CEO GOVOR PREDSEDNIKA VUČIĆA U NIŠU: Reči koje odjekuju Srbijom

"Teško je govoriti posle patrijarha i predsednika Republike Srpske. Mnogo toga bih vam ispričao i što ne smem da vam ispričam. Bolje za vas, bolje za nas, bolje za našu zemlju da i mnoge stvari koje znam prećutim jer svoju zemlju moramo da čuvamo i moramo da mislimo ne samo na ono što je danas, već i na ono što dolazi u budućnosti. Ponosan sam na praznik koji danas svetkujemo. Zajednički smo tu odluku doneli, Republika Srpska i mi, predsednik Dodik i mi. Doneli smo tu odluku jer mi Srbi smo uvek umeli da se razjedinjujemo, da sebi pogrde izmišljamo ili da lako tuđe uvrede ili pogrde prihvatamo.

I nije slučajno ono o čemu vam je govorio predsednik Republike Srpske ovde, kada mi neko kaže da je "bosanski Srbin". Zamislite postoji "hrvatski Srbin", "crnogorski Srbin". Ako je to već tako, a ja ne mislim da je moguće da tako nešto postoji, a što onda nikada nije postojao srpski Hrvat, srpski Bošnjak, srpski Slovenac, srpski Crnogorac? Nikada to niste mnogli da čujete ni od koga ni na jednom mestu. Samo ste mogli da čujete da postoje neki drugi Srbi. I ne od juče, ne od danas, ne od ovih koji danas ne dozvoljavaju Srbima da budu u vlasti zato što nisu dovoljno uverljivi u zaklinjanju da će se boriti protiv mrskog Beograda i još omraženije Moskve, nisu uverljivi u tome da i dalje ne vole Kosovo i Metohiju, da i dalje ne smatraju Kosovo i Metohiju delom Republike Srbije. Pa pošto nisu uverljivi onda nema ni potrebe da budu u Vladi, makar ih bilo više od 30 procenata. Jer šta će Srbi u Vladi, nisu oni neki koji nešto znaju, oni samo mogu da budu remetilački faktor.

Tako vam je svuda. Pa kažu "ne, ne, mi volimo Srbe, ali one koji ne vole Beograd, one koji ne vole Srbiju". I kad govorimo o takvim Srbima pa to su nam radili još od Pavelića i pre Pavelića. Imali ste vi doktora Besarovića podpredsednika Ustaške vlade i ministra zdravlja koji je u Paveliću Boga video i to je bio tobožnji predstavnik srpskog naroda. Danas bi da nam izmišljaju takve predstavnike svuda po regionu. Samo je važna jedna stvar, da taj Srbin ne bude Srbin, da taj Srbin se jasno odriče Beograda i svog srpstva i da vam govori da je pravi Beograd onaj koji mrzi Srbiju i koji mrzi srpsku ujedinujuću politiku, već da budemo rascepkani na hiljadu mesta, da nemamo isti jezik, da nemamo ista imena i prezimena i da nemamo istu zastavu. Možemo da živimo u mnogo zemalja, ali imamo jednu jedinu nacionalnu zastavu, crveno-plavo-belu trobojku, imamo svoje srpsko ime i prezime, imamo svoj rod kojeg se ne stidimo. I ja pozivam sve građane Srbije koji nisu Srbi da budu ponosni pripadnici i bošnjačkog i mađarskog i hrvatskog i romskog, slovačkog, rumunskog i kojeg god hoćete naroda, ali nemojte nama, nemojte našem narodu ni zapadno od Drine, ni u Crnoj Gori, niti bilo gde drugo, ni ovde u Srbiji da oduzimate pravo da se zovemo Srbima, ponosnim Srbima na sebe, svoju prošlost, svoju sadašnjost i svoju budućnost. I ništa više od toga ne tražimo.

A vi Srbi i građani Srbije nemojte da očekujete pravdu. Zadugo je za nas Srbe neće biti. I kad im postavite pitanje kako je moguće da 23, 24 posto Albanaca ima sva prva u Severnoj Makedoniji, a vi Srbi ne smete ni da pitate da imate slična prava iako vas je procentualno mnogo više u Crnoj Gori. Ćutite Srbi, to je politika prošlosti, gledajte u budućnost, koga briga kom rodu pripadate. Kada ih pitate da se ne mešam u bilo šta što se zbiva u Bosni i Hercegovini, a šta je to što Dodik i Republika Srpska mogu da urade a da ne kažete krivi su Dodik i Republika Srpska, osim da ne kažu da Republika Srpska više ne postoji. Kažite mi tu rečenicu koju oni mogu da izgovore a da ne budu jedni krivci. Nema te rečenice, uvek će samo oni biti krivci. I šta god da se dogodi. Kad nas optužuju da pravimo Veliku Srbiju, a lažu, ćute svi kao zaliveni, godinu i po dana od kako je počeo rat u Ukrajini objavili su hiljade tekstova, hiljade priloga napravili o tome kako će Srbi da napadaju po regionu, kako će da prave Veliku Srbiju, Srpski svet, kako će da zarate sa svima. Pa sa kim smo zaratili? Na Kosovi i Metohiji, ni sa kim. I za sve to ne postoji jedno izvini. Za nas je nikad izvini. Na Kosovu i Metohiji nama nijednog ranjenog Albanca, ali zato ima sedmoro ranjenih Srba, od toga dvoje dece. I ko je kriv. Ili obe strane ili Srbi. Mislite da će to da se promeni uskoro? Neće.

Kao što mi u Srbiji makar bili u svemu uspešniji, makar najbrže napredovali uvek ćemo da budemo remetilački faktor iz još jednog razloga mnogima u svetu. Da vam objasnim zašto, to je ono što danas slavimo, a oni ne razumeju sa koliko ponosa, časti i ljubavi mi tu reč slavimo. Značenje tog pojma slavimo, a to je sloboda. Makar bili jedino ostrvo u Evropi slobode, one slobode koja znači da sami donosimo svoje odluke, da sami čuvamo svoje nebo, da sami branimo svoju zemlju, da sami štitimo svoj narod, mi ćemo time da se ponosimo. Neće tuđin nikada odlučivati u Srbiji, to je prošlo vreme. Prošlo je vreme kada ste imali poslušnike na vlasti koji su ispunjavali vaše naloge. Mi danas ispunjavamo naloge svog naroda, naših građana. Ispunjavamo naloge onih koji žele da vide svoju decu u budućnosti ovde u Nišu ili bilo kojem delu naše Srbije.

I danas nije važno ko je odakle. I kada me pitate odakle sam, ne znam šta bih vam rekao. Otac mi je prekodrinski Srbin majka mi je starosedelac iz Vojvodine sa severa Srbije, a ja sam pomalo iz Niša, i iz Pitota, i iz Leskovca, Kragujevca, Čačka, i iz Valjeva, iz Mitrovice, Kikinde, Zrenjanina i Subotice, i Banjaluke i Trebinja i Pljevalja i Berana i Herceg Novog. Od svuda sam gde ima srpskog roda.

I da kažem veliko hvala našem narodu koji danas pronosi srpsku trobojku, gde je nije lako nositi, na Kosovu i Metohiji, našim ljudima koji trpe teror Aljbina Kurtija i njegovih pomahača. Našem narodu u Crnoj Gori gde nije mnogo lakše nositi srpsku trobojku. Našem narodu u Republici Srpskoj, gde je danas lako i s ponosom nose zahvaljujući onima koji su štitili i čuvali, stvorili a zatim štitili i čuvali i branili Republiku Srpsku. A mi ovde u Srbiji, dobro je da imamo različita mišljenja po mnogim pitanjima, dobro je da se u mnogo čemu ne razumemo, ali ono u čemu moramo uvek da budemo jedni uz druge to je da čuvamo svoju zemlju, da branimo otadžbinu. Sramota me je bilo kada sam juče video neke da su bili na strani Kurtija, a protiv svoje zemlje. Sramota me je bilo da vidim da takvih ima u Srbiji, ali sam istovremeno znao da je 99 odsto naroda, da su naši ljudi na strani svoje zemlje, da znaju u kako teškom trenutku živimo, da znaju da želimo da sačuvamo mir, ali da neće dati da naš narod bude progonjen i proteran sa vekovnih ognjišta.

I kada nam kažu "odrecite se Kosova i Metohije", kada nam kažu "odrecite se vaših prava", a to nam suštinski kažu svaki dan, a mi im kažemo - a kako da se odreknemo svog imena i prezimena, a kako da se odreknemo svoje dece, svoje budućnosti, kako da se odreknemo svoga roda. Nećemo i nema te cene koju nećemo da platimo da svoju slobodu, svoje ime i prezime, i svoju trobojku sačuvamo. Čuvati srpsku zastavu u svakom ratu bila je najveća čast i najveći ponos. Mogli su da nam zauzmu položaje, mogli su da nam uzmu teritoriju čitave zemlje, sve su mogli, ali da otmu crveno-plavo-velu trobojku nisu mogli nikada. Ona je naša dika, naša trobojna zastava je naš ponos, iza nje stojimo, uz nju se radujemo.

A ja sam srećan, dozvolićete mi što prvi put to govorim pred vama, iako znam da smo svim srcem, svi mi bili uz Jugoslaviju. Svoje srce smo dali za tu zemlju. Voleli smo je. I bila je ona čuvena pesma "Igra rokenrol cela Jugoslavija", a ja sam srećan što danas svi zajedno pevamo "Veseli se srpski rode", što znamo "Lazaricu", što slavimo junake sa Košara. Hvala vam na tome što volite Srbiju, hvala vam na tome što volite i ljubite našu srpsku trobojku i hvala vam što nikada nikome više nećemo dozvoliti da slomi srpski duh i srpsko jedinstvo. Dosta smo mi Srbi davali svima drugima, dosta smo ispaštali zbog toga vreme je da se mi povezujemo i nije važno u koliko država i nisu granice te koje mogu da nam oduzmu ni jezik, ni zastavu, ni pismo, ni pripadnost istom rodu. Neka živi srpski narod, neka žive građani Srbije, neka živi naša trobojna zastava.

Živela Srbija, živela Srpska!"