ZAHTEV VUČIĆA KVINTI LEGITIMAN, ALI SU MALE ŠANSE DA ĆE MEĐUNARODNE SNAGE POJAČATI ULOGU: KFOR DA RADI, A NE DA SAMO GLEDA S BRDA
KRAJNjE je vreme da se Kfor aktivira u svom punom mandatu i da preuzme brigu o svim bezbednosnim pitanjima na severu Kosova i Metohije, pogotovo o onim, za koje je nadležnost prepustio tzv. kosovskoj policiji.
Ipak, ne treba polagati velike nade ka značajnijem pobošljanju sigurnosti naših sunarodnika.
Ovako sagovornici "Novosti" vide mogući odgovor na terenu, posle zahteva koji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić uputio ambasadorima država Kvinte (SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija) u vezi sa dodatnim angažovanjem Kfora. Šef države, između ostalog, postavio je pitanje i zašto je Euleks odbijen od strane kosovske policije da prisustvuje samoj operaciji koja je sprovođena u Banjskoj.
Ministar odbrane Miloš Vučević ponovio je da je naša zemlja razočarana reakcijom Kfora, koji je, kako je rekao, prvi koji je trebalo da reaguje i spreči krvoproliće, pa zatim i Euleks. On ističe da je komunikacija na najnižem tehničkom nivou, ali da saradnja ne može da se prekine jer bi to bilo loše za Srbe i Srbiju.
- Ne želimo da se Kfor postavi na nivo posmatrača sa brda. Kfor je morao da zaustavi dalje puškaranje i pucanje, imaju nedaleko bazu, mogli su da reaguju, a ne da gledaju sa strane i dozvole da dobro raspoređeni albanski policajci nastave lov na Srbe. Nije pitanje da li verujemo ili ne verujemo da će Kfor zaštititi Srbe, već da smo uslovljeni da komuniciramo sa Kforom koga vidimo kao jedinu legitimnu silu na KiM.
Da je tranzicija nadležnosti sa Kfora na tzv. kosovsku policiju išla u negativnom pravcu za bezbednost građana severa, kao i da je umanjivala šanse za miran život našeg naroda, stav je vojnog analitičara Mitra Kovača:
- Došli smo do toga da je uspostavljena klasična okupacija na severu. Kfor je sve to nemo posmatrao i nije video nikakvu pretnju u tom. Istovremeno, pojačane su tzv. kosovske bezbednosne snage na severu, dok su Srbi bez učešća u lokalnoj policiji. Smatram da će verovatno doći do jačanja snaga na severu, ali da neće potpuno prihvatiti da preuzme odgovornost za dešavanja, a ne može se očekivati ni značajno smanjenje policijskih snaga lažne države Kosovo. Nažalost, možemo očekivati odrešene ruke za pretresanja, maltretiranje, pod plaštom terorizma.
Diplomata Zoran Milivojević ukazuje na to da je pitanje da li će zahtev Srbije biti uvažen i da to zavisi od političke volje, koje do sada nije bilo. On navodi da je očigledno da Kfor ima razloge da pojača svoju misiju i da bi bilo vreme da ona proradi i da treba da bude tema na forumima gde im je mesto, ali da nije optimističan da će do toga doći.
- Naš zahtev je potpuno legitiman, jer je Kfor u nadležnosti UN i SB i potpuno je prirodno da postupa u skladu sa svojom misijom. Srbija treba da insistira na sprovođenju nadležnosti u skladu sa Rezolucijom 1244, jer Kfor ima svoje obaveze u pogledu zaštite bezbednosti. Ipak, s obzirom na to kako su reagovali zapadni centri moći posle nedavnih događanja, ne možemo očekivati da će se bezbednosna situacija bitno promeniti, već je izvesno da će biti daljih ekskalacija na severu.
Bez povratka srpske vojske
KFOR je početkom godine odbio zahtev predsednika Vučića za povratak srpskih bezbednosnih snaga na Kosovo i Metohiju. Krajem prošle godine, šef države i Vlada zatražili su od NATO misije da se omogući povratak do 1.000 pripadnika naše vojske i policije, u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244.