TRAŽE NAM IZBORE KOJE KURTI DIKTIRA: Analiza "Novosti" - izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije ka EU pun nerealnih zahteva
OD Srba se, u izveštaju Evropske komisije o napretku naše zemlje, traži povratak u institucije na Kosovu i Metohiji, a premijer privremenih institucija Aljbin Kurti gotovo da je "vezao" za fotelje nelegalno izabrane gradonačelnike Albance i ne radi ništa na tome da raspiše nove izbore. Srpska lista, koja je bojkotovala prethodna glasanja, saopštila je nedavno da želi da učestvuje u izbornoj trci što bi dovelo do smirivanja tenzija na severu KiM, a i pored toga u njih se upire prstom kao krivce.
Ovaj nonsens u dokumentu koji je sumirao napredak Srbije ka Evropskoj uniji nije jedini. Primetili su i da "bez obzira na težnje naše zemlje ka članstvu u EU,što je i strateški cilj, Srbija sklapa trgovinske sporazume sa Kinom i ostalim trećima zemljama". Istovremeno, EU i vodeće zemlje Evrope sarađuju sa ovom svetskom silom u skladu sa svojim interesima.
Ministar administracije i lokalne samouprave tzv. Kosova Eljbert Krasnići rekao je juče da, iako je prošlo više od dva meseca od završetka izrade uputstva za peticiju za smenu gradonačelnika, nijedan Srbin sa severa nije izrazio spremnost za prikupljanje potpisa za razrešenje čelnika opština na severu. Time je jasno da Priština i dalje, smišljanjem komplikovanih procedura za raspisivanje izbora, zapravo opstruira njihovo raspisivanje.
- Do ovog trenutka nismo dobili nikakvu informaciju od bilo kog predsednika Skupštine opštine da se grupa građana mobilisala i počela da prikuplja potpise za razrešenje gradonačelnika. Gradonačelnici imaju podršku kosovske vlade da nastave sa radom, ali sumnjam da dvojica koji rade iz kancelarija koje su izmeštene iz opština mogu da odgovore na zahteve građana. S druge strane, gradonačelnik Leposavića iz redova "Samoopredeljenja", Ljuljzim Hetemi, primer je dobre prakse, kao i Eden Atići, iz Mitrovice - rekao je Krasnići.
Srbi su u nekoliko navrata govorili da albanski gradonačelnici nemaju šta da traže u opštinama sa srpskom većinom, te dobre prakse o kojoj Kurtijev činovnik govori na terenu nema.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila juče da je u interesu Prištine sprovođenje nacrta statuta ZSO i da bi to bio veliki iskorak, dok je evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji poručio da Priština mora da udvostruči svoje napore da dijalog sa Beogradom uspe.
- Za Kosovo je važno da postoji jasan cilj učlanjivanja, i da bude jasno šta od Kosova očekujemo, a to je sprovođenje nacrta statuta ZSO. To bi bilo veliki iskorak, to je u interesu Kosova. Ako pogledamo Kosovo i Srbiju važno nam je da svakoj zemlji damo mogućnost da se približe EU. Podsticaj je mnogo pozitivniji i pitanje je šta ste vi uradili da se približite EU - rekla je fon der Lajenova.
Čekajući klastere
IZVEŠTAJ Evropske komisije o napretku juče je predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić uručio ambasador EU u Srbiji Emanuel Žiofre. Na ovnovu ovog dokumenta, koji je smernica Beogradu, šta još treba da uradi, odluku o otvaranju novih klastera donosi Evropski savet na kraju godine.
- Najvažnije je da je EK prepoznala jasan napredak Srbije u procesu evropskih integracija i to je potpuno evidentno. U izveštaju ne postoji nijedna oblast gde je zabeleženo nazadovanje u odnosu na prošlogodišnji izveštaj - rekla je premijerka.
Našoj zemlji je poslednji put otvoreno poglavlje u 2021. godini, i to je Klaster 4 - zelena agenda i održiva povezanost.
Marko Blažić, iz Centra za društvenu stabilnost, istakao je da će pregovori Beograda i Prištine diktirati dalji tempo otvaranja klastera, zatvaranja poglavlja i svega ostalog u procesu pregovora za članstvo u EU. Napominje da na putu do punopravnog članstva u EU Srbija mora da gleda i neke alternativne vidove saradnje, diversifikaciju investicija, što je, dodao je, jedna od zamerki koji se nalazi u izveštaju Evropske komisije.
- Srbija ostaje posvećena putu ka članstvu u EU i u izveštaju Evropske komisije se vidi da je u većini oblasti pohvaljen rad Srbije. Možda bi formulacije bile drugačije da smo uveli sankcije Rusiji, da je naša politika usklađenija sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, i da ne pričamo o problemu KiM. Vidimo da su pregovori nesporno stali, da EU time nije zadovoljna. Te dve bitne stavke odražavaju se na kompletan izveštaj i na sve druge članove izveštaja, od vladavine prava, ekonomskih parametara, javne uprave i svega ostalog što se nalazi u izveštaju - istakao je Blažić.
Novac za reforme
VARHELjI je juče govorio o planu rasta EU za Zapadni Balkan, koji je "potpuno novi i smeo pristup":
- On služi kao katalizator napretka da se zatvori ekonomski i društveni jaz između Zapadnog Balkana i EU i stvori prilika za ranu integraciju regiona u EU, pre nego što joj se defakto pridruži. Predložio sam da se za finansijsku pomoć za agendu obezbedi dodatnih šest milijardi evra.
EVROPSKA KOMISIJA OTVORILA VRATA KIJEVU MIMO VOZNOG REDA
Uprkos ratu, hvale ukrajinske reforme
UPRKOS tome što u Ukrajini bukti rat, Evropska komisije usvojila je izveštaj o proširenju i predložila otvaranje pregovora o proširenju sa ovom zemljom, kao i sa Moldavijom, BiH i Gruzijom, kada se stvore uslovi.
- Ukrajina je i dalje suočena sa tragedijom i ratom, ali sprovodi reforme - rekla je Ursula fon der Lajen.
Ona je nedavno, tokom posete Kijevu, pohvalila napredak Ukrajine po pitanju reformi, rekavši da je zemlja ispunila više od 90 odsto zahteva koji su potrebni da bi započeli službeni pregovori o članstvu. Istakla je reforme, poput jačanja borbe protiv korupcije, izglasavanje zakona o lobiranju i pooštravanja zakona o prijavi imovine.
- Borite se u ratu za opstanak i u isto vreme dubinski reformišete svoju zemlju - rekla je tada.
Komisija će odluku o tome hoće li EU započeti formalne pregovore o članstvu doneti u decembru, na samitu čelnika Unije. Pregovori o članstvu obično traju godinama, ali je očigledno da je slučaju Ukrajine politika "pogurala stvar".