NA GROBU SRPSKA ZASTAVA: I dalje nema odgovora na pitanje kako su stradali Srbi u Banjskoj – Priština ćuti na upite o rezultatima obdukcije

Porodice su ostale neutešne, sa prazninama koje se nikada neće popuniti, narod je palio sveće i plakao, delio na društvenim mrežama potresne snimke ovih momaka, mesta u kojima su rođeni i koja se od njih opraštaju, trenutke kada su porodice posle sedam dana mrcvarenja konačno dobile tela da sahrane svoje mrtve. Cveće za pokojnike je svelo, a zemlja na grobovima se slegla. Lako je sa zemljom – dovoljne su samo dve, tri kiše, da krene da se vraća ka svojoj utrobi, da sve poravna. Malo je teže sa utrobama ljudi – i dalje se „prevrću“ od gorčine i osećaja koji kaže – „nepravda“.

Upitno je da li je bilo teže čitati vesti o trojici ubijenih Srba, premda ništa manje tragična nije ni pogibija albanskog policajca koji je stradao u ovoj noći na barikadi koju su postavili Srbi, ili sve ono što su kasnije od ubijenih Srba raznorazni domaći i belosvetski pokušali da naprave. Ključna reč svih ovih pokušaja bila je ista – teroristi. Inicijator ove teške i zapaljive retorike bila je, naravno Priština, za sve je odmah okrivljen Beograd, zatim još sramnije srpska crkva. Ubijeni Srbi označeni su kao „teroristi“ u svim albanskim medijima, danima kasnije uznemiravali su stanovnike Banjske pretresima, akcijama… Neke akcije, povezane sa ovom, kako su je poletno okarakterisali „najvećom istragom u istoriji *zemlje“, traju i danas. Nema mira za Srbe na Kosovu i Metohiji, ali to i nije nešto novo, zar ne? Ministar unutrašnjih poslova lažne države, Dželjalj Svečlja, osvedočeni obožavalac svega što je srpsko, danima je divljao po konferencijama za medije i za celo dešavanje najpre sramno optužio Beograd, pa onda neko vreme kasnije i srpskog ministra odbrane. Evropa je, brže-bolje, prihvatila narativ o Srbima – terorstima, mediji bliski opoziciji već više od mesec dana ne ispuštaju iz usta i svojih redova ime Milana Radoičića i njegovog bogatstva, na Stefana, Igora i Bojana su već zaboravili. Ali i to nije ništa novo, zar ne?

Uvežban scenario o Srbima teroristima razobličio je, samo nekoliko dana nakon dešavanja u Banjskoj, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, rekavši kratko i jasno najjednostavniju istinu – momci koji su učestvovali u dešavanjima u Banjskoj nisu teroristi, jednostavno „doteralo je cara do duvara“. Morao je doći trenutak kada neko više neće moći da trpi teror institucija Aljbina Kurtija, sva ta zastrašivanja, hapšenja bez razloga, odvođena u nepoznatom pravcu, prebijanja, pucanja na Srbe, pretrese… Ne zaboravimo, ipak je ovo „najdemokratskija *država“ u Evropi, jer samo na Kosovu, i to kao pripadnik snaga bezbednosti ove samoproglašene države, možeš da pucaš na decu koja nose badnjak, na jedan od svojih najvećih verskih praznika, i da samo nekoliko meseci kasnije budeš za slobodi. Kako Vučić u istom ovom gostovanju reče – dobili su „kart blanš“ da ljude love kao da nisu ljudi. A lov na Srbe na Kosovu i Metohiji traje već godinama, traje predugo.

Ako zanemarimo činjenicu da takozvana kosovska policija, čiji je te kobne noći u Banjskoj jedan pripadnik stradao, a zbog čega je krenuo lov na Srbe, ni po jednom slovu sporazuma u Briselu nema pravo da bude na severu Kosova i Metohije, ostaje pitanje zašto su ubijeni Srbi u Banjskoj? Od ovoga je teže samo jedno drugo pitanje – kako su ubijeni? Na ovo pitanje i dalje nemamo odgovor.

Porodice ubijenih Srba stavljaju četrdesetodnevne pomene za svoje mrtve. Kažu da duša 40 dana posle smrti upoznaje carstvo nebesko sa dva anđela – onim anđelom čuvarom kog dobijamo na krštenju, i anđelom koji je od Boga poslat da dušu uzme. Duši se tako prikazuje sva lepota nebeskog carstva, ali i oni prostori u kojima je tama, gde se čuje plač. Gotovo je fizički bolno pretpostaviti gde se trenutno nalaze duše ubijenih Srba, ako se uzmu u obzir sva ova neodogovorena pitanja.

Samo nekoliko dana nakon tragičnog događaja u Banjskoj, obdukcija je potvrdila kako je stradao albanski policajac. Ne od metka. Porodice ubijenih Srba tek 30. seprembra dobile su tela Stefana, Igora i Bojana. Tela su na odbukciji bila danima. Sa telima nisu preuzeli i rezultate obdukcije – rečeno je, tek za 15 dana. Kada je 15 dana prošlo, Večernje novosti su Institutu za sudsku medicininu u Prištini poslale zahtev sa nekoliko jednostavnih pitanja – da li su rezultati gotovi i ako jesu, šta su pokazali; da li su obaveštene porodice ubijenih Srba i zašto je potrebno toliko vremena?

Ovo su bila pitanja koja smo postavili Institutu za sudsku medicinu u Prištini, putem njihovog zvaničnog mejla:

1. Da li su poznati rezultati obdukcije Srba ubijenih u Banjskoj - Stefana Nedeljkovića, Bojana Mijailovića i Igora Milenkovića?

2. Šta su pokazali rezultati obdukcije? 

3. Da li su porodice ubijenih obaveštene o tome?

4. Zašto se 15 dana nakon događaja u Banjskoj ne zna kako su stradali Srbi, a nakon nekoliko dana objavljeni su rezultati obdukcije koji pokazuju kako je stradao albanski policajac?

5. Ko je izvršio obdukciju ubijenih Srba?

Pitanja koje smo poslali, nakon stupanja u kontakt sa zaposlenima u ovom institutu, a preko telefonske linije, bila su prevedena na engleski i albanski jezik – kako bismo otklonili sve potencijalne mogućnosti „nerazumevanja“.

Dobili smo i potvrdu prijema našeg zahteva. Kako su prolazili dani, a odgovora nije bilo, naš zahtev, sa apsolutno istim pitanjima, ponovili smo još jednom. Do objavljivanja ovog teksta – odgovor na adresu naše redakcije nije stigao.

Ostaje pitanje zbog čega? Zašto više od mesec dana nakon dešavanja u Banjskoj ne znamo kako su stradali Stefan Nedeljković, Bojan Mijailović i Igor Milenković – nečiji sinovi, očevi, braća? Odgovor se pomalo nameće i sam. Da li rezultati obdukcije možda kasne zato što potvrđuju ono što je izneo srpski državni vrh, ali i jedan od svedoka događaja u Banjskoj, koji je svemu tome prisustvovao – da su dvojica Srba brutalno ubijena iz neposredne blizine, nakon što su se predali? Da li je treći Srbin ostavljen da iskrvari i nije mu pružena medicinska pomoć? Podsetimo i da je Srbija, upravo zbog ovih pretpostavki dva puta zvaničnim dopisom tražila od Euleksa da obdukciji ubijenih Srba prisustvuje i nezavistan ekspert. Euleks, a kako će drugo, „nije bio nadležan“ da ispuni ovaj naš zahtev. I tako smo manje-više ostali bez odgovora na pitanje kako su stradali Stefan, Bojan i Igor. Svedok i fotografije pokazuju jedno, Priština bez ikakvih dokaza demantuje, a rezultati obdukcije i posle ovoliko vremena ne postoje. 40 dana ističe, dolazi vreme kada duše pokojnika treba da se smire, a Svečlja na pitanje da li su stigli rezultati obdukcije kaže – „to je proces koji će potrajati“. Nema pravde za Srbe na Kosovu i Metohiji, čak ni ako su mrtvi, što smo ovih dana videli još jednom, jezivim prekopavanjem starog srpskog groblja u Severnoj Mitrovici.

Pored srpske zastave koja stoji pored krsta sa Stefanovim imenom, na grobu ovog oca tri ćerkice je i poruka ljubavi jedne od njih. Cveće svelo, i sveže, porodica i prijatelji neguju uspomenu na palog sina.

Zemlja se na grobovima sleže, sa utrobama je malo teže. Na nepravdu osetljiva srpska duša titra u grudima, utroba se „okreće“. Kako su ubijeni Stefan, Bojan i Igor? Zašto su mnogobrojni Srbi mesecima u pritvoru bez razloga i dokaza, a Azem Kurtaj koji je pucao na srpske dečake na slobodi? Odgovora nema, brižnici domaći, i svetski, ova pitanja ne čuju.

Ovih dana po društvenim mrežama masovno se dele Njegoševi stihovi – „nove nužde rađaju nove sile“. Ko je čitao „Gorski vijenac“, zna kako stihovi idu dalje - „djeistvija naprežu duhove, stjesnenija slamaju gromove; udar nađe iskru u kamenu, bez njega bi u kam očajala. Stradanje je krsta dobrodjetelj…“. Kurti nije čitao Njegoša.