NEMA KUTIJA ZBOG KURTIJEVE UCENE: Srbi neće moći da glasaju na teritoriji KiM
PREMIJER privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti ponovo je Srbima sa KiM uskratio pravo glasa. Kancelarija za Kosovo i Metohiju juče je Republičkoj izbornoj komisiji potvrdila da ne postoje uslovi da se biračka mesta 17. decembra otvore na prostoru južne srpske pokrajine, jer Kurti zauvrat traži priznavanje nezavisnosti tzv. Kosova.
Foto: Profimedia
To znači da će naši sunarodnici, najverovatnije, glasati u najbližim mestima u centralnoj Srbiji.
Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković, koji je na zahtev RIK pomoć za organizovanje glasanja zatražio od OEBS, saopštio je da Kurti bez ispunjenja, za Beograd neprihvatljivog uslova, odbija da na terenu omogući potrebne uslove za delovanje OEBS, a koji bi, prema modelu iz 2012, trebalo da asistira državnim organima Srbije u sprovođenju izbornog postupka na prostoru pokrajine:
- Obaveštavamo vas da trenutno nije moguće realizovati izborni postupak na prostoru AP KiM, na način koji bi bio u skladu sa zakonskim propisima, kao i državnim i nacionalnim interesima Republike Srbije - naveo je Petković.
On je istakao da ovim postupcima i onemogućavanjem Srbima sa KiM da glasaju u svojim mestima prebivališta, režim u Prištini na čelu sa Kurtijem nastavlja da otvoreno krši prava našeg naroda u Pokrajini.
Prethodno, Kurti je u pismu šefu OEBS u Prištini Majklu Devenportu poručio da za održavanje izbora mora da postoji "dogovor između Kosova i Srbije", koji bi bio zasnovan na suverenitetu i nezavisnosti Kosova. Devenport je juče, takođe, istakao da je misija spremna da se angažuje na prikupljanju glasova srpskih birača, ali da zasad uslovi za to nisu uspunjeni.
- OEBS je spreman da se sprovede prikupljanje listića srpskih glasača koji bi glasali na Kosovu, kao što je to bio slučaj na prethodnim izborima, pod pretpostavkom da za to postoje isti uslovi. To su, pre svega, konsenzus o pristupu ovom pitanju svih koji su za to zainteresovani, podrška kosovskih institucija i, ključno, treba da postoji bezbednosna podrška kosovske policije, kako bi se glasanje sprovelo - naveo je Devenport, za Kosovo onlajn.
Da Kurti neće dozvoliti Srbima sa KiM da glasaju u pokrajini najavio je pre dva dana i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tokom susreta sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom. On je istakao da je pravo glasa osnovno ljudsko pravo i da ga Srbi imaju svuda u svetu, osim na Kosovu.
- Kao što znate, Srbi imaju to pravo u Australiji, SAD, širom Evrope, ali i dalje je pod znakom pitanja da li će ti ljudi na severu, ali i oni južno od reke Ibar, moći da iskoriste svoje pravo da glasaju ili ne? Zašto? Zato što su to jednostavno Srbi, to se nije dogodilo ni prošlog puta. Kurti će da zabrani izbore zato što želi da pomogne nekim ljudima u izbornom procesu, a onda ćemo imati jednu čistu osudu Kvinte i tu će biti kraj priče. Srbi neće na Kosovu glasati.
Nasilje počelo od 2022.
MODEL za glasanje na KiM zasnovan je na dogovoru u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. Na njegovim osnovama su na prostoru Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija sprovedeni svi izbori Republike Srbije u periodu od 2012. do 2020. godine. Prvi put, to pravo našem narodu na KiM Kurti je uskratio 2022. godine pre ustavnog referenduma u januaru, a potom i tokom aprilskih izbora. Tada je oko 100.000 birača sa područja Kosova i Metohije, organizovanim prevozom, dolazilo na birališta u opštinama centralne Srbije: Tutinu, Raški, Kuršumliji i Vranju, što će i ovoga puta biti slučaj.
Tirana sabira Albance s juga
DOGOVOR oko toga da li će Albanci s juga centralne Srbije na izbore 17. decembra izaći jedinstveni ili u više kolona još nije postignut, a zvanična Tirana čini sve što može da ih ujedini.
Njihovi lideri sastali su se sa ministrom spoljnih poslova Albanije Iglijem Hasanijem. Posle sastanka jedino se oglasio predsednik Alternative za promene Šćiprim Arifi iz Preševa, koji insistira na poštovanju sporazuma koji predviđa da "stranka sa najviše odbornika u tri opštine na jugu Srbije, dobija prvo mesto na izbornoj listi", što Partija za demokratsko delovanje uporno odbija zahtevajući tu poziciju za svog predsednika Šaipa Kamberija.