneli elektronski mediji na albanskom sa Kosova, četvorica Srba osumnjičena su da su počinili dela "terorizma, u cilju zastrašivanja građana i sprečavanja lokalnih izbora u četiri severne opštine". Oni su, kako se navodi u optužnici, bacili dve ručne bombe na Kancelariju CIK čime su ugrozili živote službenika ove institucije.
Optužnica protiv okrivljenih je dostavljena Osnovnom sudu, koji je u obavezi da za desetak dana pripremi početno ročište. Od četvorice Srba u pritvoru je Milenković, koji je uhapšen u junu kada su ga pripadnici tzv. kosovske specijalne policije brutano pretukli. D. Z.
* * * * * * * * *
NA 25. GODIŠNjICU OD MASAKRA U "PANDI"
Okačili tablu, optužili DB
NA pravoslavnom groblju u Peći juče je služen pomen srpskim mladićima ubijenim pre 25 godina u kafiću "Panda". Pomen je služio paroh pećki Dragan Radovanović, a prisustvovala je i sestra nastradalog mladića Dragana Trifović sa suprugom. Tela pet ostalih mladića njihovi roditelji preneli su u centralnu Srbiju.
Pre dve i po decenije, 14. decembra 1998, oko 20 časova, dvojica maskiranih napadača otvorila su paljbu iz automatskih pušaka na goste kafića "Panda", kada su ubijeni Ivan Obradović (15), Zoran Stanojević (18), Vukota Gvozdenović (16), Svetislav Ristić (18), Ivan Radević i Dragan Trifović (18).
Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti ovu tragediju je iskoristio za novu provokaciju, pa je organizovao postavljanje spomen-ploče na nekadašnji kafić.
- U jeku terora Srbije nad Albancima, na prostorije ovog kafića, 14. decembra 1998, po naređenju Državne bezbednosti Srbije, streljano je šestoro srpskih mladića - piše na tabli, na kojoj je poruka ispisana na albanskom, engleskom, pa srpskom jeziku.
* * * * * * * * *
MUSTAFA PRAVOSNAŽNO OSUĐEN U HAGU
Kazna manja za četiri godine
JEDNOM od bivših vođa terorističke OVK Saljihu Mustafi Žalbeno veće Specijalnog suda tzv. Kosova potvrdilo je juče osuđujuću prvostepenu presudu za ratne zločine u aprilu 1999, ali mu je smanjilo kaznu. On je bio osuđen na 26 godina zatvora, a Žalbeno veće mu je umanjilo kaznu za četiri godine, i osudilo ga na 22 godine zatvora. Ovo je prva pravosnažna presuda za ratni zločin koju je izrekao sud u Hagu.
Ovo veće je odbilo sve žalbe Mustafe na prvostepenu presudu, ali je na kraju delimično prihvatilo onu na visinu kazne. On je osuđen za ratni zločin, protivpravno zatvaranje i ubistvo albanskih civila zatočenih u aprilu 1999, u logoru na izolovanom imanju u selu Zlaš na KiM. Od najmanje šest zlostavljanih, jedan je preminuo od posledica mučenja. On je odgovoran i kao komandant logora, ali i kao neposredni učesnik u zlostavljanjima. S. J. M.