CILJ IM JE BIO DA BRIŠU SVE SRPSKO: Funkcioner Nove srpske demokratije Ilija Miljanić o otkazivanju popisa u Crnj Gori

To je trajalo do poslednjeg  popisa održanog 2011. godine, u vreme režima Mila Đukanovića. Miljanić smatra da je time cilj bio izbrisati ime srpsko, koje je počelo da vaskrsava sa dolaskom mitropolita Amfilohija na tron cetinjskih vladika, kada počinje i opšta duhovna obnova.

- Popisna groznica obuzela je u poslednje vreme montenegrine, jer znaju da su pokrali referendum 2006. sa više od 120.000 upisanih egzit i mafio montenegrina raznih vera u nacija. I sa takvom  masom lažnih državljna krenulo se na popis 2011. godine, koji je pokazao buđenje srpskog naorda sa oko 30 odsto što je izazvalo bes kreatora novog crnogorskog identiteta. Krenuli su u rat protiv Srpske pravoslavne crkve i njenih arhijereja, sveštenstva, monaštva i vernog naroda, ali su naišli na veličanstveni litijski štit koji je predvodio morački gorostas, mitropolit Amfilohije - kaže Miljanić.

Prema njegovim rečima, konačni pad DPS režima posle trodecenijske vladavine relaksiraće građane Crne Gore na predstojećem popisu i iskažu svoje versko, nacionalno i jezičko osećanje.

- Stvoren je novi društveni ambijent za nacionalno izjašnajavanje,  jer su poslednja dva popisa bila traumatična , ako se uzmu u obzir pritisci i ucene Milove kamarile - poručuje funkcioner NSD. - Godinama je veštački građen crnogorski identitet, od jezika do crkve, na antisrpskoj matrici. Strah od nemogućnosti zaposlenja, gubitka radnog mesta, da će biti tretirana kao građani drugog reda ako se izjasne kao pripadnici srpske nacionalnosti, kreiran je upravo iz ideološke kuhinje DPS. Na rukovodećim mestima dugo u državnim institucijama nije bilo onih koji su se izjašnjavali kao Srbi. Sve se radilo da broj Srba bude sveden na oko deset odsto.

Međutim, kako kaže, izglasavanje skandaloznog Zakona o slobodi veroispovesti krajem decembra 2019.godine podiglo je narod na noge, probudilo još više nacionalnu svest i na kraju urušilo sav trud graditelja crnogorskog identiteta.

- Crna Gora je jedina država u Evropi u kojoj „noseća“ nacija nema natpolovičnu većinu u sopstvenoj zemlji. Zato je trebalo pravoslavne Srbe  pretopiti u Crnogorce, da bi ovi postali natpolovična većina, a posebno kad im to ne uspeva kod Albanaca, muslimana, Bošnjaka i Hrvata. Što se tiče crnogorskog  srpstva i crnogorstva kao esencije srpstva, najbolje su to artikulisali najreprezentativniji Crnogorci. Prije svega to su svi do jednog vladari kuće Petrovića - naglašava Miljanić.

On podseća da je rodonačelnik dinastije Petrovića, vladika Danilo, zapisao u rukopisnom jevanđelju koje je poklonio Pećkoj patrijaršiji: „Danil, vladika cetinjski, Njegoš, vojevodič srpskoj zemlji...“

- A kako tek misli i piše Petar Drugi Petrović Njegoš, koji je svoje kultne delo „Gorski vijenac“ posvetio „prahu oca Srbije“, Karađorđu. Episkopu užičkom Nikiforu Maksimoviću na kalendaru „Danica“, četa 1833, umesto potpisa Njegoš ispisuje stihove: „Ime mi je Vjeroljub, prezime mi Rodoljub, Crnu Goru, rodnu grudu, kamen piše odasvud. Srpski pišem i zborim, svakom gromko govorim: narodnost mi srbinska, um i duša slavjanska“. Nikola Petrović Njegoš, knjaz, a potom i kralj Crne Gore, ništa ne menja u kontinuitetu misli petrovićevske - zaključuje Ilija Miljanić.