HAPSE NEVINE DA BI DOKAZALI LAŽNE ZLOČINE I OTELI IMANJA: Priština razradila taktiku kako da dodatno zaplaši i otera Srbe
DA je zatvor visokog rizika u Grdovcu, selu nedaleko od Podujeva sagrađen 2014. godine sredstvima Evropske unije, "namenjen" uglavnom Srbima ukazuje činjenica da se, prema saznanjima "Novosti", ovde nalazi 78 Srba od kojih se više od polovine tereti za navodne ratne zločine.
Foto: D. Milovanović
Srpski advokati koji biju bitku za njihovu slobodu ukazuju da je očigledna namera privremenih prištinskih vlasti, da uz pomoć međunarodnih partnera, finansijera ovog zatvora, popune ćelije što većim brojem pripadnika našeg naroda i optuže ih za zločine, i to uglavnom bez ikakvih materijalnih dokaza.
- Cilj je da uhapse što veći broj Srba i osumnjiče ih za ratne zločine kako bi strancima pokazali da je to "činjenica" i time opravdali formiranje nekakvog Instituta za zločine, iako je jasno da hapse nedužne ljude koji sa tim nisu imali nikakve veze. Jer da jesu, sasvim sigurno ne bi ostali da žive na Kosovu i Metohiji, niti bi pak dolazili na KiM bez obzira na razloge. I to je jasno i kosovskim pravosudnim organima, ali i albanskim vlastima i na kraju krajeva čitavom albanskom društvu - da onaj ko je činio zločine neće dozvoliti sebi da bude "dostupan" ovdašnjim organima vlasti - pričaju branioci Srba.
Osim što ističu da većinu Srba prvo uhapse, a potom traže "dokaze" za navodnu krivicu, naši sagovornici, advokati iz Kosovske Mitrovice ističu da su razlozi hapšenja uglavnom imovinske prirode. Umesto da hapse one koji otimaju srpsku imovinu, ističu advokati, oni optužuju Srbe koji žele da povrate vlasništvo nad svojim kućama ili imanjem.
Albanci koji su uzurpirali i godinama koristili srpsku zemlju, u momentu kada vlasnik želi da je povrati ili eventualno proda, prijavljuju Srbe za navodne ratne zločine, a to često čini i tzv. kosovska policija. Jedan od takvih slučajeva je Gavrilo Milosavljević (63), Srbin iz Istoka u Metohiji, protiv kojeg je pre nekoliko dana, posle jednogodišnjeg pritvora, podignuta optužnica.
Prema rečima advokata Dejana Vasića, apsolutno svi građani Istoka, mahom Albanci, jer Srba u ovom metohijskom mestu gotovo da i nema, znaju da je Gavrilo nevin.
- Moj klijent je i posle 1999. godine stalno dolazio na Kosovo i Metohiju tragajući za kidnapovanom majkom, a planirao je i da povrati njen stan u Istoku i da se vrati sa suprugom i kćerkom i tu nastavi da živi. Baš na dan kada je uspeo da izvadi posedovni list, on je uhapšen i sada je podignuta i optužnica, a prethodnih godinu dana proveo je u pritvoru u Podujevu - kazao je Vasić.
Milosavljevićeva majka je najverovatnije ubijena.
Mnogobrojni su primeri uhapšenih Srba koje su susedi Albanci, uzurpatori njihove imovine, prijavili da su počinili ratne zločine, a jedan od njih je i Milorad Đoković iz Vitomirice kod Peći, jedini srpski povratnik koji je dobio sudski postupak protiv lokalne samouprave za parcelu na kojoj mu je humanitarna organizacija sagradila kuću. On se pre desetak godina vratio u svoju Vitomiricu i radio je kao poverenik za povratak, ali je po dobijanju sudske presude za imovinu uhapšen pod sumnjom za ratni zločin protiv civilnog stanovništva, odnosno navodno ubistvo 19 albanskih građana i protiv njega je juna ove godine podignuta optužnica. U međuvremenu mu je porušena i kuća, a opštinske vlasti na njegovom imanju planiraju da naprave put.
Da će se lažni svedoci u ovom, kao i gotovo svim slučajevima u kojima su Srbi optuženi za navodne ratne zločine pojavljivati naknadno, pokazuje i primer Zorana Kostića (63) iz Prilužja u opštini Vučitrn.
Stanišića nisu prepoznali
PRESUDE se u slučaju uhapšenih Srba donose ne samo uz pomoć lažnih svedočenja, već i bez potvrdnih izjava svedoka, kao u slučaju Gorana Stanišića iz Slovinja kod Lipljana. On je prvostepenom presudom osuđen na 20 godina za navodne ratne zločine protiv civilnog stanovništva, a glavni svedok optužnice ga nije prepoznao kao krivca za zločine za koje se tereti. U slučaju Stanišića i kazna od 20 godina je sporna, jer je tzv. Vrhovni sud Kosova odlučio da najviša presuda za ratne zločine može da bude do 15 godina.
- On je uhapšen 20. septembra, a pritvor mu je određen dan kasnije. Tužilac je tek 28. septembra dao ovlašćenje da se prikupljaju dokazi protiv njega, što je zaista neverovatno. Ipak, to je uobičajeno kada su u pitanju Srbi, mada je takav postupak nezabeležen u pravosudnoj praksi. Osumnjičene bi trebalo da hapse na osnovu dokaza ili barem osnovane sumnje, a ne da traže dokaze kada nekog uhapse - ističe advokat Predrag Miljković.
Advokat Ljubomir Pantović navodi i slučaj Zorana Đokića iz Peći koji je osuđen na 12 godina bez ijednog dokaza. Optužnica tužilaštva je propala, ali je advokat navodno oštećenih doveo dva nova svedoka koji su tvrdili da su oni žrtve ratnog zločina Đokića! Na osnovu ovakvih svedočenja nijedan sud na svetu, kako ističe Pantović, ne bi doneo osuđujuću presudu. Dodaje da je svaki Srbin optužen da je počinio ratni zločin na KiM unapred osuđen na dugogodišnju kaznu zatvora, dok je poruka prištinskih vlasti upućena pripadnicima našeg naroda da mogu biti optuženi samo ako im se ćefne.
BONUS VIDEO