KOSOVU KRČE PUT DO STOLICE U UN: Osim što Ohridski sporazum guraju u poglavlje 35, Brisel ima još jedan podmukao plan
U NAJNOVIJIM pokušajima da od Srbije izvuče priznavanje nezavisnosti tzv. Kosova, Evropska unija smislila je novu zamku, da Ohridski sporazum ugura u pristupne pregovore sa EU, uz prečicu Prištini za stolicu u UN.
Istovremeno, kamen spoticanja i dalje će biti politika neuvođenja sankcija Rusiji.
Svi ovi zahtevi Beogradu isporučeni su kroz finalni nacrt zaključaka za ovonedeljni samit Evropskog saveta o kome su juče raspravljali ministri za evropska pitanja u Briselu.
Namere EU da se u pregovaračko poglavlje uključi i dijalog Beograda i Prištine, otkrio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je rekao da je cilj da se kompletno uz saglasnost Srbije prihvati taj sporazum, sa svim delovima koje je naša strana odbila. To su dobro poznate crvene linije: neprihvatljivo je članstvo Kosova u UN i nema priznavanja nezavisnosti.
- Da se uključe i delovi koji se odnose na UN, da to bude deo poglavlja, a onda da vam donesu poseban izveštaj EU koji proslede UN. Ne moraju čak ni da nas pitaju za to. A, nelogično je da nas ne pitaju, ali mogu da nas ne pitaju. Potom taj dokument postaje deo dokumentacije UN posle čega mnoge druge zemlje mogu da se pozivaju na taj dokument. Pošto ću ja na tako nešto unapred da upozorim UN, da je to nemoguće i da ne smeju da se radi, oni će da kažu, e imate Vučića, on nam pravi problem, ali rešite vi to.
Prema dokumentu Evropskog saveta od Srbije i tzv. Kosova se traži da bez odlaganja i preduslova ispune sve obaveze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i aneksa o njegovoj primeni. Istovremeno, poziva se Evropska komisija i visoki predstavnik da do kraja januara 2024. godine "predloži izmene i dopune merila za poglavlje 35 iz pristupnih pregovora sa Srbijom". Izričito se navodi da će ukupan tempo pristupnih pregovora naše zemlje zavisiti od napretka u vladavini prava, ali i normalizacije odnosa sa tzv. Kosovom.
- EU poziva Srbiju i Kosovo da bez odlaganja ispune sve obaveze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i aneksa o njegovoj primeni, uključujući Zajednicu opština sa srpskom većinom - navodi se zaključcima Evropskog saveta. - Normalizacija odnosa i sprovođenje obaveza iz dijaloga suštinski su uslovi na evropskom putu za obe strane, koje rizikuju da propuste značajne prilike ako ne bude napretka.
Od Srbije se takođe, očekuje da s dobrim namerama uključi u dijalog koji vodi EU "u duhu kompromisa za postizanje sveobuhvatnog pravnoobavezujućeg sporazuma sa tzv. Kosovom, normalizaciji odnosa u skladu sa međunarodnim pravom - bez odlaganja".
- Savet očekuje da Srbija i Kosovo nađu održivo rešenje za situaciju na severu Kosova. Obe strane moraju da nastave stalne napore za deeskalaciju, uzdrže se od jednostranih i provokativnih akcija - navodi Savet. - Pozdravlja se to što je Srbija preduzela neke korake u pravom smeru, uključujući i "javno podsticanje kosovskih Srba da učestvuju na izborima na severu Kosova", a traži se i da podstakne Srbe da se vrate u institucije.
Osim odnosa sa Prištinom, tema je bilo i usklađivanje sa zajedničkom spoljnom politikom EU, uključujući "restriktivne mere prema Rusiji i Belorusiji, kao pitanje najvećeg prioriteta". Očekuje se da se vlasti Srbije uzdrže od akcija i izjava protiv stavova EU o spoljnoj politici i ponovo naglašava potreba da u potpunosti ispunimo obavezu usklađivanja sa viznom politikom EU.
Diplomata Zoran Milivojević ukazuje na to da ovaj izveštaj kao i prethodni Evropske komisije, oslikava interes zapadnih centara moći, ali da su dve novine uočljive. Jedna je, kako objašnjava, predlog da se Ohridski sporazum uvrsti u poglavlje 35, a druga, da se ponovo pojačavaju pritisci da Srbija uvede sankcije Rusiji i da se to kvalifikuje kao najveći prioritet.
- Sada je definitivno ogoljeno da je uslov za ulazak Srbije u EU, priznanje nezavisnosti Kosova, jer kompletan Ohridski sporazum u osnovi znači defakto priznanje, odnosno članovi 1, 2 i 4 - navodi Milivojević za "Novosti". - U članu jedan se govori o dobrosusedskim odnosima uz priznavanje simbola, u drugom se govori o poštovanju principa povelje UN, samoopredeljenja i nemešanja u unutrašnje poslove, a u 4 je tema pristup međunarodnim organizacijama. Prema tome, jasno je, da je Ohridski sporazum za nas prihvatljiv samo kao platforma za dalje razgovore o normalizaciji - uz rezerve i crvene linije koje je srpska strana već iznela.
Brinu za medije i nestale
EVROPSKI savet traži da se nastavi ispunjavanje privremenih merila iz poglavlja 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava. Iskazuje se zabrinutost stanjem u medijima i odnosom prema ratnim zločincima, podvlači se važnost regionalne saradnje u rešavanju preostalih slučajeva nestalih osoba i pune saradnje sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove. Izražava se zabrinutost zbog ponovljenog gomilanja vojnih snaga Srbije u blizini tzv. Kosova uz konstataciju da je naknadno smanjeno. Osim toga, prihvata se i procena Evropske komisije da Srbija održava svoj nivo pripremljenosti za početna merila u Klasteru 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) i dodaje da će nastaviti procenu toga.